PIŠE/FOTOGRAFIJE: BOJANA ZUZA
www.zuzanazux.com
„Pakao i raj su u tebi!“- zapisao je stari Omar Hajam, sedeći u hladovini svog vrta u drevnom Samarkandu. Pisac, matematičar, filozof, pesnik, astronom, čitač zvezda i ljudske prirode. Bogatstvo njegovog lika ravno je bogatstvu tadašnjeg Samarkanda, grada na putu svile, putu ljudskih sudbina, običaja i velikih misli.
Jedan deo tog puta prolazio je i kroz današnji Uzbekistan. Zemlju gde su se smenjivala carstva drevnih ratnika: Aleksandra Velikog, Džingis Kana i velikog Tamerlana. Zemlju svile, pamuka, svilenih ćilima. Zemlju širokih osmeha i zlatnih zuba. Zemlju baktrijskih kamila, veličanstvenih medresa, zvezdanih opservatorija.
A šta je zemlja bez njenog naroda, čudne lepote, mešavine azijskih i evropskih crta lica, jakih jagodica, kosih tamnih ili plavih očiju. Visoki, stameni, ponosni, gostoljubivi domaćini i dobrodušni, vredni ljudi. To su Uzbeci.
Duh i mentalitet naroda upoznaćeš gde drugo nego na pijaci, srcu svakog grada. Mesto gde čovek može da sazna šta se desilo i pre nego što se desi, gde se razmenjuju životne muke i veselja, gde se cenjka i pita za zdravlje. Stari trgovci Uzbeci, sa istančanim osećajem za ljudske slabosti, uživaju u nadmudrivanju i vrbovanju, dok se ti mučiš u paklu neodoljivih šarenih svilenih marama, mirisnih začina i čarobnih ćilima.
I tako omađijan i zbunjen od istočnjačkog nadmudrivanja, sa večitim pitanjem da li si dobro prošao, odletiš na tom istom šarenom ćilimu i zastaneš, baš tu na sred Registana, glavnog trga drevnog Samarkanda. Okrepiš se u prizoru iz 1001 noći. Tri prekrasne medrese stoje u polukrugu jedna pored druge, a najpoznatija i najlepša astronoma Ulugbega, gde su se budući naraštaji učili astronomiji, filozofiji, teologiji.
Produžiš dalje i tu je lepotica džamija Bibi-Hanum, posvećena ženi miljenici velikog Tamerlana, jedinoj sa kojom nije imao dece, ali je beskrajno voleo. Žena koja uspe da osvoji srce ovakvog ratnika ne zaslužuje ništa manje. To je jedna od najvećih građevina Samarkanda, a samo njena glavna vrata imaju 35 metara visine. U njenoj blizini nalazi se i njen grob koji posećuju žene i mole se za svoje zdravlje i potomstvo.
Daleko od svoje miljenice nije mogao otići ni Tamerlan. U blizini je sagradio svoju veličanstvenu grobnicu dostoju vladara koji je sebe smatrao naslednikom Džingis Kana. Osvojivši Persiju, Indiju, Malu i Centralnu Aziju, porazivši Mameluke u Egiptu, planirao je i pohod na Kinu. Ali je preminuo iznenada, par meseci pred njegov početak.
Zagrobni život nije mogao dobiti lepši spomenik od Šah-i-Zinde. Mauzolejski kompleks iz 15. veka, oslikan živopisnim bojama u čoveku ne bude osećaj tuge, već divljenja i neke čudne životne radosti. Mesto gde su sahranjeni bliži rođaci Tamerlana i njegovog unuka Ulug-bega, kao i Kusam ibn Abasa, Muhamedovog rođak koji je prvi doneo islam u Samarkand.
Kao što je Tamerlan bio neustrašiv u osvajanjima, tako je njegov unuk Ulugbeg bio zadivljen zvezdanim nebom. Čuveni astronom i matematičar, napravio je najveći instrument za merenje zvezda, sekstantom, u svojoj opservatoriji u Samarkandu. Iako je ostao manje poznat na zapadu, njegovo ime ostalo je zabeleženo na nebu, na jednom od Mesečevih kratera.
Pada noć, a iznad Registana sijaju zvezde, iste one koje je Ulug-beg posmatrao iz svoje opservatorije. I važe iste životne istine, tada kao i sada. Opevane i u pesmama Omaja Hajama, velikog naučnika i ljubitelja života:
„Dan koji je proš’o nemoj ga hvaliti, sutra što će doći, nemoj ga žaliti, na nedošlom nemoj i prošlom graditi, grabi sada, nemoj veka svog traćiti!“
Ključ je u tebi, pazi koja vrata ćeš otvoriti – raja ili pakla.