PIŠE: RADIVOJE PEROVIĆ, BALKAN „GURU“ – PIRBA
„Ja sam Onaj koji Jesam (sadašnjost), Onaj koji sam bio (prošlost), i Onaj koji ću postati (budućnost)… Bog Svemogući.“ Na ovaj ili bar sličan način (ima više interpretacija), Bog se predstavio Mojsiju, a ja na ovaj način želim da vas uvedem u jednu od najpopularnijih i, slobodno mogu reći, najintrigantnijih tema koja se prožima kroz ceo tekst i sam naslov – THE FUTURE IS NOW!
Da ne dužim, jer nam je nova godina pred vratima, već vas pozivam da zajedno uđemo u taj mistični svet transcendentalne budućnosti koji kreće upravo SADA!
Ova tema može da nas odvede u nekoliko pravaca. Neko bi pomislio da ćemo se dotaći tehničko-tehnološkog napretka i prva stvar koja bi nam pala na pamet je veštačka inteligencija a.k.a. AI (Artificial Intelligence), a na to bismo se mogli nadovezivati sa temama poput najnovijih dostignuća u auto-industriji i električnih automobila, preko digitalizacije, automatizacije, pa sve do robotizacije. Ako zakoračamo malo dublje u ovu sferu potencijalne budućnosti koja se stvara već danas u umovima onih koji nam preoblikuju svet kakav znamo, doći ćemo i do mogućih intergalaktičkih putovanja kroz svemir, a čemu najviše teže oni koji su veliki vizionari – ljudi ispred našeg vremena. I tako nastade kompozicija i pesma – „Idemo na Mars“. Kroz noviju istoriju (da ne idemo daleko u prošlost sve do Galileja), pokazalo se da ono što je milijardama ljudi nemoguće čak i zamisliti, nekolicina vizualizuje, stvara i manifestuje.
Ovo me je podsetilo i vratilo u ne tako davnu prošlost, negde početkom i sredinom ’80-ih godina prošloga veka (uneo sam malo dramaturgije sa ovim „prošloga veka“ i ujedno nagovestio koliko sam zapravo mator, zar ne?), kada se na našim prostorima emitovala australijska naučno-tehnološka TV serija „Posle 2000.“ (originalno „Beyond 2000“). Tada smo sa nevericom i čuđenjem gledali svaku epizodu razmišljajući šta nas sve od toga zaista čeka u budućnosti posle 2000. godine? Slobodno mogu reći da smo danas, čini mi se, prešli granicu onog što nam se tada činilo kao naučna fantastika.
Ali hajde da pogledamo i drugu stranu „istog novčića“. Ovaj kvantni progres koji je počeo da se dešava od sredine ’90-ih godina je na perifidan način uspeo da zaustavi onaj, po meni, veoma bitan segment suživota ljudi, prirode i ostalih živih bića na Zemlji, a to je naš unutrašnji rast kao čoveka.
U ovom modernom i užurbanom svetu koji sve više napreduje, nekako mi se čini da smo kao ljudi izgubili pojam o vremenu u kome živimo. Mnogi od nas nesvesno hodamo kroz sadašnjost, a zapravo živimo u prošlosti ili za budućnost, te u sebi nosimo neku određenu dozu nezadovoljstva, depresije ili anksioznosti.
Velika je sreća što postoje i one retke osobe koje svesno hodaju u sadašnjosti, uživajući u svakom trenutku svog života. Nemojte misliti da takvi ljudi nemaju probleme, jer ih imaju, neki čak i mnogo veće nego što možemo da pretpostavimo, ali oni su naučili da život prihvataju takav kakav Jeste. Dobre stvari koje im se dešavaju prihvataju sa ogromnom dozom radosti, dok loše usvajaju kao potrebnu lekciju koja će ih nečemu naučiti, da bi ostatak svog života još više cenili, pa čak i u potpunosti razumeli svoju svrhu postojanja.
Nemojte pomisliti da želim da vam „prodam jeftinu“ priču o „lažnom pozitivizmu“, jer sebe više vidim kao nekog ko je „racionalni pesimista“, pa o mnogim stvarima pišem ili diskutujem sa stanovišta „question everything“, a ne iz ugla „isforsiranog optimiste“. Ipak, određene duhovne spoznaje umnogome mogu da nam „olakšaju“ breme koje nosimo iz prošlosti ili ono koje smo sami sebi nabacili na leđa zarad bolje budućnosti.
