PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: ELIZABETHA ŽDRALO
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
ELIZABETHA ŽDRALO, ROĐENA JE 1993. GODINE NA KOSOVU I METOHIJI, U GNJILANU. KAO TROMESEČNA BEBA, PROVELA JE TRI MESECA U PODRUMU I USPELA JE DA PREŽIVI U NEHUMANIM USLOVIMA. KADA SU JE PRONAŠLI, PREBAČENA JE U OBLIŽNJU BOLNICU, PA U ZVEČANSKU U BEOGRADU, U KOJOJ JE OSTALA DO USVAJANJA. SA DEVET MESECI NJEN ŽIVOT POPRIMA DRUGI TOK. NIJE UPOZNALA SVOJE BIOLOŠKE RODITELJE, ALI SU JOJ LJUBAV PRUŽILI ONI KOJI SU JE ODGAJILI – RADMILA I RAJKO KRASIĆ KOJI SU ŽIVELI U AMERICI.
KAKO JE BITI SRPKINJA U AMERICI U 21. VEKU?
Biti Srpkinja u Americi je sjajno, jer imam priliku da živim svoju kulturu i podelim je sa drugima. Amerika je divna zemlja, ali moji srpski koreni su jaki i osećam njihov snažan uticaj.
DETE SI SA KOSOVA I METOHIJE KOJE JE KAO BEBA USVOJENO. KAKVO JE BILO SAZNANJE DA SI USVOJENA?
Mama i tata su mi uvek govorili da sam usvojena, pre nego što sam mogla to da razumem. Kad sam imala šest godina, opet su mi rekli i tad sam razumela, ali sam ipak mislila da se šale jer mnogo ličim na mamu.
DA LI ZNAŠ SVOJE BIOLOŠKE RODITELJE?
Bila sam na tragu i saznala sam neke informacije, ali nisam 100% došla do istine ko su mi biološki roditelji. To ćemo tek saznati.
KAKO SI SE I TI SA SVOJIM SUPRUGOM ODLUČILA NA USVAJANJE DETETA?
Moj suprug Nemanja i ja smo otišli u Zvečansku gde sam bila kao beba i kad smo videli koliko dece ima, odlučili smo se na usvajanje. Želimo da tom detetu pružimo dom, sreću, ljubav, kao što su moji roditelji pružili meni.
DA LI JE PROCEDURA USVAJANJA KOMPLIKOVANA?
Procedura je komplikovana i može da traje godinu-dve dok se završi sva papirologija, pogotovo ako se usvaja beba iz Srbije, a usvojilac živi van zemlje kao što je to naš slučaj.
DA LI ČESTO DOLAZIŠ U SRBIJU?
Dolazila sam u Srbiju svake godine kod babe i dede u Obrenovac dok sam bila mlađa i ostajala celo leto dok nisam morala da se vratim u školu. Od kada sam počela da radim, ne idem toliko često kao pre. Nemanja i ja sad pokušavamo da idemo barem jednom svake 2-3 godine.
ŠTA JE ONO ŠTO PREPOZNAJEŠ U SEBI KAO SRPSKE KORENE, A ŠTA KAO AMERIČKO NASLEĐE?
Život u Americi je drugačiji što se tiče kultura. Recimo, ja sam igrala folklor u našoj crkvi skoro 20 godina i tako sam upoznala svog supruga. On je takođe Srbin i kod kuće govorimo srpski jezik, jedemo našu hranu, družimo se sa našim ljudima. Neke stvari su više u američkom stilu jer smo već dugo u Americi, ali nikad ne zaboravljamo našu kulturu.
TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „ŽIVIM SVOJ BESTSELLER”. KAKO ŽIVIŠ SVOJ NAJBOLJI ŽIVOT? IMAŠ LI PREPORUKU ZA SVE NAS?
Živim najbolji život jer sam u najlepšem gradu u Americi, San Dijegu. Radim kao medicinska sestra sa decom i bebama. Postala sam influenserka pre par godina. Putujem svuda po svetu. Preporučujem da nikada ne odustajete od svojih snova. Vaša budućnost može biti svetla ako je takvom učinite. Nikada ne prestajte da učite, rastete i jurite svoje snove.
Moja omiljena izreka je – Samo nastavi, nikad ne odustaj!