PIŠE: JOVANA JEVTIĆ, DIPLOMIRANI EKONOMISTA, NLP MASTER IN
Da li i kako izmišljene priče oblikuju nas i svet? Kako osećamo emocije dok gledamo film, čitamo knjigu? Ono što je važno da znate, vidite, ono u šta verujete. Odgovor na prethodna pitanja leži u načinu na koji naš mozak doživljava priče. Zapravo on ne razlikuje izmaštano od stvarno doživljenog/preživljenog. Pazite šta i kako mislite, drugim rečima, “fikcija” vara mozak i to na način koji nam može biti od koristi.
Od najranijeg detinjstva ljudi žive kroz priče. Prvo se susrećemo sa bajkama koje nas uče razlici između dobra i zla, zatim filmovi u kojima prepoznajemo svoje snove, strahove i dileme. Sve te “priče” čine srž svakog ljudskog života. Iako naizgled dve različite oblasti, fikcija i NLP (umetnost i psihologija) imaju jako puno dodirnih tačaka. One se bave moći jezika, metaforama i unutrašnjom transformacijom. Fikcija predstavlja važan alat za razumevanje sveta. Bez nje ne bismo imali umetnost, filozofiju, nauku. Stvaranje kroz fikciju nije beg od realnosti već predstavlja njeno najdublje istraživanje. Pod činom stvaranja podrazumevamo nastanak nečeg novog, bilo da se odnosi na umetnost, nauku, jezik ili svakodnevno razmišljanje.
Kroz NLP shvatamo da naši jezički obrasci oblikuju percepciju, a fikcija koristi upravo jezik da stvori doživljaje, emocije i nove svetove. Zato je jezik veoma moćan alat u oblikovanju stvarnosti. Ono što je takođe zanimljivo je da je fikcija utemeljena na metaforama, a one su jedan od najčešće korišćenih alata za promenu ograničavajućih uverenja. Sve te priče koje čujemo, vidimo, izmaštamo, deo su nas. Pitanje je koliko verujemo u njih, šta želimo, koliko smo svesni. Način na koji gledamo i doživljavamo, šta govorimo sebi. Obratiti pažnju koji su to jezički obrasci koji su posledica naših misli i koja je to realnost koju živimo. Svi smo mi živa bića, ne tamo neke bezosećajne mašine, i potpuno je normalno i prirodno prolaziti kroz razne životne situacije i faze. Važno je znati da postoje alati koji nam mogu olakšati njihovo prevazilaženje. Ako vam reč “fikcija” stvara nelagodu ili neprijatan osećaj, promenite joj ime recimo u “maštanje ili stvaranje” i pokušajte bar na par minuta da preoblikujete percepciju. Pokušajte, pomerite svoj fokus za milimetar, to je tako velika i važna stvar. A onda se stvaraju novi svetovi.
Bitno je da verujete, zapamtite to. Fikcija, mašta, kako god, pratite onaj unutrašnji osećaj jer samo pomoću njega možemo stvoriti svet po svojoj meri. Zamislite, radite na tome svakog dana, oni maleni koraci su ključni. Kroz prizmu NLP-a, shvatamo kako jezik, metafore i slike mogu biti korišćene ne samo za stvaranje izmišljenih svetova, već i za postizanje unutrašnjih promena.
“Jezik ne opisuje stvarnost. Jezik stvara stvarnost.” Desmond Tutu
