KUĆA LEGATA – ČUVAR KULTURNE BAŠTINE

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: FILIP BRUSIĆ-RENAUD

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

FILIP BRUSIĆ-RENAUD, DIREKTOR KUĆE LEGATA, USTANOVE KULTURE I INSTITUCIJA OD ZNAČAJA ZA BEOGRAD, OSNOVANA 2004. GODINE NA INICIJATIVU SKUPŠTINA GRADA. SEDIŠTE JE U KNEZ MIHAILOVOJ ULICI 46. KUĆA LEGATA JE NASTALA KAO PLOD VIŠEDECENIJSKE INICIJATIVE UMETNIKA, INTELEKTUALACA, STRUČNJAKA I DARODAVACA.

KUĆA LEGATA SE TRENUTNO STARA O DESET ZBIRKI, A MEĐU NJIMA JE I LEGAT PETRA LUBARDE, JEDNOG OD NAJVAŽNIJIH SRPSKIH I JUGOSLOVENSKIH SLIKARA. U NJEMU SE NALAZE SLIKE KOJE JE POZNATI UMETNIK POKLONIO GRADU BEOGRADU, LIČNI PREDMETI, BIBLIOTEKA, ARHIVSKA GRAĐA, NAMEŠTAJ I DRUGI PREDMETI.

SA FILIPOM BURSAĆEM RAZGOVARAMO O ZNAČAJU OVIH INSTITUCIJA I BIJENALU U VENECIJI.

ČOVEK I ZVERI

DA LI JE TEŠKO VODITI JEDNU OVAKO ZNAČAJNU KULTURNU USTANOVU U BEOGRADU?

S obzirom na to da već pet godina vodim Kuću legata, ne razmišljam na taj način. Ali izazov jeste, u svakom slučaju. Ono što je najveći problem trenutno jeste nedovoljan broj zaposlenih. Nadam se da će se početkom sledeće godine konačno ukinuti zabrana zapošljavanja i da ćemo pojačati naše redove.

O ČEMU SVE MORATE DA BRINETE DA BI VELIKI UMETNICI BILI PREDSTAVLJENI U NAJBOLJEM SVETLU?

Pre svega brinemo o smeštaju umetničkih dela. Većina dela koja baštinimo nalazi se u depoima Kuće legata, manji deo je na stalnoj postavci. Vodimo računa da se dela čuvaju u adekvatnim uslovima, što podrazumeva pre svega konstatnu temperaturu i vlažnost. Kada izlažemo dela naših legatora, izložbe uvek prate kvalitetni katalozi sa dobrim reprodukcijama i stručnim tekstovima naših kustosa. Želim da naglasim da se sprema rekonstrukcija naše Galerije u Knez Mihailovoj 46. Kada rekonstrukcija bude završena, imaćemo izložbeni prostor na dva nivoa – na jednom će se odvijati gostujuće izložbe i programi, a na drugom će biti stalna postavka zbirki Kuće legata, te će onda i većina dela o kojima se staramo biti izložena.

KAKAV JE KONCEPT RADA KUĆE LAGATA?

Koncept rada Kuće legata je sistematsko i profesionalno staranje o pokretnim i nepokretnim legatima koji su nam dodeljeni, čuvanje, konzerviranje i izlaganje poverenih umetničkih dela, stvaranje baze podataka o svim legatorima, predlaganje prijema novih legata i zbirki i reafirmacija plemenitih ideja legatorstva i darodavstva u našem narodu.

KUĆA LEGATA POSVEĆENA JE STIMULISANJU I RESTAURACIJI INSTITUCIJE DARODAVSTVA. JOŠ JEDAN BITAN CILJ NJENOG OSNIVANJA JE PRIJEM NOVIH LEGATA I POKLONA. ČIJI SE SVE RADOVI, POKLONI NALAZE POD KROVOM KUĆE LEGATA?

Kuća legata se trenutno stara o deset zbirki. To su: Legat Olge Jevrić, Legat Milenka Šerbana, Legat Milene Jeftić Ničeve Kostić, Legat Nedeljka Gvozdenovića, Legat Veljka Petrovića, Legat Rista Stijovića, Legat Petra Lubarde, Legat Ljubice Cuce Sokić, Legat Olge Jančić i Galerija Petra Dobrovića. U našem depou nalaze se i dela Koste Bogdanovića, koja će, nakon potpisivanja ugovora o poklonu između umetnikovog sina Marka Bogdanovića i grada Beograda, činiti Legat Koste Bogdanovića, o kome ćemo se takođe starati.

