PIŠE: BOJANA LATINOVIĆ, PR FONDACIJE
Dok sam se pripremala za pisanje ovog teksta, zazvonio je telefon. Zagledala sam se nekoliko trenutaka u displej pre nego što sam uspostavila vezu. Iako se srećemo svakodnevno, ONA me ne zove gotovo nikad, naročito ne nedeljom posle 22 h. U sledećem trenutku saznajem da su joj petorica mladića na ulici, iz čista mira, doslovce prebili, izbatinali i izgazili šesnaestogodišnju ćerku i njenog godinu dana mlađeg druga. Dvoje DECE je nakon toga ostavljeno na ulici bez svesti, sa kasnije konstatovanim lakim i teškim telesnim povredama. Osim samog čina, koji je sraman, nedopustiv i za svaku osudu, katastrofalan je podatak da gosti u bašti obližnjeg kafića nisu pritekli deci u pomoć. Ovo je još jedan užasan primer nasilja nad decom, i istovremeno strah i poraz DRUŠTVA koje ne želi da se meša u ono što ga se ne tiče.
Koliko je vremena i nasilja potrebno da se desi da taj strah preraste u revoluciju u svakom pojedincu spremnom da kaže „ovako više ne može“?
Za razliku od metamorfoze, odnosno preobražaja pojedinca, metamorfoza celog društva nije nimalo lak zadatak. Preobražaji pojedinaca danas se mogu videti javno, često kroz iznošenje zdravih stavova na društvenim mrežama. Pod uticajem svega što nam se dešava, naročito nasilja, pojedinci su doživeli preobražaj mišljenja, svesti, pa i ponašanja, ali to je i dalje daleko od preobražaja društva, još dalje od preobražaja države.
Radeći sa decom tokom cele prethodne školske godine, mi u Fondaciji Tijana Jurić, činili smo svakodnevne napore da podignemo svest o nasilju i njegovim dubokim posledicama, delujući istovremeno na tri culjne grupe – decu, roditelje i prosvetne radnike.
DECA
Buđenje svesti kod dece pažljivo posmatramo dok održavamo edukacije o opasnostima na internetu, zloupotrebama, vrbovanju, potezima koje pedofili povlače ne bi li jedno dete doveli u stanje žrtve. Na njihovim licima se jasno vidi strah, neznanje, nemogućnost da u trenutku prihvate da, katkad i sami, nesvesno ulaze u rizične situacije. Nakon neverice i ćutanja, oni se bude, traže odgovore na pitanja, traže od nas način da nauče kako da se zaštite.
PROSVETARI
Ni sami ne znamo koliko su nam se u toku naših predavanja o pedofiliji i trgovini ljudima, pogledi susretali sa gotovo preplašenim nastavnicima. Mnogi su otvoreno tražili pomoć, bili su konačno svesni da su se vremena promenila, da mlađu decu u školu moraju da dovode i odvode roditelji, da školski objekti moraju imati video nadzor, fizičko obezbeđenje, unutrašnje timove za borbu protiv nasilja. I danas, iz svih krajeva Srbije, dobijamo pozive rukovodilaca škola da dobiju edukaciju i nađu najbolji način kako da se što bolje postave u novonastalom stanju.
RODITELJI
Posebna i vrlo važna ciljna grupa koja nosi najveći teret odgovornosti, zbog čega im uvek pridajemo naročitu pažnju. Dok nižemo primere o onlajn predatorima odnosno pedofilima, trgovcima ljudima i organima, seksualnoj eksploataciji, i najdrastičnijim primerima vršnjačkog nasilja, tišina u salama za predavanja postaje sve izraženija. Roditelji su ti koji, za razliku od prethodne dve navedene ciljne grupe, doživljavaju blagu vrstu šoka. Tu, na licu mesta, dešava se osvešćivanje. Postaju svesni da se, dok nemoćno jure u trci za egzistencijom, njihovom decom „bave“ svakakvi negativni uticaji, ponekad i pogrešne osobe. Oni, po našem mišljenju, pored šoka, doživljavaju najveći preobražaj. Još dugo posle završenih edukacija ispituju i traže savete kako da se od sutra postave.
DECA, PROSVETARI I RODITELJI važan su deo društva koji mora da doživi promenu, transformaciju, ali ne i jedini. Fondacija Tijana Jurić, svi mi okupljeni pod njenim okriljem, smatramo da je to samo delić onoga što je potrebno. Smatramo i da bi istovremena promena svesti u lancu DRŽAVA-DRUŠTVO-PORODICA-ŠKOLA-MEDIJI, njihova zajednička borba, dali najbolji rezultat. Ključna stvar je ne odustati, izaći iz postojeće društvene krize sa najboljim rešenjem za trenutne i buduće generacije.
