BOL – BUÐENJE – PREOBRAŽAJ – ISCELJENJE

PIŠE: LOLA TOMIĆ, LIFE COACH

Kada pomislite na gusenicu koja se pretvara u div­nog leptira ili na ružno pače koje postaje predivan beli labud, na šta vas to asocira? Prva asocijacija je metamorfoza ili preobražaj, preobraćanje, prome­na.

Ne prolaze samo insekti i životinje kroz ovakve procese. Priroda, i svi mi, i sve živo, i neživo, kao deo prirode, prolazimo kroz metamorfoze, često više puta u toku jednog prosečnog ljudskog života. Kao što se toplo leto pretvara u zrelu jesen, tako se devojčica pretvara u devojku, devojka u majku; od pušača postaje nepušač, od debeljka – mršavko; nakon kiše dolazi sunce, nakon smrti – rođenje. Jedina konstanta je, ustvari, promena.

Kada sam odlučila da se u svom životu bavim koučingom i počela da uvežbavam svoja znan­ja, dobila sam divan savet od svojih mentora (na čemu sam im neizmerno zahvalna). Ukoliko želiš da nekome budeš dobar kouč, prođi pre toga kroz procese koučinga kao klijent i savladaj još neku promenu u svom životu. Od tada do danas, meta­morfoza je deo životnog procesa koji pratim i kod klijenata, ljudi iz mog najbližeg okruženja i mene same.

Šta su, ustvari, odlike metamorfoze u životu pojed­inca? Koje su to faze koje prolazimo? Pre svega, to je proces i ima određeno trajanje i najčešće ne zna­mo koliko. Kada je vreme da promena dođe, ona će sebi naći put, kao voda. Vaš je izbor koliko ćete se opirati ili ćete je prigrliti i to će uticati na brzinu i intenzitet promene. Nekada na samom početku nismo svesni da promena dolazi ili da je već došla, a onda odjednom vidimo da su nam reakcije na okruženje drugačije, osećamo se pomalo zbunjeno i pre ili kasnije uvidimo da je proces preobražaja već daleko odmakao.

Vrlo često proces preobražaja prati bol koji je neophodno proći, jer jedino tako možemo doći do željenog kraja. Druga karakteristika, naročito ako posmatramo metamorfozu kao segment velikih promena u životu pojedinca, jeste da vrlo često kroz proces prolazite sami. Ako gusenici probate da pomognete i otvorite joj opnu pre vremena, jer želite da joj umanjite bol, samo ćete zaustaviti njen prirodni proces i nikada neće postati divan šareni leptir. Kad kažem sami, ne mislim da ostajete bez podrške tokom preobražaja, nego da ste vi zaista jedina osoba koja to proživaljava u svakom seg­mentu svog bića – fizičkom, psihičkom, duhovnom. „Niko se u istoj reci nije okupao.“ Strah od promene je kod mnogih ljudi prisutan i negde je opravdan, ali ne mogu da kažem da je na tom putu koristan. Strah se prevazilazi ljubavlju. Osobina ili resurs koji nam je u tom procesu neophodan je strpljenje da stvari pustimo da idu svojim tokom i vera da sve jeste i da će biti baš onako kako je najbolje za nas. U toku procesa postoji još nekoliko važnih seg­menata. Iako je proces možda bolan, neophodno je da ga prihvatimo, ostanemo posvećeni, istrajni i da svakog dana radimo bar malo na tom procesu i na realizaciji cilja. Na samom kraju, bez obzira na dužinu trajanja preobražaja, dolazimo do ostva­renja cilja i do osećaja sreće, ispunjenosti i ostvarenja života sa svrhom.

To što sam naglasila da kroz preobražaj prolazimo sami, dovodi nas do važnog momenta u proce­su promene u našem životu kojem se svaki kouč raduje kod svog klijenta. To je, iz mog ugla, metafo­ra buđenja. Kada otkrivajući svoje resurse, sposob­nosti, talente, potrebe, shvatimo da nam niko drugi nije kriv i da nas niko drugi ne sputava do nas samih, počinjemo da preuzimamo odgovornost za svoj život, za svaki njegov segment, uzimamo život u svoje ruke. Od osobe koja ne vidi smisao niti zna svrhu svog života, postajemo osoba koja ne čeka, nego pokreće stvari, kreira svoje ciljeve i svoju budućnost.

Kao i u prirodi, tako i u životu, neki preobražaji su delimični, dok su drugi apsolut­ni. Neke nove resurse i osobine možemo da dobijemo, druge, nekorisne, da odbacimo, a neke ili da zadržimo i da ih malo trans­formišemo.

Da li je u vašem životu posto­jao događaj koji je bio pokretač vašeg preobražaja? Možda će neki od vas pomisliti da baš i nije, ali ako pogledate dublje u sebe, pronaći ćete bar jedan deo vas koji se pod naletom promene preobratio.

Jedan od mojih ličnih primera je da sam nakon petnaest go­dina odbacila cigarete, i to ne samo kao naviku i kao nešto što svakodnevno radim. Ne, ja sam promenila svoj identitet i post­ala nepušač, i to pre svega zato što je na scenu stupio jedan još jači identitet – identitet majke. Promene su došle željeno i dogo­dile su se vrlo jednostavno. Šta je bio razlog tome? Precizan cilj, velika ljubav i posvećenost da na svet donesem divnog dečaka koji me je izabrao za svoju majku.

Nešto duži proces preobražaja donelo je majčinstvo. Pojavile su se neke nove sposobnosti (dojenje), neke koje su već pos­tojale izbile su u prvi plan i dobile svoj novi oblik (odgovornost za drugoga), dok su neke iščezle (trošenje vremena na nevažne stvari). Već kod druge trudnoće, sve navedeno bila sam ja i imala sam sve sposobnosti majke.

Samo majka prolazi od trudnoće do porođaja, samo osoba koja se razvela zna kroz šta je sve proš­la, ili osoba koja je dobila otkaz, ili izgubila nekog dragog.

Preobražaj ili metamorfoza je često i isceljenje. Postoje određena iskustva koja mi, ljud­ska bića, želimo da potisnemo. Najčešće su to iskustva kojih ne želimo da se sećamo (a možda su bili pokretači promene) i nes­vesno ih „guramo pod tepih“. Međutim, koliko god se mi trudili da idemo napred ona, pre ili kas­nije, počinju da izlaze ispod tog tepiha i da stvaraju nelagodu u našem telu ili životu. U koučingu postoje tehnike kojima možemo uticati na naš emotivni doživljaj nekog prošlog događaja, sman­jiti njegov uticaj na naš sadašnji život, upoznati sebe, razumeti zašto nešto radimo, zbog čega nas nešto privlači ili odbija i doći do isceljenja.

Moja je velika radost kada gle­dam ljude kako prave prvi kor­ak na putu promene i još veća kada vidim koliko su stepenica prešli i koraka napravili sprem­ni da transformišu sebe i svoj život i prođu proces preobražaja od gusenice do divnog leptira. Metamorfoza čini da se trans­formišemo u sigurnije ljude koji znaju šta žele, spremni da postavimo ciljeve, učinimo sve što je u našoj moći da ih ostvari­mo i živimo život sa svrhom.

Najvažnije u procesu metamor­foze, što iskustvo potvrđuje, je to da ovaj process donosi promenu na bolje, tako da nikada ne poželimo da se vratimo u pre­thodno stanje. Kada smo jednom prošli kroz lavirint, čak i da se u njemu ponovo nađemo, znaćemo put za brži izlazak iz lavirinta. Novi, preobraženi mi, možemo više, brže i bolje.