ENERGIJA KOJA BUDI NADU

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: JELENA TEOFILOVIĆ
FOTOGRAFIJE: NEBOJŠA BABIĆ

JELENA TEOFILOVIĆ, DIREKTORKA DAF CENTRA ZA NEMAČKI JEZIK U BEOGRADU. DIPLOMIRANI JE FILOLOG, ZAVRŠILA JE GERMANISTIKU KOJA JE ODVELA U PRO­FESORSKE VODE.

PORED OGROMNE LJUBAVI PREMA STRANIM JEZICIMA, JELENA SLEDI I LJUBAV PREMA MUZICI. ZAVRŠILA JE KLASIČNU FLAUTU U NEMAČKOJ. ODSEK ZA RANU MUZIKU U BEOGRADU. UMETNIČKI JE RUKOVODILAC ANSAMBLA ZA RANU MUZI­KU „VISANTIQUA“.

PUNA ENERGIJE, JELENA PRENOSI SVOJE ZNANJE VRLO AUTENTIČNO, ISKRENO I PROFESIONALNO, TAKO DA I SAMI ZAVOLITE JEZIK KOJI UČITE.

U BEOGRADU SI ZAVRŠILA GERMANISTIKU NA FILO­LOŠKOM FAKULTETU. NEMAČKI JEZIK JE JEDAN OD NAJ­TRAŽENIJIH JEZIKA U SVETU, KOD NAS POSEBNO. RECI NAM KADA I KAKO SI DOŠLA NA IDEJU DA OTVORIŠ DAF CENTAR?

Sve je krenulo sa jednim đakom, koji je bio toli­ko zadovoljan zato što je nakon izuzetno kratkog vremenskog perioda odlično i iz prve položio B2 nivo zvaničnog jezičkog sertifikata, da je nasta­vio svima da me preporučuje, baš kao i đaci koji su kasnije dolazili. Nedugo zatim, imala sam toli­ko đaka da sam počela da pravim grupe u svom stanu u Zemunu. Zahvaljujući zahtevima i potre­bama mojih đaka, uspela sam da napravim nešto novo i drugačije i tako sam razvila sistem ubrza­nih kurseva, koji polaznicima omogućava da za godinu dana polože B2 ispit i, što je najvažnije, da kao sigurni govornici krenu u ostvarivanje svojih poslovnih, porodičnih ili životnih ciljeva. Upravo zahvaljujući mojim đacima, zajedno sa njima i uz njihovu ogromnu podršku, ja sam se registrovala kao DaF Centar za nemački jezik.

KO DANAS UČI NEMAČKI JEZIKU U SRBIJI?

Veliki broj medicinara, ali i vozača, informatičara, studenata, svi koji bi želeli da žive i rade ili studi­raju u zemljama nemačkog govornog područja, kao i zaposleni u brojnim nemačkim firmama u Srbiji.

VAŠ JEZIČKI CENTAR SE IZDVAJA PO TOME ŠTO STE JOŠ PRE TRI GODINE POČELI SA ONLAJN NASTAVOM. VIRTU­ELNE UČIONICE NISU NOVINA ZA VAS. KAKO IZGLEDA VIRTUELNI RAD? KOJE PLATFORME KORISTITE?

Pre više od tri godine dobili smo poziv za tender jedne velike kompanije iz Nemačke. U konkuren­ciji su bili najveći nemački instituti, pa smo mo­rali da smislimo nešto što će biti drugačije i što će u potpunosti odgovarati njihovim potrebama. Tada smo osmislili koncept virtuelnih učionica za grupnu nastavu i odneli smo pobedu na ten­deru. Od tada u našoj regularnoj ponudi imamo onlajn nastavu, gde je profesor 100% prisutan i u učionici vidite i čujete svoje kolege sa časa, imate bele table, mogućnost da puštate video i audio zapise, koji nastavu čine dinamičnom i interesantnom. Kako bismo nastavu učinili još dinamičnijom, otišli smo i korak dalje, pa naši učenici imaju mogućnost da putem dodatnih aplikacija puštaju svoje odgovore direktno na ta­blu preko svojih mobilnih telefona itd. Sve u sve­mu, ovakav vid nastave pruža toliko prednosti, potreban vam je samo laptop i internet konekcija i možete pristupiti času gde god da se nalazite. Još jedna od pogodnosti jeste da se časovi sni­maju, pa ukoliko ste propustili čas, možete ga naknadno pregledati u toku te radne nedelje.

