ПИШЕ: ДАНИЈЕЛА МАРКОВИЋ
ИНТЕРВЈУ: ДОМИНИКА МОРАРИУ
ФОТОГАРФИЈЕ: ИЗ ЛИЧНЕ АРХИВЕ
НЕШТО СЕ ТЕ БЛИСКЕ 1967. ГОДИНЕ ДОГОДИЛО ПОСЕБНО У САВЕЗУ СА БОГОМ И САДА ВЕЋ ОЗБИЉНО СВЕДОЧИМ, ДА РОЂЕНИ У ТОЈ ГОДИНИ ИМАЈУ НЕКИ ПОСАБАН ЈЕЗИК КОЈИМ КОМУНИЦИРАЈУ СА СВЕТОМ, НАМА ДРУГИМА. МОЈА САГОВОРНИЦА ДОМИНИКА МОРАРИУ, ДИПЛОМИРАЛА ЈЕ НА АКАДЕМИЈИ УМЕТНОСТИ У НОВОМ САДУ И ЧЛАНИЦА ЈЕ МНОГИХ ПОЗНАТИХ УМЕТНИЧКИХ УДРУЖЕЊА. О ТЕХНИКАМА И МАТЕРИЈАЛИМА И САМА ДЕЛА НЕ УМЕЈУ ДА ОПИШУ КАДА СУ ЗАВРШЕНА, ЈЕР НАМ ОСТАВЉАЈУ ЗАЈЕДНО СА УМЕТНИЦОМ ПРОСТОР СЛОБОДЕ КОЈИ НИЈЕ ЛАКО НАСЕЛИТИ АЛИ ЈЕ ЛЕПО ПОЧЕТИ СЕЛИДБУ. НА ОВО ПУТОВАЊЕ ВАМ НИ КОФЕР НЕЋЕ ТРЕБАТИ, СВЕ ЈЕ ВЕЋ ТУ.
Мала графика у Графичком колективу, Одважне у Етнографском музеју, Нишки цртеж 2024. Структуре, Ликовни салон 2024. мали формат, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Продајна галерија „Београд” само је пар тачака које сам као на Вашим радовима дотакла, не бојећи се да ако их спојим, добијем планету уметности или лик можда нечији који се чита на Вашим радовима? Кога сликате и кога Ваше слике повезују са Вама?
Могла бих да кажем да се, некако, најмање бавим сликарством и да су ми пажњу са платна и боја одвукли другачији видови изражавања. Ту пре свега мислим на дигиталну графику којом се највише бавим у последње време, али присутан је ту и цртеж у комбинацији са техником колажа, исто као и радови који би се могли уврстити у неки вид инсталације или тзв. зидне скулптуре (wall sculptures). Интересовање за дигиталну графику почело је пре пар година, када сам обрађујући фотографије својих радова, њиховим усложњавањем и умножавањем, почела да правим нове садржаје. Открила сам да, ако фотографишем на посебан начин радове, који су били једна врста хербаријума, у њима могу наћи још читав један универзум различитих текстура и облика, који су ми касније послужили као основа за даљи рад. Те детаље сам умножавала и преклапа, добијајући фрагменте света, који понекад личи на узорке постављене под сочиво микроскопа, а понекад на башту у којој мали светови живе сваки за себе, имају своју енергију и своју причу. Радови су у директној вези са природом, из које пажљиво одабирам сегменте или целе биљке, и она чини основно полазиште за мој рад.
Рад Botanica experimenta је инсталација чије је полазиште биљни свет, а о њима кажете – да ефекат огледала у њима даје још једну физичку димензију простора, али и врсту запитаности. Добијате ли Ви одговоре огледањем и експериментисањем са темама, материјалима, инспирацијама или су радови велики упитник који постављате непрестано себи и учесницима у инсталацији – гледаоцима?
Поменути рад је део изложбе Одважне, која још увек траје у Етнографском музеју у Београду. Изложба је инспирисана женама из наше историје, које су запамћене по томе што су по нечему биле прве и значајне. Мени је као тема, додељена Баба Анујка, жена која је била врачара и правила отрове. Љиљана Петровић, кустос изложбе, познавајући моје раније радове са биљкама, имала је идеју да за ову изложбу направим радове са отровним биљкама, које су могле бити употребљаване и у Баба Анујкиним рецептима за отрове. Поред тога, радови су инспирисани различитим легендама које се везују за време и начин брања биљака у магијске сврхе и веровањима о утицају месечевих мена на ритуале врачања. Уденула сам у њих рецепте за справљање „бајане водице”, кашику за отров, гушчије ноге, шишмише, корење за справљање чаробних напитака. Ефекат огледала је ликовно обогатио радове, дајући још једну димензију тиме што се сегменти рада понављају и огледају на бар још једној површини рада, те тако настаје својеврсна ликовна игра са ехо ефектом, али је огледало и посматрачу дало могућност да постане део рада и можда постави себи питање о властитим вредностима по којима живи. Понекада се посрећи да радови нуде одговор, а понекад је довољно знати поставити право питање..
