PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MILE ŠAULA
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
MILE ŠAULA, SRPSKI SLIKAR, IZLOŽIĆE SVOJE RADOVE U ALEKSIĆ GALERIJI KRAJEM SEPTEMBRA 2024.
SARADNJA SLIKARA I GALERISTE ZAPOČELA JE DAVNO, A PRODUBILA SE KROZ LJUBAV PREMA SLIKARSTVU I JEDINSTVENOJ TEŽNJI DA SAVREMENE SLIKARSKE VREDNOSTI SA BALKANA IMAJU SVOJE MESTO U PRESTIŽNOJ ALEKSIĆ GALERIJI U KRAGUJEVCU.
MILE ŠAULA JE ROĐEN 1970. U VIROVITICI, U REPUBLICI HRVATSKOJ. ZAVRŠIO JE MASTER STUDIJE SLIKARSTVA NA FAKULTETU ZA SAVREMENU UMETNOST U BEOGRADU. SLIKAR KOJI TEŽI LIRSKOJ APSTRAKCIJI U KOJOJ PREPOZNAJEMO I TRAGOVE VIDLJIVOG SVETA. IMAO JE MNOGOBROJNE IZLOŽBE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. NAGRAĐIVAN JE U PARIZU NA SALONU APSTRAKTNE UMETNOSTI. NJEGOVA DELA SE NALAZE U MNOGIM DOMAĆIM I PRIVATNIM KOLEKCIJAMA. U NJEGOVOM ATELJEU NASTAJU PLATNA NA KOJIMA SE IMPRESIJE I DOŽIVLJAJI IZ REALNOG ŽIVOTA PRETAČU U OSOBENI SLIKARSKI IZRAZ IZMEĐU SNA I JAVE.
MILE ŠAULA ŽIVI I RADI U LAZAREVCU.
Kako bi opisao svoje slikarstvo?
Uvek je pomalo teško pričati o sebi. Eventualno mogu reći kakvo slikarstvo volim i šta želim kroz svoj rad. Želim prikazati dinamiku, bujanje, rast, bogatstvo bojom. Sve to ima dugu pripremu i uvod. Želim slojevitu sliku, bogatu i čvrsto utemeljenu. Ta slika je stepen do kog sam trenutno stigao. Moje slike dugo nastaju i ne smatram to kao negativu premisu. Mislim da je to nužno i neophodno. Postoji čitav niz prethodnih dešavanja u istoriji slikarstva koja uzimam kao predložak za svoj rad.
Nakon svih ovih godina stvaranja, šta bi rekao – dokle se stiglo?
Mišljenja sam da je polje slikarstva ogromno i da nakon duge istorije tu ipak ima još puno toga. Svi smo skloni promenama, tako da mi je teško reći gde sam sada na tom putu. Ono što me raduje jeste jaka znatiželja i izazov koje osećam pri svakom početku nove slike. Idem linijom intuicije koja me uvek vodi, a koja je ogledalo svih mojih unutrašnjih procesa. Bavljenje umetnošću zahteva stalnu živost duha, nove informacije, saznanja. Sve to osećam kao predivan proces, čiji je rezultat rad u ateljeu. Osluškivanjem sebe idem ka novoj slici. Koliko ste spremni za preispitivanja i promene, toliko će delo biti raznoliko i slojevito.
Tvoj „fantastični lirizam“ vodi te u neslućenom pravcu.
Baš tako. Tokom samog rada vam se otvaraju mnoga vrata, zato je rad u ateljeu i najvažniji. Morate provocirati dešavanja na slici, a to se postiže jedino intenzivnim radom i boravkom u ateljeu. Savremeno slikarstvo poznaje mnoge sinteze i u tom smislu treba biti slobodan. Naravno, sve treba da bude rezultat promišljanja i kontinuiteta. Stvari evouliraju i menjaju se, pa kao autor istražujete ta prostranstva koja se uvek dinamično otvaraju. Osećaj tog traženja i naslućivanja tokom rada je sjajan i uzbudljiv.
Tvoji razni slikarski ciklusi bili su posvećeni istraživanju materijala (pesak, pigment, zemlja), organizovanih u apstraktne kompozicije. Koji ciklus u tebi budi najviše bliskosti sa onim što ti zaista jesi?
