LEPOTA TALENATA U JEDNOJ ŽENI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: JELENA POPOVIĆ
FOTOGRAFIJE: NINA VUJASIN

JELENA POPOVIĆ, TATTOO MAJSTOR, KARATISTA I GITARISTA, ROĐENA JE U BEOGRADU. PO­ČELA JE DA CRTA OTKAD JE UZELA OLOVKU U RUKE, U SEDMOJ GODINI JE PRVI PUT SVIRA­LA GITARU, SA DEVET UPOZNALA KARATE. ŠKOLA ZA DIZAJN, TEHNIČAR DIZAJNA GRAFIKE (RADILA JE TAJ POSAO ZA SVOJE POTREBE I POTREBE SVOJIH BLIŽNJIH). POHAĐALA JE RA­ZNE ŠKOLE ZA CRTANJE. STUDIRALA FAKULTET ZA FIZIČKU KULTURU DVE GODINE, A 2012. ZAVRŠILA KURS ZA TRENERA (ZAVOD ZA SPORT I MEDICINU SPORTA) I OSNOVALA SVOJ KLUB „SAKURA“, 2021. POLOŽILA ZA ZVANJE 4. DAN. U MUZICI NEMA ZVANIČNO OBRAZOVA­NJE, ALI SVIRA PO KLUBOVIMA SA BENDOM I KAO AKUSTIK DUO ILI TRIO AKTIVNO OD 1998. DO SAD, SA KRAĆIM PAUZAMA. TETOVAŽOM SE BAVI OD 2000. GODINE. STUDIO EGOTATTOO, STUDIO INKSPIRATION SPOT OD 2023. INTENZIVNO AMATERSKI VOZI BICIKL I UČESTVOVA­LA JE NA MARATONSKIM VOŽNJAMA OD 200, 300, 400, 600 I 1000 KM, NEKOLIKO MTB TRKA (FRUŠKOGORSKI MARATON ITD). HOBI JOJ JE MAKETARSTVO I PRAVLJENJE PREDMETA OD DRVETA (MALIH I VELIKIH). ŽENA MNOGOBROJNIH TALENATA, USMERENA PREMA ONIMA KOJI JOJ BUDE STRAST I KREATIVNOST U POSLU.

Kada si shvatila da je tvoja ljubav i životna misija – tattoo majstor?

Godine 1999. sam upoznala momka koji se bavio tetovažom. Bilo mi je interesantno čime se bavi, ali nije mi padalo na pamet ni da pro­bam, nisam imala nikakvo posebno mišljenje o tetovažama. S obzirom na to da je tetoviranje, barem po mom mišljenju, usko povezano sa cr­tanjem, a moj drug nije crtao, zamolio me je da mu pomažem u pripremi tetovaža. U to vreme internet nije bio toliko prisutan i nisu nam bile pristupačne slike raznih stvari, pa se moje znan­je i umeće crtanja jako isplatilo. Jednog dana mi je prišao i zamolio me da mu uradim tetovažicu kornjače na skočnom zglobu, rekao “možeš ti to“ i ja sam je uradila bez većih problema. Poš­to je prva uspela, dobio je i drugu. Kada sam uradila još nekoliko tetovaža na svojim prijatelji­ma, u jednom trenutku sam shvatila da je to ono čime želim da se bavim. Da crtam za platu – nije moglo bolje. Usmerila sam svu svoju pažnju ka tetovaži, naučila pravila, kupila opremu i počela. Sad znam i znala sam sve ovo vreme da je to bila dobra odluka.

Ko se danas u Srbiji tetovira i ko su tvoji kli­jenti? Da li nakon jedne tetovaže idu odmah još tri?

Ne postoji ciljna grupa ljudi koji se tetoviraju. Lju­di se dele na one koji vole tetovažu i na one koji je ne vole, drugačija klasifikacija ne postoji. Ko uradi jednu, uglavnom se vraća na još po koju. Postoje i oni koji nastave da se tetoviraju dok god imaju mesta na koži, to su ljudi koji posle par slika na telu samo traže neki povod da stave još jednu. Ljudi vole slike na sebi, vole da se na taj način izraze, prisećaju nečega, vole sam osećaj tetoviranja, vole komunikaciju sa majs­torom. Mnogo puta su mi rekli “da tebe nisam upoznao(la), ne bih se nikada ni tetovirao(la)” i verujem da je svaki tattoo artist to čuo.

