KULTURNA BAŠTINA NA PRAVOM MESTU

PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: MILAN RAŠULA

MILAN RAŠULA JE ROĐEN U BEOGRADU, A NAKON ZAVRŠENOG PRAVNOG FAKULTETA, OD­LAZI NA ODSLUŽENJE VOJNOG ROKA U PULU, GDE OSTAJE DA ŽIVI. ZA VREME FAKULTETA, OŽENIO SE BILJANOM, KOJA JE IZ PULE DOŠLA DA STUDIRA U BEOGRAD. RADIO JE 10 GO­DINA U PORESKOJ UPRAVI U PULI, NAKON TOGA ODLAZI U PRIVATNI SEKTOR I RADI KAO KONSULTANT. BIO JE AKTIVAN U SPORTU KAO PREDSEDNIK NOGOMOTNOG KLUBA ISTRA, IGRAČ I TAJNIK MNK PARK AVENIJA 69. U SRPSKIM ORGANIZACIJAMA ANGAŽOVAN JE OD 2007. GODINE KAO PREDSEDNIK ŽUPANIJSKOG VEĆA SRBA U ISTRI, A NA TOJ FUNKCIJI JE I DANAS. OD OSNIVANJA SRPSKOG KULTURNOG CENTRA U ISTRI 2014. GODINE JE UREDNIK PROGRAMA, PREDSEDNIK PROGRAMSKOG VEĆA, OD 2016. NA MESTU JE DIREKTORA. OŽE­NJEN, OTAC DVA SINA – VLADANA, PROFESORA ENGLESKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI, I DANI­LA, MAGISTRA KOMUNIKOLOGIJE.

OVAJ NEUMORNI ČOVEK, KULTURNI DELATNIK, SVIM SRCEM PRIČA PRIČU SRPSKOG KUL­TURNOG CENTRA, U KOJEM SU PREDSTAVLJENI MNOGI UMETNICI.

SRPSKI KULTURNI CENTAR U ISTRI VEĆ PET GODINA ŽIVI SVOJU PRIČU – PRO­MOCIJU SRPSKE KULTURE, ALI NE SAMO SRPSKE, VEĆ DOVODITE I UMETNIKE IZ HRVATSKE, SLOVENIJE. KAKO STE ZADO­VOLJNI RADOM CENTRA U OVOM PETO­GODIŠNJEM PERIODU?

SKUC je uređen i otvoren kao multifunkciona­lan prostor u aprilu 2014. godine. Nalazi se u pešačkoj zoni u samom središtu Pule, u blizini Avgustovog hrama i Zlatnih vrata, spomenika nulte kategorije. Pored Galerije SKUC-a, u ko­joj su izlagali naši vrhunski umetnici (Nebojša Savović Nes, Milan Tucović, Predrag Milošević, Jelena Tijanić Savić, Aleksandar Lukić, Ljubo­mir Lacković i drugi), imamo i redovan filmski program, književne tribine, promocije knjiga, priređujemo manje pozorišne predstave i kon­certe klasične muzike, koje realizujemo u sa­radnji sa udruženjem MOTO iz Beograda. Uz to, u prostorijama Centra odvija se i dopunska nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a deca uče i pravoslavnu veronauku kao iza­brani predmet. Prisutni smo i prepoznatljivi na istarskoj kulturnoj sceni sa veoma kvalitetnim i sadržajnim programima, kojima promovišemo srpsku kulturu, tradiciju i običaje našeg naroda, ali otvoreni smo za saradnju sa svim drugim umetnicima i kulturnjacima. U SKUC-u su izla­gali Slovenac Martin Bizjak, nekadašnji direktor Pulskog filmskog festivala, Anna Kosakovska iz Poljske, Svetlana Konovalova iz Rusije, prof. Fulvio Juričić, direktor Škole primenjenih umet­nosti u Puli, Milan Đurić iz Budimpešte, tako da sve više postajemo centar urbane kulture. Kada vas mediji i kulturnjaci svrstaju među top 5 galerija u Istri, morate biti izuzetno zadovoljni i ponosni.

