JOJOBINO ULJE

PIŠE: DR MARIJA SPASIĆ
FOTOGRAFIJE: GORAN MEKIĆ

Davne 1993. Goran Mekić je Beograd zamenio kibucom Magen na jugu Izraela. Splet okolnos­ti porekla majke otvorio je put da se kao Jevrej useli u Izrael i dobije papire. Odabir je bio kibuc Magen, gde i danas živi i radi. Kibuc Magen nala­zi se na jugozapadu Izraela, uz sam pojas Gaze. Nije ni slutio da će ga put odvesti u Izrael, a još manje da će se baviti poljoprivredom. Sa osme­hom govori da, dok je vreme provodio na asfaltu velikog grada, nije znao kako kombajn izgleda. Sukobi su česti u ovoj oblasti i zemlju obrađuju onoliko koliko im vojska dozvoljava.

Kibuc je društveno-zemljoradnička komuna sa zajedničkom svojinom i demokratskim struktu­rama upravljanja. U Izraelu danas ima oko 230 kibuca, u njima živi svega 3 % stanovništva. U prošlosti, kibuci su imali veoma važnu ulogu u stvaranju i formiranju današnje države Izrael. Broj članova u kibucima varira i kreće se u op­segu 200 do 1000. Poljoprivredna proizvodnja je osnovna delatnost kibuca. Vremenom su kibuci usavršavali i usložnjavali svoju poljoprivrednu proizvodnju, mnogi su počeli da se bave indus­trijskom proizvodnjom. Danas kibuci u svom vlasništvu imaju fabrike, farmu krava i razne druge preradne kapacitete.

Kibuc Magen u svom vlasništvu ima fabriku za prizvodnju solarnih panela, Magen Eco Energy, a pored nje i dve ćerke fabrike, od kojih jedna posluje u Nemačkoj, a druga u Americi. U svom korporativnom poslovanju, zajedno sa još dva kibuca, posluje fabrika za proizvodnju hlorinato­ra za bazene, farma krava, fabrika za ambalažu, pakovanje i izvoz proizvoda u inostranstvo.

Jojoba (lat. Simmondsia chinesis) ili „pustinjski cvet“ je pustinjska biljka, koja raste u visinu do dva metra. Plodovi u svom sastavu imaju pre­ko 50 % biljnog ulja. Biljka koja ne zahteva ve­lika ulaganja za proizvodnju u našim agroeko­loškim uslovima, što je jako bitno – navodi Go­ran, pričajući o ovoj izuzetnoj biljci i ulju koje se od nje dobija.

Danas je Izrael vodeći proizvođač jojobinog ulja u svetu. Proizvodnja jojobe pretežno je zastu­pljena u delu Izraela koji se naziva Negev, nalazi se na jugu, a tu se i nalazi kibuc Magen.

Jojoba se proizvodi danas u Americi, Meksiku, Australiji, Izraelu i drugim zemljama gde kli­matski uslovi za uspevanje ove biljne vrste to dozvoljavaju.

Indijanci su koristili plodove jojobe za dezinfiko­vanje rana i lečenje raznih kožnih oboljenja.

Jojoba je dugo godina bila zaboravljena biljna vrsta, sve do osamdesetih godina 20. veka, kada u Americi počinju da se pojavljuju članci o ovoj biljnoj vrsti. Jojobu u Izrael prvo počinje da uvo­zi benzinska kompanija „Delek“ i ulje koristi kao dodatak gorivu. Taj eksperiment nije zaživeo ni u Americi, ni u Izraelu. Kompanije „Delek“ odlučuje da proda svoje useve jojobe kibucu Ha­cerim, koji je bio poznat po kompaniji „Netafim“, koja je vodeća u svetu za navodnjavanje i svets­ki priznatim agronomima. Tada kreće revolucija gajenja jojobe na prostoru Izraela.

Jojobino ulje svoju primenu našlo je u kozmetičkoj industiji. Ulje je žute boje, bez miri­sa i veoma izdržljivo pri različitim hemijskim re­akcijama, ne oksidiše i to ga razlikuje od drugih biljnih ulja. Zbog osobine da ne oksidiše, može se čuvati više godina. Jojobino ulje i vosak ima­ju svoja specifična svojstva zbog kojih se izdva­jaju od ostalih i svrstava ih u red najkvalitetnijih i najskupljih ulja. Široku primenu ulje nalazi u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji, gde zau­zima posebno mesto zbog svojih lekovitih svoj­stava. Ulje se upotrebljava za zaceljivanje rana, kod opekotina od sunca, odlične rezultate daje u tretiranju problematične kože sa aknoznim promenama, pozitivne rezultate daje u lečenju psorijaze i raznih ožiljaka. Uslov je da se radi o čistom ulju, prirodnom i hladno presovanom ulju jojobe, bez primene hemijskih sredstava u procesu proizvodnje i gajenja. Ulje nalazi svo­ju primenu u kremama, sapunima, parfemima. Može se koristiti za proizvodnju biodizela, ali i u industriji za proizvodnju mašinskog ulja.

Jojoba je umnogome specifična biljna vrsta, a to se ugleda u njenom opstanku u pustinjskim us­lovima, kao i da bez vode preživljava i više od šest meseci. Listovi jojobe su tvrdi, debeli, zgusnuti, sivozelene boje i svojom specifičnom građom sprečavaju gubitak vlage u ekstremnim klimats­kim uslovima. Rast biljke je spor i do prvih plo­dova treba sačekati par godina. Karakteristična je njena otpornost prema toploti i može da izdži temperature i do 60 0C. Koren je dugačak neko­liko metara. Dvodoma je biljka. Plodovi opada­ju krajem leta, a njihovo prikupljanje obavlja se specijalnim mašinama koje su patentirane u Iz­raelu. Prikupljanje se obavlja lako i jednostavno i nije potrebno puno radne snage. Sa površine od 10 ari prikupi se 300 do 500 kg plodova jojo­be, dok su prinosi u Americi i drugim zemljama mnogo niži. Imamo čime da se ponosimo, kaže Goran osmehujući se. Pravilnom primenom hra­niva u ishrani biljaka i navodnjavanjem, prinosi mogu biti još veći.

Najpoznatije sorte su Hacerim i Ben Cion, post­oje još dve sorte koje su trenutno u procesu ispi­tivanja.

Preporuka za navodnjavanje je da se počne me­sec dana posle poslednje kiše, a kasnije svakih 15 dana. Zahtevi jojobe, kada je vlaga u pitan­ju, na godišnjem njvou su oko 300 mm vode­nog taloga. Godišnje u Izraelu padne od 250 do 300 mm vodenog taloga. Prednost kada je na­vodnjavanje u pitanju je ta što se koristi slana prečišćena voda i vrši se sistemima kap po kap.

Proizvedeno ulje kibuc prodaje na američko i ev­ropsko tržište, a isto tako i u Japan, Kinu, Koreju, Tajland, Australiju i Južnu Afriku. Jojobino ulje proizvedeno u Izraelu je poznato svuda u svetu, izuzetnog je kvaliteta i vrlo traženo.

Planovi za godine koje dolaze kibuca Magen su proširenje prozvodnje sa današnjih 35 ha na 100 ha, pošto je potražnja za uljem jako velika, a u laganja u proizvodnju minimalna.

FOTO: JAMES BARKER UNSPLASH.COM