Moji klijenti, pošto dugo radim po strogoj pre­poruci, jako su fini i dragi ljudi raznih profila, zanimanja, različitih godina. Tu su sada i deca „starih“ klijenata i oni mene smatraju porodičnim tattoo artistom.

Koji su simboli u modi? Nekada su to bila sidra, natpisi JNA i datumi. Šta danas crtaš?

Danas su jako česti jednostavni natpisi, da­tumi, minimalističke tetovaže, one line tattoo, hiperrealizam. Po svetu su česte i tetovaže koje liče na apstraktno slikarstvo. Čini mi se da sada tetovaža ima ozbiljnu umetničku crtu, veća je sloboda izraza i estetika. Rade se slike u skladu sa telom, bodyart u pravom smislu reči, slika koja se uklapa u figuru. Meni je to vrlo zanimljiv pristup, ali mi u Srbiji kaskamo za svetskim trendovima, kao i u svemu. Od simbola su zastupljeni infinity, Sunce, Mesec, zvezde. Zmajevi, vukovi, lavovi, feniksi i jap­anski stil su uvek u modi.

Kakav je odnos tattoo majstora i klijenta? Verujem da mora biti pun poverenja, prih­vatanja, slobode.

Ono što je meni najinteresantnije je upra­vo odnos klijenta i majstora. Posle dosta go­dina bavljenja ovim poslom, neka prolazna osoba me je pitala zašto se stvarno bavim tetoviranjem, mora da postoji neki dublji raz­log. Tada sam se zapitala i shvatila šta mene tu čini ispunjenom.

Sam čin tetoviranja je vrlo blizak odnos sa ne­kim, često nepoznatom osobom. Osoba može biti običan čovek, političar, moćnik, poznati sportista ili neko sa druge strane zakona. Meni su svi isti, jer su mi pružili poverenje koje ne bih izneverila. To je momenat koji traje, ali se dešava samo tada i nikada više. To su tih ne­koliko sati koje niko ne zaboravlja, ni klijent, ni majstor. Odigrava se na nekom višem nivou jer mi se ne poznajemo, a oni imaju beskrajno poverenje u mene, gotovo kao dugogodišnje prijateljstvo. Mi se gledamo u oči kad se do­govaramo oko slike, niko ne laže ni malo, kao kod doktora – nema laži, nema prevare, sve je čisto! Takav odnos je redak sada, pa i među bliskim ljudima. Dešava mi se često da pozna­ti klijenti sa kojima sarađujem godinama meni daju svu slobodu vezanu za dizajn tetovaže, kažu mi da ja to najbolje znam i da uradim onako kako mislim da treba i nemaju nikak­vu sumnju. Oni jednostavno hoće tetovažu, a ja samo treba da im je uradim. E, tu nastupa moja kreativnost i moj izraz. Uporedila bih taj odnos i sa muzikom. Kad je muzičar na bini, on svira, peva, prenosi neku energiju publici, pub­lika nepogrešivo zna da je to pravo i vraća is­tom merom, iskrenom podrškom, punog srca, i to ide u krug, dešava se razmena energije koja svakog prisutnog čini srećnim. Takođe, kad u kimonu staneš naspram protivnika sa kojim treba da se sukobiš, prvo što osećaš je pošto­vanje prema njemu – ako je slabiji, nećeš ga povrediti i time ga poštuješ, ako je jači, poš­tuješ ga jer on tebe neće povrediti. To su sve jedinstveni momenti u našim životima iz kojih se uče lepe stvari i prave vrednosti.

Koje tetovaže imaš i da li je to tvoja snaga ili si to ti na njima kroz simbole?

Moja tetovaža je inspirisana istočnjačkom fi­lozofijom pružajući se duž jedne strane tela. U pitanju je japanski prikaz jedinstvenog životnog puta. To je koi fish koji plivajući uz­vodno i savladavajući različite prepreke u vidu drugih bića preuzima njihove najbolje osobine i na kraju postaje zmaj, odnosno nadbiće po istočnjačkom verovanju. Mislim da bismo od života trebali da prihvatimo ono najbolje što je ponuđeno, bez pohlepne želje za uspehom, već da bismo sazreli, stasali, bili jači i, samim tim, bolji za sebe i druge. Što bi zen majstori rekli – nije važan cilj, važan je put.

Da li tetoviranje boli?