SA KIM STE SVE OSTVARILI SARADNJU I NA ŠTA STE POSEBNO PONOSNI?

Izuzetno je teško u ovim ’ludim’ vremenima ba­viti se kulturom. Naša osnovna vizija je da, kroz vrhunske umetnike i sadržaje, negujemo kul­turnu baštinu i očuvamo našu kulturnu autono­miju u Istri i Hrvatskoj. Istovremeno, naš cilj je da promovišemo i savremenu kulturnu scenu Matice. Činjenica da ovdašnji mediji vrlo malo, ili gotovo nikako, ne pišu o mejnstrimu u kul­turi Srbije, mi smo i svojevrsni promoteri, po­kušavamo da predstavimo sve što je bitno za srpsku kulturnu scenu. Zahvaljujući sjajnim ve­zama sa Maticom, ja sam rođeni Beograđanin, koji od 1982. godine živi u Puli, povezani smo sa kulturnim centrima širom Srbije (Beograd, Iđija, Gornji Milanovac, Novi Sad, Čačak), tako da iz prve ruke dobijamo informacije i predloge za pojedine projekte.

Ono što mene posebno raduje je činjenica da je SKUC od prvog dana prihvaćen od pre­stižnih insitucija u kulturi – Pula film festivala, Sajma knjiga, Arheološkog muzeja, Istarskog narodnog kazališta INK Pula. Sa svima dobro sarađujemo, a sa pratećim programima smo od prvog dana prisutni na Pulskom filmskom festivalu i Sajmu knjiga, koje su dve najveće kulturne manifestacije u Istri.

KAKO STE ZADOVOLJNI SARADNJOM SA GRADOM, DA LI IMATE PODRŠKU I SA TE STRANE?

Izuzetno smo zadovoljni saradnjom sa gradom Pula, ali i Istarskom županijom. U sistemu osi­guravanja godišnjih sredstava za funkcionalno delovanje, oni nam osiguravanju preko 60% po­trebnih sredstava. Ostalo dobijamo od Matice kroz konkurse Uprave za saradnju s dijaspo­rom i Srbima u regionu, Ministarstva kulture i informisanja RS i Sekretarijata za kulturu, infor­misanje i vere AP Vojvodine. U narednom pe­riodu, Srpski kulturni centar preoblikovaćemo u ustanovu u kulturi, što će nam dati dodatni vetar u leđa, kada je osiguravanje potrebnih fi­nansijskih sredstava za rad u pitanju.

IMATE I SVOJE NOVINE „TRAGOVI“. O ČEMU PIŠETE U LISTU? KOJE TEME OBRA­ĐUJETE?

Da, možda je malo pretenciozno reći da su to novine. Izdajemo ga kao dvomesečnik, pa više ima funkciju nezavisnog informativnog glasila Srba u Istri. Kroz njega informišemo naše lju­de, ali i sve druge stanovnike Istre, o aktuelno­stima iz života i rada srpskog naroda na ovim prostorima. Ono što je posebno važno je što su tekstovi u Tragovima na ćiriličnom i latiničnom pismu, tako da naši mladi mogu da se čitajući Tragove i edukuju u savladavanju ćiriličnog pi­sma. Pored tih tekstova, tu si i biografije, eseji, reportaže o našim piscima, naučnicima, umet­nicima, jer su davno iz svih školskih udžbenika u Hrvatskoj netragom nestali Desanka Maksi­mović, Miloš Crnjanski, Mihajlo Pupin, Nadež­da Petrović, Uroš Predić, Mokranjac.

OD 10. APRILA 2019. GODINE, SKUC PRI­REĐUJE „FESTIVAL SRPSKE KULTURE U ISTRI“. ŠTA STE PROGRAMSKI SPREMILI?

