PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: JELENA GAZIVODA
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Jelena Gazivoda je rođena, odrasla i školovala se u Beogradu. Završila je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, magistrirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji i doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Karijeru je započela kao pripravnik u sudu, radila je u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, u nekoliko konsultantskih kuća, a poslednjih 20 godina radi kao advokat i suvlasnik jedne od vodećih advokatskih kancelarija u Srbiji. Radila je na najznačajnijim M&A, energetskim i infrastrukturnim projektima u Srbiji i regionu. Predavač je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Advokatskoj akademiji pri Advokatskoj komori Srbije. Govori engleski i italijanski jezik. Svoj posao voli i radi ga sa strašću. Kaže da tako i živi – gaji jednaku strast prema životu, radoznala je, otvorena, principijelna, uvažavajuća, podržavajuća, disciplinovana, zahtevna (prema drugima a još više prema sebi), timski je i fair play igrač. Oni koji je poznaju i profesionalno i lično kažu da je dama od integriteta, smirena, odmerena, strukturisana, sa finim manirima, kolegijalna, snažna a nežna, profesionalna i zbog svega toga veoma autentična.
Kao žena koja je mnogo uložila u svoje znanje i obrazovanje, kako danas u 21. veku koje pripada profesionalcima i odgovornim ljudima vidiš ulogu ličnog razvoja u profesionalnom uspehu?
Mislim da je lični razvoj ključ svega i da na puno načina opredeljuje i naš profesionalni razvoj. Važno je da znamo šta je to što bismo želeli da postignemo na svom ličnom putu razvoja, ali je jednako važno da prepoznamo i razumemo šta to nije baš najbolje na našoj “mapi”, kojih uverenja treba da se oslobodimo, šta treba da “probudimo”, a šta da “utišamo”, važno je da smo voljni da se menjamo i da rastemo, da se ne plašimo promene, kao i da koristeći lični kompas i sledeći svoj lični kod idemo napred. I to ne sami nego sa drugima koji su tu da upotpune naš život u različitim segmentima. Profesionalni put je važan deo našeg ličnog puta i uvek preslikava sva dešavanja na putu ličnog razvoja. Vrhunski profesionalci koje sam u poslu upoznavala su ljudi koji su ozbiljno radili na sebi i koji su sebe kontinuirano izazivali, izlazili izvan zone komfora, ali su u najvažnijim stvarima bili dosledni sebi i svojim vrednostima.
Koji sistem vrednosti te je vodio kroz karijeru i život? Koje vrednosti smatraš ključnim kompasom savremenog čoveka i kako se one ogledaju u tvom radu i izborima?
Imala sam tu sreću da odrastam u okruženju ljudi snažnog sistema vrednosti i ličnog integriteta. To me je obeležilo i u ličnom i u profesionalnom smislu. Mislim da je to opredelilo i sve moje početke, kao i sve dalje tokove. Lični integritet, principi, poštenje i fer odnos su osnova svega – time se stvara i gradi autoritet, na tome donosite objektivne odluke i dosledni ste. Opreznost je takođe važna jer stalno tera na proveru, što je u našem poslu naročito važno. Nekada može i da koči, ali sam joj veoma zahvalna. Dečja radoznalost, strpljenje, upornost i vera u najbolji ishod su dodatni začini. I, na kraju, otvorenost i želja da sve podelite sa svojim timom i da sa timom dalje rastete.
Kada si shvatila da je tvoj put “normi” sistema, projekata, vizije, realizacije? Nije lako pronaći put svoje misije i duše.
Nekako se sve desilo slučajno, projekti su birali mene, nisam ja njih. Onda se dalje sve dešavalo spontano – išlo je jedno za drugim prirodnim tokom. Sistem, dugoročno razmišljanje, analiza rizika su nešto blisko mom prirodnom mentalu, pa se sve to zgodno “složilo”. Tim je važan deo svih ovih realizovanih projekata i to posebno i sa ponosom ističem – mislim da sam u tom segmentu imala sreće – da sarađujem sa kvalitetnim ljudima, posvećenim, vrednim i kolegijalnim, sa kojima delim iste poslovne vrednosti. Danas, sa više životnog iskustva, verujem da se ništa nije desilo slučajno – nekako su se uvek na putu našli oni kojima je tu bilo mesto, a sigurna sam da je baš tako i trebalo da bude.
Koliko je u tvom radu važna međunarodna saradnja i šta ti donosi razmena sa kolegama iz različitih delova sveta? Šta te najviše inspiriše u toj globalnoj mreži?
