PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: JOVANA DRAGIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
JOVANA DRAGIĆ, ZAVRŠILA SREDNJU ŠKOLU ZA DIZAJN U BEOGRADU, POTOM VIŠU ŠKOLU LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, KAO I MASTER STUDIJE NA FAKULTETU LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, SMER SLIKARSTVO, U KLASI PROF. ANĐELKE BOJOVIĆ.
POSLE ZAVRŠENIH MASTER STUDIJA, OD 2014. – 2016. RADILA KAO NASTAVNIK LIKOVNE KULTURE U OSNOVNOJ ŠKOLI U ZEMUNU. UČESTVOVALA U BROJNIM GRUPNIM IZLOŽBAMA KAO I NEKOLIKO SAMOSTALNIH. OD 2018. ČLAN ULUS-A I ULUPUDS-A.
KADA SE RODILA SLIKARKA U TEBI?
Nisam rano pokazala talenat za slikanje. Kao dete sam se čak puno oslanjala na tatinu pomoć za radove iz predmeta likovna kultura, međutim posmatrala sam njega dok je slikao (tata je amaterski u slobodno vreme izneđu ostalog slikao). Iznenada se dogodilo da sam jednog dana poželela da nešto nacrtam. Bilo mi je 14 godina. Zatražila sam papir i olovku, prvi model je bila stara pegla i tako je nastao moj prvi potpuno samostalni likovni rad. Tada je primećeno od okoline da imam talenta za crtež, kod mene se rodila ljubav prema crtanju, a svoj slikarski put i stil našla sam tek na akademskim studijama kada nastaju moji prvi autentični radovi.
AUTOPORTRETI KAO IZBOR
Autoportretima je predhodio ciklus koji je nosio radni naziv „Preklapanja“, kasnije preimenovan u „izgubljene duše“. U tom ciklusu je prikazana čitava jedna mreža likova najrazličitijih emotivnih ekspresija koji su bili povezani nevidljivom mrežom koju bi mogli nazvati igrom slučaja a možda i sudbinom. Svi ti likovi nosili su maske nekih svojih životnih uloga. Poželela sam da izdvojim jedan lik i da ispratim taj lik u najrazličitijim emotivnim stanjima. Shvatila sam da bi to jedino mogao biti moj lik, jer mi je uvek dostupan a i odlično poznat. Počelo je crtežima, zatim se prenelo na platno i nastao je ciklus koji je danas na izložbi pod nazivom „Susret sa sobom“.
DOMINANTNE BOJE NA TVOJIM SLIKAMA
Na slikama dominiraju osnovne boje (crvena, plava, žuta), osim njih prisutna je veoma često narandžasta, a ponekad i zlatna i srebrena koje koristim da dobijem određene efekte. Prethodnim ciklusom dominirala je crvena, koja mi je duže vreme bila omiljena boja, ali je u ciklusu autoportreta zamenila plava, kako osnovna tako i najrazličitije varijacije kao što su kobalt plava, ultramarin, parisko plava… Inače volim da koristim čiste boje iz tube, jarke, žive boje me emotivno stimulišu i praznik su za moje oko. One me uveseljavaju dok ih koristim. Pokušavala sam da kolorit ugasim povremeno koristeći i neke meni ne baš tako drage boje kao što su braon, različite nijanse oker, ili crno, ali mi ne prijaju i destimulišu.
DOBA DANA ILI NOĆI KADA SLIKAŠ
Najčešće je to jutro. Tada imam najviše energije. Ponekad slikam i uveče, ali sam generalno najproduktivnija ujutru.
UZORI KOJI SU TE POKRETALI I TRANSFORMISALI
Ne bih mogla zaista da izdvojim pojedinog slikara kao uzor niti jedan jedini pravac. Nekada sam bila fascinirana i detaljima koje sam viđala kod kolega ili profesora. Apstraktnost mi se nekako sama nametnula, možda je to došlo iz podsvesti jer zaista nisam pošla od toga. Od umetnika čiji mi se radovi dopadaju spomenula bih Matisa i Šilea.
TVOJ UMETNIČKI STIL
Ovo što danas radim moglo bi se podvesti pod neki apstraktni ekspresionizam. Na početku sam bila fascinirana kadrovima filmova Pedra Almodovara. Oni su me inspirisali i uticali na ciklus slika „Izgubljene duše“. Ne postoji neki tačan obrazac po kome stvaram. Najčešće ne mogu da objasnim šta je bila tačna inspiracija. Nekada slike dolaze kao odraz prethodno stvorene emocije, a nekada i emocija koju upravo završena slika izazove u meni, donese novu sliku.
GDE SEBE VIDITE U BUDUĆNOSTI U PROFESIONALNOM SMISLU? DA LI VAS VIŠE PRIVLAČI PEDAGOŠKI RAD ILI ISKLJUČIVO UMETNOST?
Pedagoški rad me nije zaista privukao. Većina ljudi daleko više voli da pogleda sliku nego da je stvara, a u školi se upravo traži rad na određenu temu ili rad sa slobodnom temom. Ne volim da bilo koga uslovljavam ocenom ili na bilo koji način da nešto radi. Smatram da čovek mora da oseti potrebu za radom da bi bio produktivan. Stičem utisak da mu pritiskom negativno utičemo na interesovanje za tu oblast uopšte. Naš sistem rada u školi je takav i na mene je uticao vrlo neinspirativno i tu pojedinac ne može bilo šta da menja, program je jasan. Danas se od umetnosti možda teško živi, ali se bez umetnosti ne može živeti. Na kraju je najvažnije raditi ono što voliš. Dakle odgovor na pitanje je umetnost.
KAKO JE PROTEKLA IZLOŽBA U GALERIJI SINGIDUNUM, SA KOLIKO DELA SI SE PREDSTAVILA?
S obzirom na situaciju zbog epidemije Korone, bila sam jako prijatno iznenađena posećenošću. Na otvaranju sam videla, prvi put posle izolacije, mnoge drage ljude i sigurna sam da ću ovu izložbu nositi u sećanju kao jednu od najdražih. Izložila sam 7 slika, od kojih su 6 ulje na platnu, a jedna je kombinovana tehnika. Takođe i veći broj crteža flomasterom, akvarel, gvaš, tempera, kombinovana tehnika.