To je tradicionalna kulturna manifestacija, koja će ove godine doživeti 11. izdanje. Ove godine, partner Festivala je grad Čačak, koji dovodi svoju kulturnu scenu u Istru. Predstaviće se izložbom foto-grupe FORMAT, koju će postaviti Slobodan Pajić, pozorišnom predstavom Trip­tih o radnicima reditelja Juga Đorđevića, auto­ri Delfina Rajić i Miloš Timotijević predstaviće monografiju „Ovčarsko–kablarski manastiri“, KUD „Milisav Petrović“ sa orkestrom imaće veliki koncertni nastup, a na reviji savremenog srpskog filma, koju radimo sa Filmskim cen­trom Srbije, selektor Miroljub Vučković iz FCS predstaviće filmove Južni vetar, Zaspanka za vojnike, Zlogonje, Banditi u potrazi za mamom i Eldelezi. U muzičkom programu, nastupiće Etno džez orkestar sa svojim autorskim pro­gramom. Dakle, za svakog po nešto…

Pozivam sve vaše čitaoce i pratioce veb izda­nja magazina RYL da nam se pridruže, ako se tih dana budu zatekli u Istri. Festivalski kara­van, od 11. do 20. aprila, proći će kroz Poreč, Rovinj, Fažanu, Pulu, Labin, Umag….

VAŠE SEĆANJE NA NAŠU GLUMICU MILENU DRAVIĆ – NAPRAVILI STE JOJ DIVAN PRIJEM ZA VREME 65. PULSKOG FILMSKOG FESTIVALA. BILI STE VELIKI PRIJATELJI.

Milena je bila jedna i jedina, neponovljiva film­ska diva. Toliko velika, a tako jednostavna i pristupačna. Bila je glavna zvezda 65. Pulskog filmskog festivala. U SKUC-u smo imali veliki prijem i otvorili smo izložbu njenih fotografi­ja, koju su priredili Maja Medić i Stefan Arse­nijević, u produkciji Kulturnog centra Beograd. Izložbu je otvorio Rade Šerbedžija, a na sveča­nom otvaranju festivala sutradan u Areni, kada je voditelj predstavio i najavio Milenu Dravić, 10.000 ljudi pozdravilo je neprekidnim ovacija­ma, frenetičnim aplauzom, skandiranjem Mile­na… Milena…! Bila je dirnuta tolikom pažnjom i u svim razgovorima i intervjuima, koje je dala brojnim medijima, isticala je da je u Puli posta­la glumicom i da je njena prva velika uloga u filmu Prekobrojna, za koju je dobila Zlatnu are­nu za glavnu žensku ulogu, odredila njen kasniji put i karijeru. Na veliki i dostojanstven način se oprostila od svoje Pule.

U KOM PRAVCU ĆE SE RAZVIJATI PROGRAM SKUC?

U svakom slučaju kao mesto urbane kulture. Mi želimo da programima privučemo što više mla­dih ljudi, da se tu okupljaju, druže, razmenjuju iskustva. Uz ovu opštu globalizaciju, proces asimilacije je sve prisutniji i među našim ljudi­ma. Programskim konceptom, SKUC želi da se približi generaciji 30–40 godišnjaka naših ljudi i njihovoj deci. U Istri živi i rađa se već treća ge­neracija Srba, ima nas oko 9000, a vremena se menjaju, pogotovo na planu komunikacija i pa­metnih telefona, mladi sve više virtuelno funk­cionišu, pa su programi i događanja u SKUC-u prilika za susrete generacija.

TEMA MESECA APRILA JE OD „OD SUMRAKA DO SVITANJA“. KAKO TO SAGLEDAVATE U KULTURI? DA LI JE NASTUPILO SVITANJE?

Pitanje je kako gledate na tu temu i sa koje je strane posmatrate. Ako je u pitanju uticaj au­toriteta ili establišmenta u kulturi, uvek postoje neki filteri. Možda se ne mora za svaku stvar tražiti mišljenje „druga iz Komiteta“, kako je nekad bilo, ali neke stvari se još uvek koče. Da ne kažem da je kultura marginalizovana i de­gradirana kada je planiranje budžeta u pitanju, u čitavom regionu. Nije čudo da nam mladu generaciju truju rijalitijima i silikonima. Ostaju nam društvene mreže, blogovi, instagrami, sto­riji za alternativu i promociju nezavisne scene. Svitanje još nije nastupilo! Tek je praskozorje… Ja bih stanje u kulturi nazvao po onoj staroj la­tinskoj poslovici „Per aspera ad astra“.