Jako je važna. To je prava mera prepoznavanja gde ste na putu profesionalnog i ličnog razvoja i uvek je prilika za rast. Globalizacija, ali i harmonizacija propisa je uticala i na našu profesiju – imamo slične dileme, neretko i slična profesionalna iskušenja – to nas dodatno spaja i pruža nam priliku da učimo iz tuđeg iskustva i akumulisanije prakse. To je jedno od najvećih bogatstava profesije kojom se bavim. Razlike postoje u pravnim sistemima i osobenostima svake zemlje, ali međunarodna razmena je dragocena i često nam je bila jako korisna u okviru projekata na kojima smo radili, jer smo oslanjajući se na presedane naših stranih kolega i mi kreirali domaću praksu u domaćim uslovima.
U toj globalnoj saradnji si upoznala i britanske lordove iz Doma lordova. Šta si kroz te kontakte otkrila o njihovoj etici, pristupu pravu?
To je bilo jedno od najlepših iskustava u mom životu, iako sam ga proživela relativno davno, u vreme kada sam se stručno usavršavala u Velikoj Britaniji, pre više od 20 godina. Tada sam srela ljude koji se mogu smatrati autoritetima u pravom smislu te reči. Ljudi koje sam imala priliku da upoznam su u to vreme bili predstavnici najviše sudijske instance u Ujedinjenom Kraljevstvu, gospoda vrhunskog znanja i životnog iskustva, vrhunski pravnici koji su definisali i oblikovali britansku sudsku praksu, izvanredni oratori, beskrajno interesantni sagovornici, druželjubivi, sa stavom, divnih manira, sa aurom integriteta, ljudi koji svog sagovornika stavljaju i održavaju u egal poziciji uprkos ubedljivim razlikama u položaju, znanju, iskustvu i ekspertizi. Tada sam razumela da su znanje i iskustvo moći koje možete da koristite na najlepši mogući način. Njihov način je bio uvažavajući, podržavajući i podstrekavajući u svakom smislu, koji daje “vetar u leđa”, jer je to glavni zadatak onih koji su postigli gotovo sve što možemo da zamislimo. Tada sam shvatila da su ostvareni ljudi uvek jednostavni, prijemčivi, neosuđujući, otvoreni, podsticajni i baš zbog svega toga – veliki.
Koja je tvoja formula uspeha?
Teško mi je da definišem uspeh. Mislim da je to jako relativna kategorija. Svuda i ovde. I različito se definiše u zavisnosti od perspektive. Perspektive su vrednosne i nisu uvek objektivne. Radije bih govorila o ličnom putu, jer mislim da je za svakoga od nas to lični uspeh – ostvariti svoje potencijale, transformisati se, rasti, osloboditi se određenih uverenja, istraživati, igrati se, radovati se, ispuniti svoj život kvalitetnim sadržajima koliko god možemo, kako bismo jednog dana, kada nam ponestane i snage i vremena, mogli da se osvrnemo iza sebe i da kažemo „bilo je sadržajno i lepo – vredelo je“. Duboko verujem u to da svako od nas dolazi na ovaj svet sa određenim zadatkom i mislim da je važno da sebe dobro osluškuje i da u okvirima u kojima može skroji svoj život po svojoj meri i da ga zaista živi – suštinski, osećajno i sadržajno. To je za mene uspeh. Mislim da svaki čovek ima potencijal da bude uspešan na ovaj način i ne treba da se ograničava tuđim definicijama uspeha koji se najčešće mere finansijskim dobitkom, preoznatljivošću i društvenim priznanjima. Za sada vredno radim na svojoj definiciji uspeha – videćemo šta ću zaključiti za pola veka.
U svetu uniformisanih pristupa i sličnih profesionalnih modela – na koji način autentičnost postaje najjači diferencijator? I kako autentičnost utiče na tvoj kredibilitet i rezultate?
Posao kojim se bavim je po svojoj prirodi formalan i konzervativan. On ne dopušta previše improvizacije, ali zahteva fleksibilnost u razmišljanju, otvorenost i traganje za rešenjem koje će biti najprimerenije situaciji jer nekada nema idealnog rešenja i tada je važno da klijentu prikažete, na način da ih razume, sve opcije koje postoje, kao i rizike koje po njega nosi svaka od predloženih opcija, kako bi mogao da donese poslovnu odluku kojim pravcem želi da krene i koje kratkoročne i dugoročne rizike je spreman da preuzme. Mislim da je pored analitičnosti, fleksibilnosti i dugoročnog razmišljanja, opreza, ali i hrabrosti da se predlože rešenja “out of the box” koja su uvek zasnovana na zakonu, jer to je suština naše profesije, uvek važan i najvažniji integritet – lični i profesionalni, beskompromisnost sa svim što nije vaša profesija i spremnost da otvoreno kažete da nešto ne može ako smatrate da zaista ne može. Naš zadatak jeste da nađemo način kako nešto može, ali je važno da takvo rešenje bude utemeljeno na zakonu, da je održivo ne samo kratkoročno nego i dugoročno. Mislim da se autentičnost i ogleda u snažnom autoritetu. Ali je jednako važno da u svemu što radite budete fer i pošten čovek – u poslu, u međuljudskim odnosima, u načinu života, prema sebi i prema drugima – za mene lično je to i dan-danas, posle godina životnog iskustva, i dalje najveća vrednost.