Изложба Хербаријум представљена је у Културном центру Врбас. Већу осетљивост и прозрачност нисам скоро видела у неком делу, а опет нанизани заједно чине громогласну и снажну целину. Како изгледа игра у Вашем стварању добра и мањег добра, лепог и мање лепог, снажног и нежног. Да ли материјали постижу циљ или га самим избором већ диктирају?
Изложба Хербаријум била је представљена у Врбасу у току новембра месеца. Галерија Културног центра је леп простор са пуно светла, па сам ово искористила и поставила радове као врсту игре и дијалога радова реализованих у различитим ликовним дисциплинама. Тако су се на изложби нашле дигиталне графике великог формата, делови хербаријума на којима је интервенисано различитим занимљивим текстурама, петри шоље, као вид ликовне забелешке једног залеђеног момента у експерименту, који тече и траје, и ручно прављене коцке од провидног материјала, мањих и већих димензија, које сам распоредила у простору на постаментима.
Видети кроз.. видети са друге стране, окренути, посложити другачије, сложити поново… све су ово правила за игру у мом стварању. Игра је савршена онда када одустанемо од савршене слике игре.
Фонт и радови којим сте учестовали у изложби Ћирилица у покрету су буквари или мали катихизиси уметности али и вере.
Изложба Ћирилица у покрету одржана је у Графичком колективу, такође новембра месеца. Рад за ову изложбу јесте замишљен као буквар, мала књига ћириличних слова која се преплићу и заједно чине ликовну целину. Неки сматрају да је реч буквар једина српска реч од које је настао неки енглески појам (book), и ова чињеница ми је послужила као мотив за реализацију рада. Ћирилично писмо је ликовно врло инспиративно и зато ми је и конкурс био интересантан.
Учествујете у веома значајној изложби Свет у слици – Слика света отвореној ових дана у Историјском музеју Србије. Ваши радови су узети као водећа композиција и инспирација за лого, плакат и спот изложбе. Обзиром на тему изложбе којом се обухватају све верске заједнице и традиционалне Цркве у Србији, обухватају али не стапају у једну, већ опет као и ваши радови плешу, играју се и разговарају међусобно. Шта за Вас представља круг? Била сам присутна када су деца тумачила Ваш рад играјући замишљену игру Не љути се човече, а онда су застала и одједном је тај круг престао да буде забава већ свеобухват.
Каква је Ваша Слика света, да ли је успела у триптих да стане? Најситнији у раду је архангел, а сви управо загледају ту тачку и не траже даље, огледну се, како и сами зовете, радовима и остају у тој тачки.
Много тога може представљати тако савршен облик, као што је круг. Симболише временске циклусе, смену годишњих доба, кретање планета око Сунца, свеукупност, испуњеност, комплетност… његова симболика присутна је од самих почетака човековог уметничког изражавања. Сматра се да су ратници пре одласка у бој цртали круг око себе, са намером да их заштити од непријатеља и злих сила. У овај савршен облик смештена је шема игре у облику крста, који је такође један од савршених древних симбола. У случају овог рада, крст појачава енергију и дејство круга и обрнуто.
Слика је реализована у комбинованој техници, коришћењем различитих сликарских материјала, али и воска из манастира, за који сматрам да, као материја, памти молитве и наде оних који су палили манастирске свеће.
Много ме је обрадовао позив да учествујем на овом конкурсу, и наравно, много ми значи што се рад користи у промоцији ове лепе изложбе. Слика представља шему игре Не љути се човече, коју смо сви играли када смо били деца. Циљ игре је што пре ући у кућу, сакупити све пионе на сигурно место, и ово се може схватити на више нивоа. Игра поставља питање победника, као и питања колико пута треба игру играти… да ли до коначне победе? И шта она значи? Да ли је победник заправо губитник који је имао храбрости да игра још једном, шта је пораз и како га схватити? Правила игре су давно написана, можемо их се држати или их занемарити и смишљати нека нова. На нама је да бирамо, а архангел је ту да нам покаже пут. У Школици цртања, у којој сам педагог, схватила сам да деца имају дубљи осећај сврхе и повезаности са животом, и много ми је драго да је неко дете играло замишљену игру… то је можда највећи комплимент, јер слика јесте управо то – позив за игру.
Драга уметница, прошетала је Све(т) – по мојој мери и оставила простор за игру по нашим правилима. Јануарски број има тему Света али немерљивог по устаљеним или наметнутим правилима а видећете, лако је сагласје када је Добро буквар.