Uvek radite/slikate ono što je sledstveno tom trenutku u kom živite. Moji ciklusi su bili deo nekog vremena i životnog toka. Gledam na njih kao na neki deo mog života. To su bili rezultati tadašnjeg pristupa i razmišljanja. Te su slike takođe nastajale kao rezultat posvećenosti i istrajnosti jednoj ideji kojom sam bio obuzet. Sada je drugačije, ali to i jeste lepota i metafora ljudskog života.
Tvoja dela nalaze se u mnogobrojnim domaćim i svetskim kolekcijama. Kakav je osećaj kada znaš da u njima uživaju istinski ljubitelji umetnosti?
Osećaj je zaista predivan, ujedno i obavezujući. Ulazite u neko slikarsko društvo, u neki prostor, posetioci razgledaju dela, tumače ih. Slika ima svoju auru i pojavnost, a vi kao autor prihvatate da ona dalje mora imati svoj život. Ceo taj proces od nastanka do izlaganja je uzbudljiv, ponekad i neočekivan.
U kom pravcu će se razvijati tvoja umetnost, šta je ono što slediš?
Sledim energiju koja me nagoni na stvaranje i atelje. U ateljeu se uvek dese neka iznenađenja, pojave se nesvakidašnje dileme. Interesuje me koloristički bogato i ekspresivno slikarstvo. Već duže vreme sam pod uticajem te ideje i pristupa. Sledim tu liniju i speman sam za nova rešenja i metamorfoze. Osećam mnoštvo mogućnosti koji takav pristup poseduje i nudi. Tokom rada samo se prepuštam toj struji i puštam da me nosi.
Ove godine si izlagao u Berlinu, prošle u Njujorku. Kakvi su utisci?
Pre svega, sjajno je dobiti mogućnost izlaganja u umetničkim centrima kakva su ta dva grada. To su veliki sistemi i umetnički centri sa mnoštvom muzeja i galerija. Danas se dosta toga pojavljuje na likovnoj sceni. Zavisi šta vi kao autor očekujete i želite. Mislim da je jako bitno ostvariti saradnju sa galeristima i kustosima koji cene vaš rad. Dalji put je podjednako nepredvidiv, ali daleko smisleniji. Inače, ovo su gradovi koji opčinjavaju u pravom smislu te reči. O tome se može dugo i mnogo pričati.
Krajem septembra u Aleksić Galeriji u Kragujevcu imaćeš samostalnu izložbu. Šta je tema i kako si joj prišao?
Slike su nastale u prethodne tri godine i predstavljaju trenutni presek mog rada. Radujem se što ću u divnom prostoru Aleksić galerije izložiti svoje najnovije slike. One su plod jedne ideje i pristupa koji su se razvijali tokom vremena. Svakoj slici prilazim kao posebnoj i osobenoj celini, koja ima svoju građu i odnose. Zato i sam proces rada ima svoje vreme trajanja. Slike koje će biti izložene su izraz te posvećenosti i pristupa. Izložba nosi naziv „O treperenju i eruptivnosti“, što je možda kratak literarni opis tih novih radova.
Kako je došlo do saradnje sa galeristom Dejanom Aleksićem?
Dejan je, pre svega, divna osoba. Naše prijateljstvo i saradnja dugo traju. Dejan je godinama i veliki kolekcionar sa veoma respektabilnom kolekcijom radova savremenih autora. Kada mi je izneo ideju o otvaranju galerije u Kragujevcu i konceptu rada, odmah sam prihvatio njegov poziv za saradnju. Mislim da je odličan u tome i da ima veliko poštovanje prema nama, umetnicima galerije.
Kada se nađu galerista i slikar – šta je najbitnije na početku saradnje?
Kao što sam pomenuo, mislim da je potrebno obostrano poštovanje i spremnost na dogovore. Umetnik se treba čvrsto držati svoje poetike i linije stvaranja, a galerista na određen način treba to da predstavi i približi ljubiteljima i kolekcionarima. Ima u tom odnosu dosta nijansi i relacija, ali smatram da je najbitniji odnos međusobnog poverenja.
Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „What is your Superpower?“. Koje su tvoje supermoći?
Ljubav, empatija, igra, humanost, doslednost. Ovi pojmovi možda zvuče kao opšta mesta, međutim možda se baš u očuvanju svega toga krije – supermoć. Supermoć da čovek sačuva osećaje za sve to, da bude slobodan i svoj u ovom turbulentnom vremenu. Učim se i hrabrim da se i sam približim tom idealu.
