PIŠE/FOTOGRAFIJE: TANJA AGAPY, SLIKARSKI FOTOGRAF
Otkriješ sebe
Novog a starog
Otkriješ sebe pravog.
Kad?
Kad otkriješ SAD!
Budućnost je SADA u pupoljku.
A da sagledamo najlepše potencijale njenog rascvetavanja stimuliše nas umetnost.
To sam i sama spoznala.
Naime, neodvojivo od mog postojanja bilo je slikarstvo. Slikam — dakle, postojim!
Još u vrtiću sam volela da crtam, najvažnije mi je bilo igranje i crtanje, što je zapravo jedno te isto.
Onda dolazi osnovna škola. Samo dva časa likovnog nedeljno, kakva nepravda za nas kreativne dušice.
To je zapravo bio najveći razlog zašto sam išla u školu, baš ta dva časa za dušu. Drugi razlog je što sam morala. I tada je već bilo savršeno jasno da ću biti slikar. Da, želim da budem slikar. Nije bilo dileme. Sledila je Dizajnerska, napokon škola po mojoj meri. Slikanja nikad dosta. Tu se, onako usput, pojavljuje i fotografija, analogna, crno-bela, nemam svoj foto-aparat, samo školski…
Potom upisujem Akademiju primenjenih umetnosti, naravno, slikarstvo. Sve to krajem prošlog milenijuma.
Uglavnom, slikarstvo je bilo moja prva i najveća Ljubav, dugo, dugo godina.
Mislila sam da četkice, platno, uljane boje, ništa ne može zameniti, sigurno ne tamo neki foto-aparat. Slikanje kao izraz duše, boja koja bezgrešno prenosi svaku emociju, sloboda koju dišem uz svaki potez četkice.
I onda se pojavila fotografija, vireći iza ćoška diskretno. Moja verna prijateljica iz budućnosti. Strpljivo, čekala me je tolike godine koje sam provela uz prijateljicu iz detinjstva, prvu ljubav — slikarstvo!
Vrtić, osnovna škola, Dizajnerska, Akademija, skoro pa večnost. Izgledalo je tako.
Ali slikarstvo me je dovelo do fotografije.
Kao na aerodromu kada sa jednog leta prelazite na drugi, kada vas taj drugi nosi na daleko, egzotično ostrvo, tako nekakako sam prešla sa slikanja na fotografiju, sasvim prirodno.
Za mene, ona je Lepota trenutka od koje mi srce zaigra, zabeležena u jednom kadru, sada i ovde, putuje u sutra, putuje svetom.
Ne znamo dokle sve može stići, čije duše može dotaći, osmeh pokloniti, ulepšati dan, maštu probuditi, možda i pomoći u tom trenutku.
Danas i sutra,
Ona me nosi
visoko i daleko,
u lepotu,
u susrete,
u snove.
U otkrovenja, maštarenja i vizije…
