PIŠE: JASMINA PROTIĆ, ŽENA, MAJKA, SUPRUGA, ZAUVEK UČENICA
Profesionalno: frizer, holistička nega lepote, somatski terapeutski tretmani
Nađi me: www.jasminium.eu
Decembarsko jutro, sivo, kišno i hladno. Zemlja Nemačka, grad Frankfurt.
Sedimo uz jutarnju kafu i ćaskamo. On, ustao rano, potpalio peć, vatra pucketa. Mačor i pas leže zagrljeni na kauču. Gledam ih, zahvalna za ove male radosti i uživanja. Sedma godina po redu u ovoj zemlji i u ovom partnerstvu.
On me pogleda direktno u oči i kaže: “E, znam da si umorna, imali smo baš napornu godinu, selidba i sve ostalo. Imam predlog ako se slažeš. Želim da ti poklonim spa vikend po tvom izboru. Znam da voliš putovanja i saune, pa eto šta kažeš?”
Ne, ovo nije scena iz romantičnog filma, ovo je rezultat mnogo rada, osvešćivanja, komunikacije, odlazaka, dolazaka i zajedničkog ulaganja. Izgovaram “Hvala ti” sa osmehom, znajući koliko je zajedničkog truda trebalo da dođemo do ovog trenutka. Da se razumemo, prihvatimo naše različitosti i budemo u miru sa tim.
I tako sam ja imala svoj vikend iz snova, on svoj odmor na kauču pored vatre i vratili smo se jedno drugom sa još više ljubavi i radosti. Nisam vam ja nekakav “relationship coach”, ali kroz svoje iskustvo želim da prenesem da je moguće krojiti život po svojoj meri bez obzira na godine, prošlost, generacijsko nasleđe ili navike.
Dok sam odrastala, govorili su mi da sam “drugačija, neukrotiva, nezgodna, naporna, da sam previše” i tako ukrug, pokušavajući da me ukalupe u norme ponašanja prihvatljive po njihovim standardima.
A onda me je životni put odveo u beli svet i ja sam se konačno osetila kod kuće. Hiljadama kilometara dalje od sredine u kojoj sam odrasla, jedan po jedan, padao je oklop koji me je pritiskao. Počela sam da otkrivam svet različitih kultura, nacija i ljudi. I tako je, pre tačno 25 godina, počeo moj put transformacije i promena.
Zauvek sam zahvalna sebi i svojoj hrabrosti da napustim zonu komfora i nastavim kroz život putem kontantnih promena, spoznavanja sebe i menjanja obrazaca koji mi više nisu služili.
Slagala bih da kažem da je sve od tog trenutka postalo cveće i proleće. Naprotiv, bilo je mnogo trnja, suza, prepreka i boli. Na tom putu, mnogo je ljudi došlo i otišlo iz mog života. I svi su doneli nove lekcije, nekad divne, nekad teške, ali uvek neizmerno vredne. Moj konstantan rad na sebi i promenama u životu je uvek donosio svetlo na kraju tunela.
Promena je isto tako konstantna i u mom profesionalnom životu. Čini mi se da to uvek ide zajedno. Ili ste otvoreni za nova saznanja ili niste. Kada sam počinjala profesionalni put pre skoro 40 godina kao frizer u Beogradu, nisam ni sanjala gde će me to sve odvesti i kako ću se razvijati na tom putu.
Jedno po jedno, usavršavanje, kvalifikacije i iskustvo su se vremenom stopili i postali moj stil života. Kada sad kažem da živim svoju strast i svrhu, osetim to iz dubine duše kao svoju istinu.
Kada posao postane izvor zadovoljstva, kontantnog učenja, usavršavanja, radosti, i kada su moji klijenti zahvalni na onome što delim sa njima, to je neprocenjiva vrednost.
Uvek sam verovala da svet menjaju pojedinci. Sve je do nas. Svako od nas ima moć da menja sebe. Menjanjem sebe, menjamo naš život i odnose. Promenom odnosa sa ljudima oko nas, doprinosimo promenama na kolektivnom nivou. I zato sledeći put kad pomislite ”šta ja tu mogu da uradim?”, setite se da možete da promenite sebe, svoju reakciju, svoje ponašanje i tako pokrenete sve(t) oko sebe.
Ako me danas pitate da li je uvek baš sve po mojoj meri, naravno da nije, težim tome da živim svoju istinu, da ne ograničavam svoju radoznalost i da otvornog srca i duha prihvatam ono što mi život donosi, jer znam da je sve moguće kada verujemo u to.
Tu bih završila današnju priču. Tema je bila inspirativna u ovom trenutku. Zaokruživanje još jedne kalendarske godine i promene koje planiram za sledeći period su podsetnik da je jedina konstanta u našim životima promena.
U to ime, želim vam od sveg srca da kreirate sve(t) po vašoj meri.
