NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM
Kako se zove igra?
Zove se Život.
Zove se Moć.
Zove se Iluzija.
Zove se Ljubav.
Zove se Putovanje Duše kroz Vidljivo.
Pravila su zapisana u tišini.
Figure su od mesa i snova.
Tabla je svet — pokretan, podrhtavajući, svetlucav.
A igrači? Neki znaju da igraju.
Većina ne zna.
Gospodar igre nije onaj koji pobeđuje.
To je onaj koji razume.
Ovladati igrom ne znači vladati drugima,
već sobom.
Ne znači upravljati ishodima,
već plesati s nepoznatim.
Ne znači posedovati tablu,
već izaći s nje — i ostati celovit.
On vidi iluziju — i poštuje je.
Ona igra znajući da se ništa zaista ne gubi, niti dobija.
Oni pamte:
Ovo nije jedina igra.
Moć obmanjuje.
Prisustvo otkriva.
Gospodar igre poznaje paradoks snage:
Da je predaja često najviši oblik moći.
Da se budućnost ne osvaja,
već dočekuje.
Da se najdublja igra uvek igra iznutra.
U svetu gde se uloge dodeljuju,
a maske veličaju,
istinski gospodar igra bez maske.
On se osmehuje dok pada,
znajući da se padom uči.
Duša se poklanja dok se uzdiže,
svesna težine visine.
Igrati bez straha.
Birati ljubav u neizvesnosti.
To je tajni nivo.
Tu se pravila savijaju —
i nešto veće ulazi.
A kada poslednja figura padne,
i tabla se presavije,
Gospodar je već negde drugde —
tih, zahvalan, nasmejan,
spreman za novu igru
koja još ime nema.
