PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: TOMAS PEČNER
Prof. dr Tomas Pečner (Thomas Petschner) je osnivač i direktor novozelandskog Instituta za integralnu dijagnostiku pri akademiji Štajnbajsovog univerziteta u Berlinu i gostujući profesor na više medicinskih, istraživačkih i obrazovnih institucija širom sveta. Direktor je firme „Face Discovery“, koja se bavi istraživanjem biometrijski prepoznatljivih elemenata lica radi prevencije bolesti, suicida, agresije i terorizma (www.facediscovery.com). Cenjeni je lekar starog kova, svetski priznati specijalista komplementarne dijagnostike, zdravstveni naučnik i jedan od pionira uvođenja kvantne fizike u medicinu. Humanista koji je pokrenuo i aktivirao doktore klovnove u kriznim područjima i u palijativnoj medicini, jedan od pionira i zagovornika korišćenja humora i smeha u zdravstvene svrhe.
Prof. dr Pečner je lični savetnik i mentor brojnim svetskim liderima, umetnicima i fondacijama. Savetnik je vlada, međunarodnih organizacija i globalnih korporacija po pitanju holističkog zdravlja i novih tehnologija. Takođe je i osnivač „DeclarAction“ akademije pri Alijansi za realizaciju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.
Niko ne priča o duhovnom zdravlju, ali se govori o mentalnim bolestima. Šta se podrazumeva pod duhovnim zdravljem?
U većini slučajeva se priča o duhovnim bolestima, a duhovno zdravlje se retko spominje iz vrlo prostog razloga — ljudi ne znaju gde da potraže pomoć. Duhovno zdravlje nema veze sa psihologom, psihijatrom, popovima, religijom, iako bi to trebalo da bude odnos blizak jedno drugom. Kvantna fizika se isto umešala u sve to, jer dolazi do simbioze između telesnog i duhovnog. Postoje smernice, skretnice, postavke u smislu duhovnog zdravlja. Mentalna, emocionalna ravnoteža nema ništa sa duhovnim zdravljem. Emocije vrlo često nastaju kroz rad hormona, a rad hormona je prouzrokovan pogrešnom ishranom. Na primer, ako je jetra povećana, ona izaziva nestrpljivost u čoveku. Ako je čovek nestrpljiv, to nije zato što je u njegovoj prirodi, već zato što je jetra povećana. To su neke svari koje se dešavaju unutar sistema, a koje mi vidimo emocionalnim delom našeg bića. Depresija je interesantna kombinacija ishrane i razmišljanja. To je psihosomatsko stanje, čak nije ni oboljenje kao što se često definiše, kada je čovek preopterećen kiselošću koja vodi do smanjenja aktivnosti, usporavanja načina razmišljanja, pokreta, gubitka energije. Depresija je uvek vezana za prošlost, jer ko god kopa po prošlosti i pokušava da je na neki način popravi, on ulazi u depresiju. Ljudi mešaju depresiju i strahove. Strahovi su vezani za budućnost, pošto strah dolazi od nečega što ne vidimo, ne prepoznajemo, ne znamo šta je i kako nam nešto donosi. To je kombinacija elemenata koji utiču na naše zdravlje u psihosomatskom pogledu.
Koji su elementi duhovnog zdravlja?
To je čist pogled, ne samo pogled u fizičkom smislu, nego pogled na svoje bližnje, ciljeve, na nešto što nosi čoveka. Nije bitna motivacija ili šta te pokreće, bitno je da imaš čistu i otvorenu dušu u kontekstu — ne činim nikome ništa nažao, ne varam nikoga, a imam svoj životni cilj i svoju životnu perspektivu zašto sam ovde. Šta je smisao mog života, zašto živim, za koga? Mnogo ljudi živi za decu. I kada deca odu iz kuće, oni padnu, jer nema cilja života. Nemaju ništa više. To je jedna duhovna postavka. Elementi duhovnog zdravlja su kada je čovek nasmejan, vedar, otvoren prema drugima, empatičan, ali ne samo to. Empatija je reč koja se često upotrebljava u smislu da je čovek obazriv prema drugom i da saoseća sa drugima. Međutim, između empatije i milosrđa, kako bi se reklo u srpskom jeziku, postoji velika razlika. Empatija je kada saosećam jer sam i ja prošao kroz tu situaciju. Milosrđe je kada vidim, shvatam i osećam, prošao sam kroz to, ali uz to učinim nešto da se taj čovek digne sa poda, da mu se pomogne. To je aktivno, milosrdno delovanje bez daljeg fokusa ili spekulacije da ćemo mi nešto dobiti. Ovde se ne radi o dobitku nego o davanju.