ZAPOSLENIMA U NEMAČKIM KOMPANIJIMA KOJE POSLUJU U SRBIJI STE POTREBNI SVOJIM ZNANJEM I STRUČNOŠĆU. KAKO IZGLEDA RAD SA KOMPANIJAMA? ŠTA IM DAF CENTAR PRUŽA?

Od početka je fokus DaF Centra na kursevima za firme. Mnoge kompanije imaju potrebu da nji­hovi zaposleni nauče nemački jezik, a mi onda krojimo kurseve u odnosu na sve njihove zahte­ve pojedinačno. To se odnosi na samu sadržinu kursa, Curriculum koji se prilagođava, dakle uvo­di se dodatna terminologija pored savremenog nemačkog jezika, a prema potrebama kompani­je, vreme i tempo nastave su prilagođeni zapos­lenima, a i samo mesto održavanja nastave, što je uglavnom onlajn. Neke kompanije, poput De­loitte-a, od nas su zahtevale da lično dolazimo u njihove prostorije i tamo držimo nastavu, što mi takođe organizujemo.

PO KOM PROGRAMU SE UČI BILO DA SE RADI O ONLAJN NASTAVI ILI NASTAVI U UČIONICAMA?

Za učenje nemačkog jezika, kao svetskog jezi­ka, postoji ogroman izbor literature. Mi pratimo sve najnovije trendove i koristimo najnoviju, ali i stariju, standardno dobru literaturu. U okviru sa­mih ubrzanih kurseva, pravimo izbor literature, a ono što je posebno jeste ritam rada, dodatni ma­terijali, poput moje gramatike nemačkog, koja zauzima svega sedam listova, a u okviru kojih je objašnjena celokupna neophodna gramatika za pravilno izražavanje na nemačkom jeziku do B2 nivoa i to sve uz Herr Verbića, koji je tzv. ruler of the grammer.

KO SU VAŠI PROFESORI I GDE SE ONI USAVRŠAVAJU?

Naše kolege su uglavnom profesori sa kojima sam i sama sarađivala dok sam predavala. Moja velika želja je bila da svim svojim kolegama obezbedim odlične uslove za rad i napredak, pa se zajedno usavršavamo, pohađamo seminare i konferencije za DaF, naše kolege iz Berlina i Heidelberga su ujedno i naši stručni saradnici, a imamo i kolegu koji radi za nas iz LA, čak je jedna koleginica radila iz Iraka nekoliko mese­ci. Svi naši profesori su germanisti sa velikim iskustvom i kompetencijom, maternji govorni­ci uglavnom, posvećeni svom zanimanju, ali i celom našem timu sa ciljem da ostvarimo što veći uspeh, koji je transparentan u pogledu pola­ganja zvaničnih ispita naših polaznika, kao i što dinamičniju i zanimljiviju nastavu, gde je akcent na samoj konverzaciji na nemačkom.

KAKO IZGEDA ZAVRŠNI ISPIT NAKON PREĐENOG KUR­SA ZA ODREĐENI NIVO?

Postoji interni ispit nakon svakog nivoa, koji je poput zvaničnog jezičkog sertifikata. Samo uko­liko položite naš interni ispit možete preći na sledeći nivo. Taj princip nam donosi zaista ne­verovatno visok stepen prolaznosti naših đaka na zvaničnim jezičkim ispitima. Kada dobiju ze­leno svetlo od profesora da izađu na ispit, pro­laznost je neverovatnih 100%. Kod nas možete polagati ÖSD ispit – ispit za zvaničnu austrijsku jezičku diplomu.

RADILA SI NA USAVRŠAVANJU JEZIKA SA POZNATIM GLUMCIMA KOJI SU SNIMALI U NEMAČKOJ. KAKVA SI I SA KIM IMALI ISKUSTVA NA TOM POLJU?

