STRAST KAO NAJVEĆI IZRAZ AUTENTIČNOSTI

PIŠE: DENIS TOMOVIĆ

„Bez obzira ko si i kakvim se prikazuješ – ili se prikazuj kakvim jesi ili budi kakvim se prikazu­ješ.“ Rumi

Da li ste danas šetali ulicom? Jeste li obrati­li pažnju na to da ljudi sve više liče jedni na druge? Oblače se, izgledaju, ponašaju, gotovo identično. Pokušavaju da impresioniraju neko­ga na način koji im u potpunosti ne leži. Ovo je jasan pokazatelj da je autentičnost kategorija o kojoj se ponešto govori, malo toga zna, a tek je poneko ispoljava.

Pre desetak godina, bio sam gost na jednoj proslavi i svečanoj večeri koja je tim povodom upriličena. Prisutni gosti su se međusobno dobro poznavali, a ja sam za njih bio potpuni stranac, pa i ne čudi što sam privukao određe­nu pažnju. Nakon večere, jedna dama mi je radoznalo prišla i upitala me:

– A ko ste vi?

Teško je opisati njeno iznenađenje kada sam kao iz topa odgovorio:

– Ne znam!

I dan-danas ne znam ko je više bio zapanjen tim mojim potpuno spontanim odgovorom – ona ili ja. Ne treba ni da spominjem kako sam do kraja večeri bio prinuđen da glumim, da se zagonetno smeškam i krijem identitet kako ne bih ispao totalni kreten. Holivud je te noći pla­kao za mnom, a lajt-motiv mnogobrojnih strip romana o čuvenom Dok Holideju, koje sam čitao kao klinac, došao je do punog izražaja. Znate ono:

Došao je tiho i ušao u legendu!

Moj odgovor te večeri je usledio sasvim spon­tano, i u istoj sekundi kada sam izgovorio ono na šta bi bio ponosan svaki učitelj zena, shva­tio sam i da je bio pod uticajem mojih tadašnjih razmišljanja o stvarnom identitetu, o tome ko sam i na koji način da ispoljim sebe a da ne budem kao većina zombija na ovoj planeti.

Međutim, iako sam intuitivno naslućivao odgo­vore, pa čak još od detinjstva imao i vrlo direk­tne putokaze, vodio sam život koji nije bio moj. Bio sam često impulsivan i doneo sam neke pogrešne odluke u trenucima dok sam se po­vodio za uzburkanim emocijama ili sam slušao druge umesto sebe.

A onda, kada su mi neke stvari postale pot­puno besmislene, kada više nisam mogao da vidim sebe u tome šta radim, kada mi je život postao, blago je reći – užasan, rešio sam da ga preokrenem i da pođem nekim sasvim no­vim putem.

I upravo u tom periodu počeo sam da dobi­jam jasna usmerenja ko sam zapravo i kojim poslom je potrebno da se bavim da bih u pot­punosti ispoljio svoju autentičnost. Potpuno intuitivno sam počeo da molim anđele da mi pomognu da saznam koji je moj životni zada­tak, moja misija. Ko sam zapravo ja?

Odgovor je zaista stigao i to baš u anđeoskom stilu. Tokom meditacije koju redovno sprovo­dim, imao sam viziju u kojoj mi se javio ar­hanđeo Rafail i tada sam dobio vrlo konkretan odgovor. Moja misija je isceljivanje ljudi. S tim što se, kako sam kasnije dobio preciznija uput­stva, u mom slučaju, isceljivanje ne odnosi is­ključivo na energetsko tretiranje bolesnih oso­ba, već obuhvata širi, holistički pristup ljudima koji su se kao i ja nekada i negde zaglavili, pa im je potrebno da uvedu red i jasnoću u svoj život.

Život koji živim i posao koji radim daleko je od onoga što ljudi nazivaju normalnim ili, bolje je reći, uobičajenim. Znate li koliko su mi puta govorili da pronađem neki normalan posao? A šta tek reći na to da mi je rođeni otac govorio da sam veštac i da me treba posuti katranom i perjem?

I to zbog čega? Moram priznati da ih razu­mem. Nosim u sebi deo anđeoske energije i ovaj svet doživljavam sasvim drugačije od uo­bičajenog. Moje ideje su vanvremenske, od malih nogu vidim ono što drugi ne vide, ose­tim i čujem ono što malo ko može, pričam sa anđelima, dušama umrlih… U mom slučaju, često nije baš jednostavno živeti autentično.

Nisu retki ni trenuci kada sam bio na klacka­lici. Kada nije baš sve išlo kako treba i kada je bilo sasvim „racionalno“ odustati i prikloniti se mišljenju većine, pa pronaći i raditi „siguran posao“. Ali ne vredi. To ne bih bio ja. Ako ne bih osećao strast prema poslu koji radim, to bi mi značilo isto kao kada bih proveo noć sa ženom koju ne volim. Da li bih ujutro mogao sebe da gledam u ogledalu?

Strast, ona istinska, iako nas neka verska učenja nagovaraju da je se oslobodimo, izraz je naše autentičnosti, a ne patološke opsednu­tosti ili zavisnosti, sa kojima se pogrešno do­vodi u vezu. Strast je naš kompas i pokazatelj da smo u istoj ravni sa Izvorom od kojeg smo potekli i da u potpunosti ostvarujemo razlog zbog kojeg smo se inkarnirali u ovom životu i u ovom telu.

Takva strast se može opisati kao intenzivno osećanje i duboko posvećenje nečemu što volimo. To je unutrašnji plamen koji nas pok­reće i inspiriše. Autentičnost, s druge strane, označava stanje u kojem osoba živi u skladu sa svojim istinskim vrednostima, interesima i osećanjima, bez pretvaranja ili prilagođavanja očekivanjima drugih.

Ne mogu da ne spomenem da sam razgovara­jući sa mnogim ljudima i podstičući ih da izraze šta je to što zaista žele da urade sa svojim ži­votom, primećivao u njihovim očima nesvaki­dašnji sjaj. Sjaj koji može da podstakne samo Duša koja želi da se iskaže na svoj, a ne tuđi način. Ako su oči ogledalo Duše, onda je strast emocija kojom nam ona pokazuje kojim putem želi da ide.

Kada osoba prati svoju strast, ona se ne iz­ražava samo kroz aktivnosti koje voli, nego i kroz celokupno biće. Ta strast ima moć da is­celi i unapredi fizičko i mentalno zdravlje. Ona pruža osećaj ispunjenosti i zadovoljstva, či­neći život smislenijim i bogatijim. Ova duboka posvećenost onome što radimo, omogućava nam da budemo iskreni prema sebi i drugima, otkrivajući našu pravu prirodu.

Takođe, strast može biti izvor motivacije i upornosti. Ljudi koji su strastveni u svom poslu često su produktivniji, kreativniji i zadovoljniji. U ličnom životu, strast prema hobijima, intere­sovanjima ili odnosima, može doneti duboku radost i ispunjenje. Kada živimo strastveno, naši odnosi sa drugima postaju autentičniji, jer delimo svoje prave interese i osećanja.

Međutim, pronaći i izraziti svoju strast nije uvek lako. Društveni pritisci, strah od neuspeha ili osude, kao i unutrašnji „glas razuma“, mogu nas sprečiti da živimo autentično. Uprkos tome, važno je prepoznati te prepreke i raditi na njihovom prevazilaženju. Proces otkrivanja i praćenja strasti od nas zahteva hrabrost, ali nagrada je život ispunjen autentičnošću i ra­došću.

Zato samo hrabro i samo napred ka svojoj strasti!