PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ – TOPALOVIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: ENY LEA HOYKA
DAMIR HOYKA JE FOTOGRAF I SLOBODNI UMETNIK IZ ZAGREBA, U ČIJEM FOKUSU RADA SU PORTRETI I LIČNI KREATIVNI PROJEKTI. FOTOSOFIA JE JEDAN OD NJEGOVIH VELIKIH PROJEKATA, KOJI SE PO TRINAESTI PUT ODRŽAO U TERMAMA TUHELJ, OD 10. DO 17. JUNA 2018. GODINE. U SEDAM DANA, 15 FOTOGRAFA IZ REGIONA, POD VOĐSTVOM DAMIRA HOYKE, ŽIVELI SU ONO ŠTO VEĆINA PROFESIONALNIH FOTOGRAFA ŽIVI – RAD ZA KLIJENTE, FOTOGRAFISANJE POZNATIH MUZIČARA, GLUMACA, SPORTISTA I TV VODITELJA IZ ZAGREBA. KAKO IZGLEDA JEDAN DAN U ŽIVOTU PROFESIONALNOG MODNOG FOTOGRAFA TAKOĐE SU ISKUSILI POLAZNICI TRINAESTE FOTOSOFIJE, SEMINARA ZA NAPREDNU FOTOGRAFIJU. VELIKU PAŽNJU PRIVUKLA SU PREDAVANJA EUGENIA RECUENCA, ŠPANSKOG MODNOG FOTOGRAFA I FILMSKOG REDITELJA, FRANJE MATKOVIĆA, HRVATSKOG MODNOG FOTOGRAFA, PROF. DR. SC DAVORA HORVATIĆA I DAMIRA HOYKE, FOTOGRAFA, UMETNIČKOG DIREKTORA I IDEJNOG TVORCA SEMINARA FOTOSOFIA, KOJI SE IZ GODINE U GODINU, POD BUDNIM OKOM MEDIJA I FOTOGRAFA, ODVIJA POD UMETNIČKIM NEBOM.
PRE 13 GODINA ZAPOČELI STE SVOJ PRVI SEMINAR FOTOSOFIA, KOJI TRAJE DO DANAS I IMA SVOJU DIVNU I SVETLU VIZIJU U BUDUĆNOSTI. DA LI POSTOJI RAZLIKA IZMEĐU PRVE I TRINAESTE FOTOSOFIJE?
Fotosofia je projekat koji je nastao spontano, nije bilo planirano da bude duži od jedne sezone. 2006. godine se stvorila mogućnost da ljudima prenesem znanje iz fotografije. Umesto trodnevnog seminara, koji mi je bio ponuđen da napravim, ipak sam odlučio da organizatoru predložim drugu ideju, teoretski i praktični rad na fotografiji. Inicijalnu ideju sam preoblikovao tako da težište bude na praksi i da sve što radimo bude stvarno, da sve što se fotografiše na seminaru bude objavljeno u medijima ili za neke klijente. Ljudi koje odaberem na konkursu zaista imaju priliku da vide i probaju kako se to funkcioniše i radi kao fotograf u pravom profesionalnom svetu. Ideja je da fotografi kroz taj trening, koji je stvaran, uvide da li je to za njih, koji segmenti fotografije su im bliski, jer neki ljudi se snalaze u fotografisanju ljudi, ali ne i pejzaža i obrnuto, i u tom smeru se onda i razvijaju. Nakon prve Fotosofije, dogodio se efekat koji nisam očekivao. Ekipa sa Fotosofije 1 se toliko povezala da su nastavili sa susretima i druženjima. Tada sam shvatio da se ideja i vest o Fotosofiji počela polako širiti, pa su počela stizati pitanja kad će nova Fotosofia. Ono što je bilo lepo jeste da su i mediji pitali da li da planiraju sledeću godinu i kada je termin sledeće. U tom momentu shvatiš da si pogurao mnogo veći brod od onoga koji si mislio. Kada vidiš da je ovaj projekat ljudima koji su učestvovali u njemu doneo promenu, kako u fotografskom razmišljanju i edukaciji, tako i u privatnom životu, jer su se međusobno povezali, onda se takav projekat ne prekida, već se trudiš da ide dalje – od 2006. do sada nismo stali.
KO SVE MOŽE DA SE KONKURIŠE NA FOTOSOFIJU?
Konkurs postavim tako da onaj ko se prijavi već mora imati profil na našoj stranici www.fotosofia.info, jer na taj način ti pokazuješ da si zainteresovan za celu priču. Potrebno je 10 dobrih fotografija i mora se poslati CV, da vidimo kakvi su planovi i razmišljanja potencijalnih učesnika. Nije lako iz niza aplikacija izabrati tih 15, koji dobiju besplatnu priču oko Fotosofije. Uvek volim da naglasim da je kada dođu u Terme Tuhelj sve na Fotosofiji besplatno – od smeštaja, preko edukacije. To sam tako postavio, jer sam želeo da ljudi koji dođu ne budu opterećeni da li imaju novca ili ne, već da jedini kriterijum bude da imaju talenat i karakter. Da li su skloni jednom takvom projektu, koji obuhvata i druženje, komunikaciju i povezivanje sa drugim ljudima.
