SLIKA JE DUŠA SVAKOG PROSTORA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: DUCI JOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

DUCI JOVIĆ, SLIKAR IZ KRAGUJEVCA, IMAĆE SVOJU SAMOSTALNU IZLOŽBU SLIKA POD NA­ZIVOM „ASKEZA“ U HOTELU RADISSON COLLECTION OLD MILL U BEOGRADU, KRAJEM OKTO­BRA 2024.

IZLOŽBU ORGANIZUJU RADISSON COLLECTION I RYL E–MAGAZIN.

DUCI JOVIĆ JE ROĐEN 29. FEBRUARA 1964. GODINE U KRAGUJEVCU. ODRŽAO JE 38 SAMO­STALNIH I UČESTVOVAO NA PREKO 100 GRUPNIH IZLOŽBI. DOBITNIK JE BROJNIH NAGRADA ZA SLIKARSTVO, MEĐU KOJIMA JE „ITART 2001: 3RD MINI GRAPHIC & PAINTING WORLD WIDE SHOW“ PISA, ITALY. ČLAN JE ULUPUDS-A, A STATUS SLOBODNOG UMETNIKA IMA OD 2005. GODINE.

U tvom fokusu su priroda i slikarstvo. Šta se dobija kada ukrstiš te dve „poznate“ bliske tvom senzibilitetu?

Priroda mi je dala osećaj za lepotu, sklad, har­moniju. Bavljenje slikarstvom, pored potrebe i nužnosti da budem kreativan, može da se tu­mači i kao nedostatak stalnog boravka u priro­di. Kao sopstveni modus vivendi u urbanim uslovima života.

Apstrakcija je u trendu. Zbog čega si ti u apstrakciji?

Apstrakcija je u mom slučaju došla kao pos­ledica prethodnog figurativnog iskustva i per­manentnog filozofskog promišljanja. Stalna težnja da neki svoj konačni izraz, odnosno ko­načnu sliku dovedem preko simbola, asocija­cije, do nečeg opšteg – univerzalnog.

Danas se u svetu umetnosti i umetnina sva­ko pozicionirao i sklopio saveze. Tvoja sa­radnja sa Aleksić galerijom je na najvišem profesionalnom nivou.

Dobro je što ste zapazili da je naša saradnja odlična. Fundament je postavljen kako treba. Savezi i pozicioniranje idu kao posledica po­jedinačnog poimanja stvari i njihovog među­sobnog poklapanja. Ista shvatanja, želje, cil­jevi, ambicije. Pre svega zajednička želja da umetnost podignemo na nivo koji zaslužuje.

Arhitekte iz Švajcarske su prvo kupili tvoju sliku, pa onda spram nje uradili i kuću i prostor. Kakav je to osećaj za jednog slikara, ali i priznanje za tvoje likovno stva­ralaštvo?

Prelep osećaj. Jedan arhitektonski biro iz Švaj­carske je stalno kupovao slike od mog bečkog galeriste Huberta Thurnhofera. U jednom tre­nutku su naručili i dve moje slike velikog for­mata iz ciklusa „The man wallks the skies“. Jednu sliku za sam biro, a drugu za njihove arhitekte, saradnike iz Italije, Fridu Galparoli i njenog muža. Oni su četiri godine posle kupo­vine slike pozvali gospodina Huberta i mene da budemo njihovi gosti jer su u međuvremenu napravili novu kuću za sebe i uradili enterijer, kako su rekli, inspirisani tom velikom plavom slikom.

Kada se kreira i oprema jedan dom, inves­titor, arhitekta i slikar moraju da imaju isti senzibilitet kako bi sve bilo u skladu. Ti si bio na strani i arhitekte i slikara i šta misliš o toj podeli uloga?

Uvek sam govorio ako investitor, odnosno kupac slike zna šta hoće, zna čemu teži, ima formiran ukus i oformljen stil života znaće da odabere prave saradnike. Najbolje je kada nastane stvaralačka magija, kada jedni dru­ge inspirišu. Suština je da svako treba da radi ono što najbolje zna i posvećeno do krajnjih granica. Jer ako znaš i umeš, a nisi dovoljno inspirisan i posvećen je isto kao da ne znaš i ne umeš.

Savremeni i minimalistički pristup oprem­anja prostora ljubiteljima umetnosti omo­gućava transformaciju životnog ambijenta kroz slike. Šta bi poručio novim i starim kupcima koji uređuju svoje domove? Šta slike znače u jednom domu?

Slika je duša svakog prostora. Jedno izves­no vreme arhitekte–enterijeristi ušli su u priču da minimalizam podrazumeva čak i odsustvo

slike. Nasreću, to više nije tako. Nove mlade arhitekte su shvatile da slike na pravim pozi­cijama u prostoru odgovarajućeg formata daju konačni i zaokruženi smisao čitavom prostoru. Slika je ta koja definitivno može da unapredi celokupnu zamisao i podigne je na najviši mo­gući nivo.

Sada kada si dostigao zrelost i kao slikar i kao umetnik, šta bi rekao mlađem sebi?

Ako mislite šta bih rekao samom sebi, prvo bih mu zahvalio što je verovao u sebe, svo­je ideale i nepokolebljivo izdržao na tom putu bez ikakvog dvoumljenja sve ove godine. Ša­lim se i ne šalim se. To je jedina stvar kod sebe koju mogu javno da komentarišem. Drugima prepuštam da procenjuju moje stvaralaštvo.

Šta za tebe znači tihovanje i rad u ateljeu i kada je umetnik spreman da iznese svoja dela na svetlost dana?

Tihovanje je preispitivanje, traženje, poniranje u sopstvene dubine, sagledavanje i sažiman­je osvojenog, planiranje i mnogo toga. Ono je neophodno. Drugim rečima, sastavni je deo rituala stvaranja za svakog umetnika koji ne želi da upadne u rutinu i imitaciju samog sebe. Svaka slika na kojoj radi za slikara treba da bude nova vrsta izazova. Kada slikar bude za­dovoljan svojom novom slikom, tada ona treba da nastavi svoj život van ateljea u nekom dru­gom prostoru.

Krajem oktobra izlažeš u Radisson Collec­tion Old Mill hotelu u Beogradu. Čime ćeš se predstaviti?

Dela kojima ću se predstaviti pripadaju ciklusu „Askeza“. Jako mi je drago što ću imati prilike da slike malog i srednjeg formata iz tog ciklusa izložim i u hotelu Radisson Collection.

Deo prihoda sa ove izložbe ide i u humanitarne svrhe, tačnije udruženju DEBRA, deci koja su obolela od bulozne epidermolize (Epidermoly­sis bullosa) i poznata su kao “deca leptiri”.

Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Sloboda“. Sloboda kao izbor, imperativ ili nedosanjani san? Kako živiš svoju slobodu?

Sloboda je moj izbor. Moja večita težnja koju sam u većoj ili manjoj meri obezbedio i kroz izbor svoje profesije. U smislu da ne radim po diktatu, već da sam kreiram i namećem neku novu vrednost. Sloboda podrazumeva veliku samodisciplinu i odgovornost. Ona znatno pruža i daje suštinski smisao životu, ali i traži mnogo od vas. Biti slobodan ne znači biti fi­zički slobodan, već biti duhom slobodan. Biti suštinski slobodan je nemoguće bez svesnosti da smo deo života koji se dešava u kosmosu i da smo stvoreni od višeg uma nego što smo mi kao ljudska bića. Egoizam i sloboda ne idu zajedno.