Iz koje si životne situacije naučila najviše i šta te je probudilo na tvom putu?
Mislim da je odabir profesije bio odlučujući za moj lični rast – za drugačije razumevanje života, međuljudskih odnosa, načina na koji funkcioniše spoljni svet, pa i za bolje upoznavanje same sebe. Profesija kojom se bavim mi je dala priliku da upoznam različite ljude iz različitih branši i sa različitih profesionalnim i ličnim iskustvima, različitim poslovnim i etičkim kodovima, različitim strukturama ličnosti. Od svakoga od njih sam ponešto naučila – od nekih kako treba, ali od dosta njih i kako ne treba. Uostalom, iz bašte različitosti je važno da uberemo cvet koji najviše odgovara našem senzibilitetu, jer smo samo onda mi – mi. Ono što mi je ovaj posao doneo i na čemu sam mu beskrajno zahvalna su i daleki meridijani, putovanja, poznanstva i lični kontakti sa brojnim stranim stručnjacima, kao i druga dimenzija saradnje i odnosa. To je uvek posebno bogatstvo. Dosta sam naučila iz nekih teških ličnih iskustava koje sam proživela poslednjih godina, koja su mi bila posebno dragocena da plastično razumem i shvatim da ne možemo sve sami, da smo rođeni da budemo deo zajednice i našeg tima, da odgovornost treba da bude podeljena, da nismo i ne možemo da budemo u kontroli svega i da nije sramota reći “ne mogu” i “molim te, pomozi mi”. Naučila sam da to nije slabost nego snaga.
U tvom radu je važan timski rad, jer svaki projekat je kao “živo biće”. Koliko je hrabrosti i odvažnosti potrebno da kroz zajednički rad dođete do najboljih rezultata?
Timski rad je jedna od najvažnijih komponenti posla kojim se bavim. Zaista ne bih preterala kada bih rekla da je timski rad – sve. Projekti na kojima radimo su multidisciplinarni i podrazumevaju sinergiju: (I) različitih profesija (inženjera različitih specijalnosti, ekonomista, komercijalista, bankara, poreskih stručnjaka i nas advokata, uz neretko učešće i drugih profesionalaca), (II) različitih pristupa tematici (neki su fokusirani na opštija mesta, a drugi posvećeni detaljima), (III) različitih temperamenata (neki su spremni odmah da presecaju, a neki da suptilno i postupno ishoduju najbolje rešenje), kao i (IV) različitih poslovnih sentimenata (neki su direktni, grlati i agresivniji u nastupu, a neki su kao „tiha voda breg roni“, blagi i nenametljivi u direktnoj razmeni, a fenomenalni u posvećenosti i rezultatu koji daju). Kada govorim o timskom radu, to uključuje i blisku saradnju sa klijentom koga treba dobro da upoznate da biste mu bili prava podrška – da upoznate industriju kojom se bavi, da prepoznate njegove prave potrebe, kako radi i kakav način saradnje preferira. Sve su ovo izazovi koji idu uz sam projekat na kome radite. Ponekad ume da bude jako teško – onda kada nešto radite po prvi put, ne samo vi, već se nešto tako radi prvi put ikada – kada nemate sa kim da se posavetujete, kada nema domaćeg uporednog iskustva – tada je timski rad još značajniji, jer je važno da u međusobnoj sinergiji nađete najbolje rešenje, da dišete kao jedan i jedni drugima beskrajno verujete. Takvi projekti su i najlepši uprkos svemu, jer je prelep osećaj da posle nekoliko godina posvećenog rada vidite da nešto veliko što ranije nije postojalo funkcioniše na dobrobit celokupne zajednice. Osećaj posle toga više nije samo odgovornost – to je ponos i privilegija što ste bili deo toga.
Tema decembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Budućnost je (sa)DA“. Kako ti vidiš svoje DA?
Vreme u kome živimo je vreme velikih promena, globalnih i ličnih transformacija koje idu tom brzinom da je budućnost zaista sada. Svoje DA vidim u daljem razvoju u skladu sa imperativima vremena – prilagodljivosti, daljem učenju, veri u održivost, optimizmu, kreativnosti, integritetu, ljudskosti, poverenju, duhovnosti i, naravno, timskom radu i sinergiji svake vrste.