Profesor si, lekar bez granica, imaš komplementarna znanja iz mnogih oblasti. Reci nam od čega boluje čovek 21. veka?
Čovek 21. veka boluje od EGA i od ideje da mu sve pripada. Uzima sebi za pravo da mu sve pripada. Imam pravo na novac, imam pravo da ne završim školu a zarađujem milione, imam pravo da ništa ne radim a očekujem da mi svako nešto da. Zatim, samoživost. Nema milosrđa, nema milosti prema drugima. Ljudi imaju hiljade pratilaca na IG ili bilo gde, a da mu neko zatreba u životu, da okrene tri broja telefona, neće naći nikoga, jer to mu nisu prijatelji. To su ljudi koji smatraju da vrede onoliko koliko imaju klikova. Zaboravili smo da komuniciramo, da sednemo, da se gledamo u oči, da se zagrlimo. To je sve izmenjeno. Ne može jedna poruka, SMS, da zameni rukovanje, zagrljaj. Nijedan „smiley” ne može da zameni živi osmeh koji je upućen nekome sa snagom koju nosiš. Duhovno zdravlje je kada čovek oseti da si mu prijatelj. A duše se osećaju i prepoznaju. Kada se povezuje dijagnostički, dovoljno je rukovanje, a tek kada ga zagrliš, dolazi taj osećaj. Nije kao što se obično kaže u poslovici „U zdravom telu, zdrav duh“, već je „U zdravom duhu, zdravo telo“. Naš duh je van našeg tela, on nas okružuje, on je naš zaštitni sloj koji nam često ukazuje sa kim imamo kontakt, ko je u našoj blizini. Kada zagrlite nekoga, osećaj bliskosti nije samo osećaj dva tela jedno pored drugog, to je kada se obe duše sklope u jednu auru, u jedno energetsko polje, gde se pretapaju jedno u drugo. To je ono što ima supstancu i snagu i dublji značaj.
O bliskosti se mnogo piše i snimaju se filmovi, ali se čini da je upravo nju zaista najteže ostvariti sa drugim ljudima. Zašto je to tako?
Postoje određeni elementi, znaci, komunikacija sa nekim, slični životni pogledi, to nije slučajnost. Ako se dvoje ljudi nalazi na istom životnom putu, bave se sličnim stvarima, interesima, slušaju sličnu vrstu muzike, to je prepoznavanje na frekventnom nivou. Sada ulazim u kvantnu fiziku — sve oko nas i mi sami smo frekvencija, tako da se ti elementi objedinjuju i sjedinjuju zajedno. Oni su mali znak da duhovna veza ide u harmoničnom pravcu, da je pod okriljem onoga što se oseća, doživi, što se dešava u racionalnom delu našeg života. I posao, i porodica, i okruženje, način uređenja stana, način spremanja hrane. Mali rituali — da li je to kafa ili čaj. Način buđenja — da li se probudiš sa osmehom i zadovoljstvom ili sa osećajem „ah, još jedan dan moram na posao“. To su sve mali elementi, ali od malih elemenata je sastavljen život.
Kao profesor, inovator i istraživač, kako bi opisao najoptimalniji spoj znanja iz različitih istorijskih epoha — ako bismo iz svakog veka uzeli ono najbolje? Šta bi takav spoj mogao da nam donese u kontekstu medicine budućnosti?
Odgovor je kompleksan. Čovek najpre treba da nađe svoj životni cilj. Zašto sam uopšte ovde? Ne mora to da bude ništa specijalno. Kada mene pitaju šta je moj cilj života, odgovorim — da nasmejem tri osobe dnevno i da te tri osobe nasmeju dalje tri osobe. Da multipliciramo osmehe. Nije jednostavno da nekoga nasmejemo, jer su svi opterećeni nekim problemima i mislima, pa uspeti u tome ima dublju misiju. Ne radi se samo o tome da nekoga nasmeješ, nego taj osmeh pokreće u toj osobi fenomenalan koktel hormona koji mu menjaju stanje duha i tela, kretanje unapred. To je mala misija sa velikim delom.
Šta treba da se menja u životu modernog čoveka, posebno mladih ljudi?