Prvo i najbitnije iskustvo je bilo sa našim poznatim pozorišnim glumcem Slobodanom Beštićem. Spremala sam ga za ulogu đavola u komadu Per Gint. Glumci fonetski uče jezik, nas dvoje smo pronašli čak osam različitih glasova slova H, a on je toliko briljirao da mu je ponuđena uloga na dve godine. Nisu mogli da veruju da ne priča nemački, kad su mu se obratili posle au­dicije, toliko smo se sjajno pripremili. Trenutno me je angažovala produkcija za snimanje seri­je „Vreme zla“, koja je realizovala i seriju „Kore­ni“. Tu je dosta naših glumaca sa kojim vežba­mo izgovor, a kasnije su planirana dežurstva na samom setu, kako bi izgovor bio najbolje mo­guće zabeležen. Zaista odlična prilika da se čuje kvalitetan nemački jezik u serijama i filmovima.

RECI NAM NEŠTO I O DRUGOJ STRANI TVOJE LIČNOSTI I LJUBAVI PREMA FLAUTI I RANOJ MUZICI. SVIRAŠ DU­VAČKE INSTRUMENTE, FLAUTU, KRAVLJI ROG… VODIŠ ANSABL „VISANTIQUA“ KOJI IMA 10 ČLANOVA. GDE STE SVE DO SADA SVIRALI?

Oni koji me poznaju samo iz sveta biznisa i nemačkog se jako začude kada me slučajno negde vide da sviram, ali i obrnuto. Flautu sviram od svoje devete godine i ceo moj život je prožet muzikom, bilo da su školovanje ili nastu­pi u pitanju. Pre 12 godina smo osnovali ansambl VisAntiqua, čiji sam umetnički rukovodilac, i već smo nastupali u got­ovo svim prestižnim salama Beograda – Galerija SANU, SKC, Galerija ARTGET, Etnografski muzej i dr. Nastupali smo na Festivalu rane muzike u Beogradu, niš­kom Jazz festivalu NISVILLE, na svets­kom viteškom festivalu „Battle of the Nations“, kao i širom Srbije, u Italiji, Hr­vatskoj i Crnoj Gori.

KAKO SE SNALAZITE ZA KOSTIME? UČEST­VOVALI STE NA NAJVEĆEM FESTIVALU U SMEDEREVU.

Nekada se u okviru nekog festivala šiju kostimi ili se iznajmljuju iz fundusa Narodnog pozorišta. Mi sve uglavnom sami šijemo i obezbeđujemo. Festi­val Battle of the Nations se organizuje jedanput u dve godine negde u svetu, a 2019. organizatori iz St. Petersburga su odabrali Smederevo i njegovu tvrđavu. Festival je bio drugačiji po tome što su se viteške borbe zaista vodile, za razliku od San Gimingana, na primer, takođe ve­likog srednjovekovnog festivala, gde su borbe samo simulacija. Tokom svih tih festivala, koji traju po 4-5 dana, mi smo kao u bajci, okruženi kostimima, starim zanatima, zidinama starih tvrđava, u got­ovo nestvarnom okruženju, sa ostalim umetnicima iz celog sveta.

KOLIKO JE RANA MUZIKA POPULARNA U SVETU, A KOLIKO KOD NAS?

Rana muzika, posebno barokna muzika, poslednjih je 50-ak godina veoma zastu­pljena i često se izvodi u katedralama, koncertnim salama i sličnim mestima. Tumačenje i način interpretacije se i dalje proučava, ali postoji jedan pose­ban vid interpretacije, koji se neguje na akademijama širom sveta. Mi smo učili od najboljih, pa nastavljamo tu praksu negovanja interpretacije rane muzike u našem ansamblu.

TEMA SEPTEMBARSKOG IZDANJA RYL MA­GAZINA NOSI NAZIV „TI SI KLJUČ“. SVOJIM ZNANJEM USPEŠNO PRENOSIŠ VIBRACIJU MUZIKE I STRANOG JEZIKA. KAKO SE OSEĆA USPEŠNA ŽENA KOJA OTVARA NEKE PARALEL­NE SVETOVE?

Zahvalno i zadovoljno, radosno i snažno.