PIŠE/FOTOGRAFIJE: NATAŠA KOMATINA
Zamisli da postoji karma. Zamisli da je život san. Prenosi se iz jednog u drugi oblik. Usnula sam u svetu ljudi, a probudila se u čarobnom svetu cveća. Odjednom sam videla boje za koje nisam znala da postoje, osetila mirise nedokučive ljudima, insekte nevidljive okom. Potpuno novi svet umiranja i ponovnog rađanja. Lepota je dobila novo ime, čisto, bez dodatka ljudskih mana koje su otrovale ovaj predivan svet.
U tom čarobnom svetu bezbrižno hodaš svetlećim koracima. Gledaš kako sve oko tebe blista. Sjaj koji kao da opija, u mom oku stvara umetničko delo, sliku koja budi u meni najlepše i najnežnije osećaje. Sve odiše lepotom. Kuda god da pogledaš vidiš bajkovitost njenu. Veselo i tajanstveno se osmehuje, mameći osmeh na licu tvom. Baš poput vile koja sve pretvara u igru i smeh.
Život ima čudne načine da vas natera da uživate u lepoti. Ona je tu, oko nas. Za nju ne morate biti daroviti, nju ne učite, nju osećate, kao cvet, okom, dodirom i mirisom. Njoj se prepuštate.