Fotosofia je kovanica od dve grčke reči – fotos znači svetlost, a sofia mudrost. Moja priča o Fotosofiji je startovala iz mog eseja, koji sam objavio 1996. godine, pod istim nazivom – esej je ujedno i osnova predavanja i na njegovom temelju razgovaram sa seminaristima na koji način da dožive umetnost, umetničku fotografiju, na koji način fotografija može služiti kao sredstvo za prenošenje mudrosti, a onda, u poslednjoj instanci, i za prenošenje ideja koje mogu menjati svet.
KOLIKO SU POKROVITELJI FOTOSOFIJE ZADOVOLJNI FOTOGRAFIJAMA KOJE DOBIJU OD SEMINARISTA, KOJI SU VEĆINOM FOTOGRAFI NA POČETKU KARIJERE?
Svi pokrovitelji seminara, koji ulaze na seminar na ovaj način, zainteresovani su da od tih mladih ljudi dobiju fotografiju koju mogu koristiti. Oni su svesni da su to fotografi koji su na početku, ili nastavljaju svoju edukaciju u fotografiji, i njihova očekivanja nisu u superlativima, ali zato njihova reakcija na ono što dobiju ponekad jeste u superlativu. Oni nekad neočekivano dobiju tako dobre rezultate da ono što su u manjoj formi mislili da upotrebe, iskoriste na maksimalno upotrebljiv način. Dobar primer za to je hrvatski Dalekovod, koji je prošle godine počeo da sarađuje sa nama. Kada su videli fotografije seminarista, odlučili su da svojim poslovnim partnerima poklone kalendar sa fotografijama koji su radili seminaristi Fotosofije. Takav isti odnos ima i „Petrol“ – svi možete na hrvatskim pumpama da vidite veliki bilbord sa devojkom koja pije zaleđenu vodu i njoj se ledi oko usta. Ta fotografija je takođe urađena na Fotosofiji.
ZA 13 GODINA JE KROZ SEMINAR PROŠLO 195 FOTOGRAFA – DA LI MOŽEŠ NEKOG DA IZDVOJIŠ?
Teško je izdvojiti jednu osobu od njih 200, ali ima njih nekoliko, koji su posle Fotosofije upečatljivo krenuli u nekom profesionalnom smeru. Recimo da je najbolji primer za to i moj prvi asistent Franjo Matković, koji je završio Fotosofiju 5, i koji je nakon toga velikim koracima koračao ka vrhu modne fotografije u Hrvatskoj. Godinu dana kasnije proglašen je za najboljeg mladog modnog fotografa od strane časopisa Elle. Marijan Radović, koji radi podvodnu fotografiju, takođe iz te generacije, sada radi za najveće sponzore podvodne fotografije i osvaja medalje na raznim svetskim takmičenjima. Imamo Jelenu Balić sa naše Fotosofije 2, koja je jedna od najpriznatijih modnih fotografkinja u Hrvatskoj. Očigledno, oni koji dođu na edukaciju na Fotosofiju dobiju podsticaj. Ono što je mladom fotografu od presudne važnosti je da mu neko kome on veruje kaže: „Ovo što radiš je dobro“, „Dobar si i kreni.“ To je ono što je meni falilo na startu. Ja nisam imao nekoga ko će mi to reći, niti sam imao nekoga da pitam. A trebalo mi je. Mogu reći da mi ovde gledamo da damo ljudima vetar u leđa i da oni uspeju to da iskoriste – da posle Fotosofije naprave velike napretke u svojim foto-karijerama ili u amaterskom bavljenju fotografijom.
U KOM PRAVCU ĆE SE DALJE RAZVIJATI FOTOSOFIA?
Teško je predvideti neku daleku budućnost. Uvideo sam da sam za ovih 13 godina dosta dobro postavio stvari na samom početku. Dugo sam razmišljao kako napraviti koncept, za koliko ljudi da to funkcioniše, da svima mogu dati maksimum koji mislim da je potreban, da budu što bogatiji kada izađu sa Fotosofije. Za ovih 13 godina, nismo puno menjali koncept. Kad vidim da nešto malo može da se promeni, uvek idem u tu promenu. Mislim da ćemo se držati ove linije, a da li će se nešto novo pojaviti, vreme će pokazati.
FOTOSOFI SU DOBILI JAKO PUNO OD TEBE. ŠTA SI TI DOBIO OD NJIH?
Od svake generacije, jako puno dobijem – tu energiju koju mogu dobiti ljudi koji prenose znanje. Meni je moja profesorica u Beču govorila da je ona bogata zato što ima toliko studenata kojima je omogućila da se bave fotografijom i da uživaju u tome što im je nekad možda bila samo zamisao ili hobi, da to pretvore u profesiju i da mogu živeti ispunjen život, da se realizuju kroz profesiju. Da ispunjavaš svoju misiju zbog koje si na zemlji. To je bogatstvo koje nosim sa sobom, znajući da si ljudima otvorio vrata saznanja u fotografiji, kao i vrata uvida u načine promocije, funkcionisanja, bilo čega što im je pomoglo na tom njihovom putu bavljenja fotografijom. Osim toga, kada sam okružen kreativnim ljudima, čujem nove trendove, u tim razgovorima i ja nešto novo naučim. U pozadini cele priče je da i ti stekneš 15 novih prijatelja sa kojima ostaneš u aktivnom kontaktu, posećuješ se, viđaš se na nekim događajima, vezanim ili nevezanim za fotografiju, i to je bogatstvo bez kojeg ne želim ostati. To je ono što me, između ostalog, nosi u budućnost.
