PIŠE: DRAGANA JOVANOVIĆ-BOKA, SERTIFIKOVANI TRANSAKCIONI ANALITIČAR, TRANSAKCIONI PSIHOTERAPEUT I SAVETNIK
FOTO: PIXABAY.COM
Značajni izazov današnjeg vremena za čoveka je kako da aktivira i razvije svoje potencijale za negu i bliskost, i aktivno utiče na kvalitet emocionalne veze sa značajnim drugima. Društveno otuđenje i otuđenje od sebe zapravo govori o nedostatku poverenja, nedostatku bliskosti, postojanju isključivosti prema sebi i drugima, i bazične nesigurnosti u vezi sa svojim kapacitetima da uspostavimo emocionalno stabilne relacije.
Na razvoj naših kapaciteta za negom i bliskosti, u velikoj meri utiče rani razvoj i kvalitet emocionalne veze koju smo ostvarili sa roditeljima. Majka i dete razvijaju intuitivno rezonancu i „ples” od znakova i izražavanja, koji su izgrađeni na razumevanju i poverenju, predstavljaju bazu emocionalnog vezivanja. Osobe čije su potrebe emocionalno zadovoljene u detinjstvu, u odraslom dobu imaju izraženo osećanje samoljubavi i samopoštovanja, i koriste obrasce sigurne emocionalne veze prema sebi i u relaciji sa drugima. Bliskost se sa emocionalno sigurnim osobama uspostavlja brže, stabilnije i kroz aktivnu razmenu, bez straha da će emocionalno otvaranje doneti emocionalnu povredu, odbacivanje, ili povredu prostora za bliskost.
SCENA IZ RANOG DETINJSTVA SE MOŽE „PONOVO NAPISATI“ SA NOVIM KRAJEM.
Nezadovoljene potrebe u ranom razvoju, kod odrasle osobe imaju za posledicu osećanje tuge, krivice, ljutnje na sebe i druge, osećanje nemoći i pasivno reagovanje, ugađanje drugima i zanemarivanje svojih potreba. Ponavljanje negativnih obrazaca, koji su integrisani u strukturu ličnosti, utiče na održavanje negativnog unutrašnjeg dijalog prema sebi. Odsustvo vere u sebe, svoju vrednost, svoje sposobnosti da volimo i da budemo voljeni je vezano za očekivanja, ili zahtev da drugi treba da ispune njihova očekivanja. Vrednosni zaključci i sudovi kao što su: “ljudima ne treba verovati, jer će te izneveriti kad-tad“, „ako te voli, treba da zna šta mi treba“, „nikad ne možeš biti siguran“, „nikada neću pogaziti svoj ponos“, imaju za cilj izbegavanje osećanja bola i nevoljenja, često utiču na naše odraslo funkcionisanje, te je potrebno da promenimo ovakve odluke. Rešenje je da istražimo svoje kapacitete za ljubav i bliskost i razvijemo načine za samovrednovanje i izgrađivanje sistema emocionane stabilnosti. Ukoliko naučimo da iskažemo i upravljamo svojim emocijama, rešićemo se strahova od povređivanja i napuštanja, i tako nećemo, kako kaže Jean Isley Clark, ostati sa sasušenom kožom i krive kičme, otpisujući svoje kapacitete sa kojima smo rođeni.
KAKO MOŽEMO RAZVITI SVOJE KAPACITETE?
Korekcija modela ponašanja i sistema uverenja kroz psihoterapijski proces je na neki način bolan, ali sa sobom donosi promene u pravcu razvoja kapaciteta za negu, psihološku i fizičku kroz: izražavanje svojih potreba i želja, prepoznavanje i upravljanje emocijama, ovladavanje veština uspostavljanja relacija, samovrednovanje, telesno otvaranje, povećanje spontanosti i kapaciteta za bliskost. Promena odluka vezanih za poverenje, pripadanje i vrednost sopstvenog bića, čini preduslov uspostavljanja bliskog i intimnog odnosa. To možemo činiti kroz kreiranje afirmacije koje osećamo da su nam potrebne, kao što su: “Imam pravo…”.
