PIŠE: BILJANA LAZAREVIĆ
U duhu korporativne korektnosti, nije baš popularno reći da imate omiljene kolege, ali pošto radim u malom i srednjem preduzeću, pravila su nešto fleksibilnija i po mojoj meri. Moje omiljene kolege su Coca i Đura.
Coca je naša analitičarka, neumorna i posvećena svom cilju, odmerena i pomalo tvrdoglava, ne trpi komandovanje i reaguje samo na soft lidersko vođenje. Slično kao i u poslovnom okruženju, ona voli da ima kontrolu i ne podnosi neorganizovanost. Uvek je u svom svetu, u kojem se nalazi apsolutna koncentracija na ono što je ispred nje. Coca je pravi “surviverka”, prešla je mnoge prepreke i naučila da se nosi sa životom. Njena sposobnost da preživi, da se adaptira na različite situacije, njen “nepopustljiv” karakter i sposobnost da prepozna kada nešto nije u redu je čine izuzetnom. S njom je svaki dan nova lekcija o upornosti i istrajnosti.
Đura, s druge strane, zadužen je za timsku atmosferu i vedar duh. Uvek je pozitivan, pristupačan i radostan. Na sve ima osmeh, a svakodnevni rad mu je prilika da se veseli i pronađe sreću u svemu. Njegova neizmerna posvećenost “lovu” na cilj je pravi primer entuzijazma. On je naša razdragana strana koja uvek podstiče druge da se opuste i uživaju u trenutku.
Coca je probirljiva sa granulama, a Đura laje. Da, to su kolege psi. 🙂
Pas za mene nije samo ljubimac, već član savremene zajednice.
Briga o psu nije samo igra. To je ozbiljna obaveza koja zahteva odgovornost. Pas je naš partner u svakodnevnom životu i potrebna mu je pažnja, ljubav i rutina. Kada je pas mlad, on je razmažen i traži strpljenje. Pas ima temperament, a vlasnici treba to da prepoznaju i da budu spremni za prilagođavanja.
Psi, poput ljudi, imaju svoje karaktere i osobnosti. Coca je prava dama, izuzetno uporna, neuništivog duha, dok Đura svojim temperamentom unosi toplinu u svaki prostor. Ova kombinacija nam pokazuje da su psi, kao i ljudi, različiti, a ipak svi imaju sposobnost da nas obogate i donesu radost u naše živote.
U savremenom društvu, psi su daleko više od ljubimaca; postali su članovi porodica, verni pratioci, terapeuti, pa čak i radni partneri. Uloga pasa u našim životima proširila se, a njihova prisutnost postala je neizostavan deo svakodnevice. Psi ne samo da nas usrećuju, oni nas uče odgovornosti, ljubavi, strpljenju i posvećenosti. U tom kontekstu, važno je razumeti koliko duboko pas može uticati na život pojedinca i na njegovu zajednicu. S obzirom na to, izazovi sa kojima se suočavaju vlasnici pasa su postali deo svakodnevne realnosti.
Međutim, biti vlasnik psa znači i odgovornost, što sa sobom nosi mnoge obaveze. Psi se ne mogu ostaviti sami, briga o štenetu podrazumeva mnogo čišćenja, popišanih tepiha, izgriženih cipela i papuča, pseće kake na skrivenim mestima, i to može dovesti do nezadovoljstva i frustracija samih vlasnika. Temperamenti pasa, poput Cocinih tvrdoglavih crta ili Đurinog uvek optimističnog pristupa, takođe nose izazove u svakodnevnoj interakciji.
Suživot sa psom oblikuju ljude. Odgovornost prema životinji nije samo fizička nego i emocionalna. Kroz brigu o psima ne samo da učimo kako da budemo odgovorni, već postajemo bolji ljudi. Rad sa psom je i rad na sebi.
Ne tako retko stiže osuda dela okruženja zbog velike posvećnosti ljubimcima i njihovom potrebama. Pet industrija i konzumerizam i ovde uzimaju maha. Tu su različite inovativne hrane, vitamini i nagradice, odelca za pse, asesoari, četkice za zube, obične i jonske, čak i telefonski brojevi, grumeri sa zakazivanjem i listom čekanja od po nekoliko meseci unapred. Ali to je sve(t) po meri vlasnika pasa.
Kao društvo, sve više shvatamo koliko je važno imati ljubazne, pažljive veterinare koji brinu o zdravlju i dobrobiti naših ljubimaca. Ljubav prema životinjama pravi razliku između dobrog i lošeg veterinara. Kroz godine sam naučila koliko je bitno da se posvetimo potrebama naših pasa, kao i tome da im pružimo sve što je neophodno za kvalitetan život. Veterina, kao zanimanje budućnosti, ima ključnu ulogu u ovom procesu. Veterinari često moraju da reše komplikovane i teške situacije koje nastaju kada naši ljubimci nisu u najboljem zdravlju, da postave dijagnozu i pruže ljubaznu i stručnu negu koja može biti presudna za život naših ljubimaca. Biti veterinar u današnjem društvu znači ne samo pružiti fizičku negu, već i emocionalnu podršku kako za psa tako i za njegovog vlasnika.
Nažalost, pored Coca i Đure, postojao je Dragiša – Giša, halapljivi vitez, lepotan, pas koji je preminuo usled trovanja. Giša je bio simbol ljubavi, odanosti i živahnosti. Njegova snaga i energija obeležavali su svaki sekund koji smo provodili zajedno. Njegova prerana smrt govori o krhkoj prirodi naših ljubimaca i nepredvidivim opasnostima kojima su izloženi. Giša je preminuo jer je pojeo otrov za pacove. Ovaj tragičan događaj otvara i pitanje odgovornosti prema okolini, upozorovajući sve nas da budemo pažljiviji u šetnjama sa svojim ljubimcima, ali i da pozovemo zakonodavce da preduzmu ozbiljne mere u vezi sa upotrebom otrova za životinje, kao i da regulišu njegovu prodaju. Apelujemo na sve vlasnike pasa da budu dodatno pažljivi, posebno u sredinama gde psi mogu biti izloženi ovakvoj vrsti opasnosti.
Ono što Giša simbolizuje jeste ne samo ljubav koju pružaju psi, već i odgovornost koju kao vlasnici imamo. Odgovornost prema psu podrazumeva mnogo više od toga da se on hrani i vodi u šetnje. To je obaveza koja oblikuje naš karakter, čini nas boljim ljudima.
Kroz ljubav koju pružaju, oni nas uče životnim vrednostima – dužnosti, strpljenju i istrajnosti. Svi mi koji imamo privilegiju da delimo svoje živote sa psima znamo koliko je ta ljubav posebna i neizmerna.