Elem, pre nego što krenemo dalje, želeo bih samo na brzinu da pojasnim reč „vreme“, jer ga spominjem u kontekstu prošlost – sadašnjost – budućnost. „Vreme“ je zapravo socijalno prihvaćen koncept, koji je kreiran da bi se ljudsko postojanje na neki način „merilo“. Taj „vremenski okvir“, ona crtica između datuma rođenja i datuma smrti, zapravo je ono što treba da se ispuni „sadašnjim trenutkom“, jer realno nikada ne znamo kada je – kraj.
Čini mi se da je SADA taj prelomni trenutak u kom mogu da vas uvedem u onaj mistični deo naše teme kada će vam ili sve postati kristalno jasno ili ćete posle ovog pročitanog teksta biti u fazonu: „WTF?“ ili „Šta je, pobogu, pisac hteo da kaže?“
The Future is Now – jeste prosta, ali i jednostavna rečenica koja nam govori mnogo toga. Moja, tvoja, svačija „budućnost“ se zapravo odigrava u „sadašnjem“ trenutku življenja. „Budućnost“ je još jedan koncept koji tek treba da se odigra, ali je on zapravo „sadašnjost“ u trenutku kada nam se takozvana „budućnost“ odigrava. Možemo da pričamo o pripremi, planiranju, strategiji ili čak i nadi za bolje sutra, ali ni sve to zajedno nije garant da će tako i da se odigra, zar ne? Šta ako vam kažem da više ne verujem u koncept – „budućnosti“? Iako sam SADA neko ko ne veruje u „budućnost“, to jest koncept kao takav, moram se složiti da je gore navedeni naslov nešto najpribližnije mom poimanju budućnosti i što može da pomiri činjenicu da sve što će nam se potencijalno dešavati mi zapravo kreiramo u ovom datom momentu!
Već sada postoji preveliki broj raznih tumačenja i saveta kako i na koji način treba da kreirate svoju budućnost i ja zaista nemam nameru da vas ubeđujem koja formulacija je tačna ili najbolja za vas, ali bih voleo da se i sami zapitate da li je „The Future is now“ samo bombastični naslov za ovaj decembarski broj RYL magazina, Istina, motivaciona floskula, jedna od popularnih tema life coach gurua sa Instagrama ili nešto sasvim deseto.
Posle skoro tri decenije organizovanog i do tančina isplaniranog života sa sve potrebnim analizama i strategijama, došao sam do trenutka kada sam shvatio da ti život zapravo ne daje ono što želiš nego ono što ti je potrebno, svidelo se to tebi ili ne. Pretpostavljam da sam se određenim duhovnim istraživanjem i uzdizanjem (sada znam da je tako, a često mi se činilo da prolazim „devet krugova pakla“) našao u vrtlogu svog uma i poimanja ove „kosmičke misterije“, ili samo prostog klasifikovanja vremenskog koncepta (prošlost – sadašnjost – budućnost), te odvojio neki segment koji se meni najviše dojmio kao ispravan, pa sam svoju životnu filozofiju o vremenskom konceptu „Budućnost je – SADA!“ formulisao na sledeći način:
„Ono što Jesi, sada u ovom trenutku, to je i tvoja budućnost.“
Šta bi ovo trebalo da znači ili koji uvid treba da nam pruži? Mentalno i emotivno stanje čoveka se menja. Ono što danas Jesi, sutra i ne moraš biti. Svaka ćelija u telu se zameni novom u toku sedam godina. Svakih sedam godina imamo naše novo – Ja. Uzroci i posledice, uglavnom, potiču od naših misli. Ukoliko uspemo da se prepustimo životu ne uplićući u velikoj meri naše misli, pogotovo negativne, pa i sam ego, prestaćemo da težimo da budemo ta/j „neka/o“ u budućnosti, već ćemo samo jednostavno Biti ono što Jesmo u datom trenutku. Na taj način ćemo uspeti da sagledavamo spoljašnje faktore kao nešto što Jeste i kroz to prihvatanje ćemo se okrenuti sadašnjosti i time prestati težiti ka budućnosti, jer ćemo razumeti da je ona zapravo SADA sa onim što Jeste i sa onim što mi sami zaista Jesmo. Komplikovano? Pokušaću da uprostim:
„Budućnost je zapravo neodređeno odlaganje života.“ – Alan Watts
U svakom slučaju, vaš stil života treba da je prilagođen vašem unutrašnjem osećaju radosti. Ukoliko nije, ne očajavajte, jer iskušenja su data samo osobama koja su na dobrom putu da spoznaju radost življenja. Verujte mi, odlični ste baš takvi kakvi SADA Jeste. A i da hoćete, ne možete da budete neko drugi. Zato pokušajte da promenite fokus sa napretka kroz život u budućnosti i usmerite ga na svoj lični rast kao osobe, odnosno čoveka, jer ne zaboravite – The Future is Now!