Želim da obradujem vaše čitaoce vešću da će od septembra meseca ove godine Galerija Petra Dobrovića biti ponovo otvorena za posetioce! Završavamo radove u stanu u Kralja Petra 36 u kome se zbirka nalazi, a slike koje će se naći na novoj postavci su već konzervirane.

U KULTURNOM CENTRU SRBIJE U PARIZU, U FEBRUARU, BILA JE IZLOŽBA JEDNOG OD NAJPROMINENTNIJIH PREDSTAVNIKA JUGOSLOVENSKE MODERNE, PETRA LUBARDE. POSTAVKA JE OBUHVATALA 12 R ADOVA, U Z A RHIVSKU G RAĐU, I Z BEOGRADSKE KUĆE LEGATA. KAKO JE IZGLEDALO NA SAMOM OTVARANJU I DA LI STE ZADOVOLJNI UČINJENIM?

Otvaranje je bilo svečano, kako i priliči ovakvom događaju. Izložbu je otvorila ambasadorka Republike Srbije u Francuskoj Nataša Marić, uz prisustvo mnogo naših ljudi koji žive i rade u Parizu, ali i Francuza. Zadovoljni smo otvaranjem, ali pre svega smo zadovoljni što smo dela Petra Lubarde doneli u Pariz, grad u kome je Petar započeo svoju internacionalnu karijeru i u kome je dobio prvu međunarodnu nagradu – Grand Prix na svetskoj izložbi 1937. godine. I ovim putem želim da se zahvalim autorki izložbe Dini Pavić, kustoskinji Kuće legata.

FOTO: ANIMA MUNDI

Otvaranju izložbe slika Petra Lubarde, koja je bila u okviru programa obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, prisustvovalo je više njegovih pariskih kolega, kao što su Vladimir Veličković, Milan Cile Marinković, Ljiljana Pavlović Dir, Vesna Milunović, Jelena Gvozdenović, Pero Nikčević… Kako umetnici dišu ispred dela Petra Lubarde? Veliki je to naklon i podrška kolega.

Svi su bili uzbuđeni i srećni što vide velikog Lubardu u gradu svetlosti! Jeste podrška kolega i još jedna potvrda da dela velikih umetnika večno traju.

Nedavno je otvoreno venecijansko Bijanale, na kome je Kuća legata učestvovala kao realizator nastupa Republike Srbije.

Kući legata je poverena velika čast kada nas je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije imenovalo za realizatora pripreme nastupa Republike Srbije na 58. međunarodnoj izložbi savremene umetnosti Bijenala u Veneciji 2019. godine. Pored velike časti, u pitanju je bila i velika odgovornost. Smatram da smo poverenje opravdali, jer je otvaranje našeg paviljona 9. maja proteklo odlično, a postavka predstavnika Srbije, umetnika Đorđa Ozbolta, dobila je odlične kritike. Moram da istaknem izuzetnu saradnju sa komesarom Vladislavom Šćepanovićem i da se zahvalim kolegama iz Kuće legata koji su uradili odličan posao.

ČIJE MOŽDA LEGATE PRIŽELJKUJETE ILI KOJIMA SE NADATE?

Priželjkujemo legate velikih umetnika koji, iako u lepim godinama, još uvek aktivno rade i stvaraju, kao što su Vladimir Veličković i Miloš Šobajić, da pomenem samo neke. Naravno, tu su i umetnici koji od nedavno na žalost više nisu sa nama, kao što je Moma Antonović. Bio bih veoma srećan kada bismo dobili dela Bore Iljovskog i napravili njegov legat.

IZLOŽBA KOJA JE OBELEŽILA 2018. GODINU?

Po mom subjektivnom sudu, to je izložba „Legat Olge Jančić“, koja je održana u našoj galeriji u Knez Mihailovoj 46, od 27. aprila do 9. juna 2018. godine, autora Dejana Vučetića, kustosa Kuće legata.

U KOM SMERU ĆE SE VAŠA USTANOVA RAZVIJATI U BUDUĆNOSTI?

U smeru povećanja zbirki, broja zaposlenih, dobijanju formalnog statusa ustanove zaštite – muzeja i sređivanju nepokretnih legata i galerije u Knez Mihailovoj kako bismo mogli da izložimo što više kulturne baštine o kojoj vodimo računa i kako bi što više publike moglo da uživa u umetničkim predmetima koje su neki plemeniti i odgovorni ljudi ostavili budućim naraštajima.