Kao prvo, promena vrste komunikacije. Ove generacije su odrasle sa internetom i mobilnim telefonima. Doživeo sam često puta da mladi ljudi imaju ogroman stres samo kada telefon zazvoni. Ne treba ništa drugo da se desi i već su u stresu. Zašto? Jer se normalna komunikacija odvija preko pisanih poruka, a telefon zvoni isklučivo u smislu urgencije, nešto se dešava. Inače niko ni sa kim ne priča nego se šalju poruke. Fali spontanosti, da prijatelj jednostavno dođe kod prijatelja. Prolazio sam sada vojvođanskim selima i video one male klupe ispred kuće gde se okupljaju žene da popričaju. To je onaj esencijalni element dugovečnosti. Bio sam u Japanu, u Okinavi, u selima tzv. Plave zone. Ti ljudi imaju neki svoj dnevni ritual — ustajanje sa dnevnim suncem i ceremonija pravljenja čaja. Nakon toga se obrađuje bašta, kuva se ručak. Posle ručka je vreme za odmaranje ili spavanje ili ljudsku bliskost. Ne radi se uvek o seksu, nego partneri legnu jedan pored drugog da se zagrle i osete, da prenesu dve različite vrste energije, jer ženska energija je jin, smirujuća, sveokupljajuća, da kažemo privlačna, a muška energija je jang, energija aktiviteta, pokreta, snage. Tako da se te energije dopunjuju i razmenjuju u tih sat-dva nakon ručka. Vrlo važan aspekt je i u socijalnim kontaktima, koji su u Vojvodini imali stariji ljudi kad se skupe da čuvaju unuke, da ih vode u park. Razmenjuju se iskustva drugih i perspektive koje su veoma važne. To je deo duhovnog života koji jako inspiriše. Bitno je da postoji socijalna komponenta koja obogaćuje život.
Šta će u zdravstvenom sistemu biti novo i istinski inovativno u godinama koje dolaze — što će doneti konkretan boljitak ljudima? Koje integrativne metode vidiš kao najperspektivnije u povezivanju savremene medicine sa komplementarnim pristupima?
Dolazi do integracije školske medicine i svih ostalih vrsta medicina koje su bile gurane iz tzv. modernog sveta poslednjih 150 godina. Sada se ponovo vraćaju tamo gde im je mesto. I ta arogancija zapada se malo smanjuje, jer kada zapadni lekari obole, oni sami traže pomoć od specijalista integrativne ili alternativne medicine. Školska medicina je fokusirana na lečenje tela i došlo je do velikog rascepa posla lekara-vidara: neko ko se brine o telu je lekar, neko drugi se brine o duhu — to su sveštena lica, a neko ko pokušava da nađe vezu su psiholozi. Ono što neretko fali je kombinacija svih tih elemenata u jedinstven pristup čoveku. Vrlo često je sredstvo koje nekog treba da izleči jedan zagrljaj. Ne antibiotik nego zagrljaj. Telo ima neverovatnu moć samoizlečenja, problem je u tome što je mi ne koristimo.
Od 2000. do 2004. godine, radio sam kliničke studije „Efikasnost dijagnostike starih kultura“ sa 22 000 pacijenata — kada se pogleda 300 dijagnostičkih metoda i šta od toga može da se koristi danas, tu je preko 100 metoda koje mogu da se koriste.
Moj fokus je unošenje kvantne mehanike u medicinu — postoje uređaji koji su razvijeni i klinički provereni, sertifikovani kao medicinski uređaji. Oni su u stanju da leče veliki broj bolesti, a da se ne koristi bilo šta drugo, bilo kakav dodatni lek. Ali ta tehnologija sama za sebe nije dovoljna. Doživeo sam da ljudi koriste kvantnu mašinu, a nemaju pojma o kvantnoj fizici i šta je pozadina svega toga.
Tema decembarskog izdanja RYL magazina je “Budućnost je (sa)DA”. Sa DA se ide napred u odnosu na NE. Kako ti vidiš svoju budućnost sa DA?
Vrlo provokativno pitanje, jer u pozitivnoj komunikaciji NE igra vrlo važnu ulogu, dok jedno DA ima puno konsekvenci koje mogu da budu nepredvidive.
Mora se razumeti da naše životno iskustvo, socijalno okruženje, religija, gledaju na to naše DA i NE na različite načine. U međuvremenu je manipulacija kroz medije postala ogromna., tako da ljudi treba da budu svesni šta kažu i kako te reči utiču na sagovornika. Reči imaju ogromnu snagu. Deluju isto kao i lek.