Osećaj koji imamo dok se tetoviramo ne bih okarakterisala kao bol i mnogi će se složiti sa mnom. U pitanju je iritacija koja se više poigra­va živcima nego centrima za bol. Tokom svih ovih godina, primetila sam da ako je klijent sto posto siguran da želi tetovažu, nema nikakvih dilema i ima poverenja u majstora, neće osetiti tetoviranje kao neprijatnost. Postoje zone bola na telu, različite su kod muškarca i žene, ali sve je to zanemarljivo, a nekome i izazov da izdrži. Svakako, niko nikada nije odustao zbog bola.

Po čemu se prepoznaje dobar tattoo sudio i tattoo majstor?

Dobar tattoo studio pre svega mora da zado­volji sve higijenske uslove, to je zaista najvaž­nije u ovom poslu. A dobar tattoo majstor, osim pomenutih higijenskih kriterijuma, mora da ima neko znanje i umeće u crtanju. Istakla bih još jednu stvar, mora biti empatičan sa klijentom jer svi oni koji se prvi put kod nas pojave su preplašeni, priznali to ili ne.

Tvoja velika ljubav je i karate. Kažu da je samuraj lak na maču i lak na peru. Karate je prefinjena borba. Kako ti vidiš sebe kroz karate?

Karate ili pravilno karate-do, po mom mišljen­ju, jeste vrlo kompleksna veština, kao i sve borilačke veštine. Karate-do kojim se bavim je budo veština, ratnička veština, kroz koju se kao umetnost borenja uči i umetnost življen­ja. Termin umetnost u ovom smislu predstavl­ja slobodu, kreativnost. Moj klub je ogranak karate-do akademije Srbije, čiji su se osnivači ugledali na samuraje i njihove vrednosti i vrline. Samuraj je morao da bude kompletna ličnost, prefinjen, pun znanja iz raznih oblasti. Ono čime su se bavili je i kaligrafija, otuda izreka “lak na peru, lak na maču“. S obzirom na to da su se borili na život i smrt, svi su bili fizički podjedna­ko spremni za sukob, ali pobeđivao je onaj koji je mentalno jači, odnosno duhovno čistiji. Takvo učenje traži posvećenost, slobodan um i iskren­ost prema samom sebi. To je ono što mene in­teresuje u karate-dou i takva znanja dobijam i prenosim dalje. Kroz taj pristup, sebe vidim kao nekog ko je voljan, odlučan i posvećen tome što radi, nekog ko nesebično prenosi drugima sve što zna.

Karate-do – martial art. Objasni nam umet­nost karatea.

Reč martial art znači borilačka veština. Veština podrazumeva vrhunsko znanje u nekoj oblasti, visok majstorski nivo, učenje koje bukvalno traje ceo život . Da bi se dostigao najviši nivo bilo kog znanja, čovek mora da ima otvoren um i dušu, jer posle osnovnog prikupljanja informacija sle­de učenja na višim nivoima svesti, uma, duše. Razvija se intelekt, intuicija. Kada imamo veru da je to moguće i slobodu da dosegnemo malo više nivoe, postajemo još otvoreniji i slobodniji, a zatim i kreativni (otuda reč ART u nazivu). Ba­ratamo svojim bićem u potpunosti, zdravi smo, veseli, imamo šta da pružimo kroz odnose, pok­ret, umetnička dela i tetovaže.

Kada je Jelena najviše Jelena – dok se bavi karateom ili tetoviranjem ili muzikom?

To je pitanje koje me muči ceo život. Jednom mi je stariji komšija, karikaturista, rekao: “Pa ne možeš tako da se rasipaš, moraš da se posvetiš jednoj stvari da bi bila dobra u tome.“ Ali ja ni­kad nisam mogla da odustanem od druge dve, a vremenom sam pronašla zajedničku crtu u sve­mu tome – to je kreativnost. Za sad sam sve to ja i sve je to ista stvar za mene, videću kako će život dalje ići.

Tema januarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Kakav govor, takva duša“. Kod tebe bih primenila: kakav tattoo rad i pokret i zvuk – takva duša.

Moj rad kroz tattoo je pre svega iskren, volim da radim svaku tetovažu, uvek sam pronalazila izazov u svemu. Moj pokret je posle toliko godi­na vežbanja stabilan, brz i lagan, a zvuk je meni drag, ali drugi bi morali da ga ocene. Moja duša je puna želje za učenjem, za novim iskustvima. Imam osećaj da mi je dan kratak u odnosu na to šta bih sve htela da uradim, napravim.