PIŠE: CECA MARJANOVIĆ
U trenutku kada postaneš svestan da nisi samo figura na tabli već onaj koji bira pravila, koji pomera figure i oblikuje tok partije — menja se sve.
Živimo u vremenu ubrzanih promena gde se više ništa ne podrazumeva i gde se snovi ne ostvaruju slučajno nego svesnim prisustvom i unutrašnjom snagom. Vreme u kojem jesmo traži jasnoću, traži hrabrost. Svaki potez koji napravimo — oblikuje nas. Svaka misao, svaka emocija, svaki korak, bez obzira koliko mali delovao, ostavlja trag na našoj vremenskoj liniji.
Ljudi mi često postavljaju pitanje: „Šta će biti na kraju?“
A moj odgovor uvek ostaje isti:
Na kraju će se dogoditi ono što ste udahnuli u svoju realnost, ono što ste kreirali mislima, ono za šta ste molili i verovali da je moguće.
Na kraju vas čeka rezultat vaše istine, ne tuđe.
To vreme kada možemo da se skrivamo iza „okolnosti“ polako odlazi. Danas, više nego ikada, naša unutrašnja struktura postaje spoljašnji svet. Nema više igre skrivanja, nema više mesta za odlaganje sebe. Ako ne rizikuješ da iskoračiš iz poznatog, rizikuješ da ostaneš zarobljen u tuđem životu.
Svaki rizik koji dolazi iz duše, svaki iskreni korak ka slobodi, nosi u sebi seme dobitka. Ne uvek materijalnog, ali uvek suštinskog. Jer dobit nije uvek ono što se vidi, već ono što nas menja iznutra.
Mi često živimo živote kao da su već napisani — kao da su nas drugi definisali, odredili početak i kraj, ograničili nas pravilima koja nismo ni birali. A zapravo svakog dana imamo priliku da se setimo istine — mi pišemo svoj scenario.
Kroz rad s vremenskim linijama, sve češće vidim da se najdublji pomaci dešavaju onog trenutka kada osoba prepozna da je slobodna. Ne oslobođena od izazova nego slobodna da izabere kako će ih proći. Da izabere iz koje tačke gleda, da odluči šta nosi sa sobom, a šta ostavlja iza.
Sloboda u kreiranju nije luksuz. To je unutrašnje pravo svakog bića koje je svesno svog postojanja. Kada prepoznamo da smo mi ti koji možemo da napišemo sledeću stranicu, vraćamo sebi moć.
Ne moramo znati sve. Dovoljno je da ne prestajemo da biramo. Da budemo prisutni u svakom trenutku, da osećamo gde nas duša vodi i da prepoznamo kada je vreme da promenimo smer.
Zato, ako se pitaš kuda ideš i šta te čeka, zastani i pogledaj:
Šta sada dišeš, šta misliš, šta sanjaš?
Jer ono što udišeš danas, živećeš sutra.
A kraj? Kraj će biti upravo ono što si svesno ili nesvesno kreirao.
