PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IOANNA BASTIALOU
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Ona je žena koja je sve uložila u svoje obrazovanje i znanje. Voli svoje pacijente i nekada je njihova snaga. Dostojanstveno koračajući s verom u Boga i beskrajnom ljubavlju, prof. dr Ioanna Batsialou, osnivač je i medicinski direktor IOANNA REGEN Klinike u Beogradu, pionir u oblasti regenerativne, estetske i anti-aging medicine u regionu. Klinika okuplja multidisciplinarni tim stručnjaka: kardiologe, dermatologe, endokrinologe, plastične hirurge, genetičare, dijetoterapeute.
Fokus njenog rada je na prevenciji bolesti, podmlađivanju organizma i regenerativnoj medicini — ne samo spoljašnjem izgledu nego i unutrašnjem zdravlju. Važan joj je balans i prirodnost u svemu. Svih ovih godina se trudi da to prenese na svoje klijente, prijatelje, saradnike.
Kako vidiš budućnost estetske medicine i koje inovacije će, po tvom mišljenju, najviše da oblikuju ovu industriju sledeće godine?
Proglasila sam 2026. godinu — godinom elegancije. To bi značilo da se pored mnoštva doktora, terapija, procedura, ova industrija razvija ekstremno brzo i u tom vrtlogu svega mislim da čak i doktor može da se pogubi u obilju preparata koji su na tržištu — da li da koristi botoks, hijaluron ili kolagen, mašine, aparate… Gledajući slike svojih pacijenata kako su izgledali pre 20 godina i danas, shvatila sam da je vrednost elegancije nešto što je najbitnije da sačuvamo — strukturu kože, mimiku, da sačuvamo čoveka da bude isti, a ne neko drugi pa da ga ljudi ne prepoznaju. Mi menjamo kvalitet kože u sinergiji sa telom, da pacijent bude zdrav i da izgleda lepo. Uzeli smo neke vrednosti koje nikada ne mogu da zastare — porodicu, kulturu, naciju, civilizaciju — sve te večne vrednosti nose neku sopstvenu eleganciju. Na primer, auto koji je old tajmer je uvek lep, bez obzira što je tehnički prevaziđen. Iako svi kuckamo po tastaturi, pisanje i lepa motorika imaju svoj izraz i šarm. U 2026. godini želim da naši pacijenti izgledaju lepo, zdravo i elegantno.
Estetska medicina je personalizovana, prilagođena ličnosti. Da li misliš da će u godinama koje dolaze to biti još izražajnije? Da li će se još više voditi računa o životnim potrebama i stilu klijenta?
Kada doktor ima širinu, znanje i može da oseti čoveka u njegovoj suštini, onda je to sklop koji će spojiti čovekovo duhovno, fizičko i psihičko zdravlje, a spoljašnja lepota je samo kao „šlag na torti“. Svi tretmani nemaju smisla ako pacijenti imaju bilo kakve zdravstvene probleme koje nisu prevazišli misleći da će ih ukloniti ako reše spoljašnji izgled i identitet. Spoljašnji izgled može da pruži samopouzdanje, zadovoljstvo, jačinu i moć, ali nije nikada dovoljan sam po sebi. Samo doktori koji umeju da kombinuju, imaju visoko obrazovanje i stalno se edukuju u ovoj oblasti, shvataju da je sve kombinacija zdrave ishrane, radnih navika, vežbanja i jedino na taj način možemo da imamo personalizovane tretmane. Na primer, postoji dermo genetika. Uzima se bris sa lica sa različitih mesta, radi se DNK analiza i vidi se tačno šta je u našoj koži, šta joj nedostaje. Kada imamo informaciju iz DNK, možemo da sastavimo kreme i preparate koji će biti isključivo za tu kožu. Dermo genetika se radi jednom u životu. Možete da je radite i sa 15, 20, 35 godina jer se struktura kože ne menja. Jedino može da se promeni ako se zdravlje ozbiljno naruši.
Dermo genetika bi trebala da se uradi tokom života, kao i nutri genetika — šta nam u ishrani prija. Postoji verovanje da belo meso svima prija, ali baš ono na neke ljude deluje toksično. Kombinacija nutri genetike i dermo genetike daje ozbiljne odgovore na pojedinačne tretmane. Od genetičara dobijemo tačno šta je to što nam treba.
Da li pored dermo genetike postoji još nešto što će nas odvesti u budućnost velikim koracima kako bismo očuvali prirodnost?
S jedne strane, postoje stvari koje su egzaktne: medicinske analize, dermo genetika, merenje tela, nutri genetika — to su egzaktne stvari na osnovu kojih možemo da vidimo stanje u organizmu. I postoje sve ostale naše navike: kako spavamo, kako dišemo, kako se osećamo. Duhovno stanje, psihičko stanje i svi vidovi prirodne medicine: homeopatija, akupunktura, akupresura… Kada uklopimo s jedne strane čoveka, njegove želje, navike, rad i život, a s druge strane medicinu, postigli smo maksimum za njega i on može da živi duže, da bude lepši, ali pri tom ne možemo da kažemo da time sprečavamo starost ili smrt. Čovek će biti zdraviji duže vremena, a za nas je imperativ da on lepo, zdravo i dostojanstveno stari. To je sinergija svega.
Čovek dolazi do dugovečnosti kroz balans spoljašnjeg i unutrašnjeg. Mora puno da radi na sebi u svakom smilsu, ali i da se prepusti stručnjacima.
Izvor mladosti na ovaj način je moguć i čovek tada ima više energije i amortizaciju na stres koji je njegov najveći neprijatelj u 21. veku.
Da li postoje alati koji će transformisati pristup estetskoj medicini u budućnosti?
Što se tiče preparata koji se odnose na injekcije, svakodnevno imamo nove preparate koji su prirodni. Imamo egzozome, oni su mali transporteri, nose od spolja ka unutra. Imamo polinukleotide, oni su značajni za faktor rasta, većinom su od lososa, od prirodnih preparata koji ulaze u DNK skalu i menjaju genetiku i usporavaju staranje. Imamo aparate i mašine koji ne rade samo ultrazvuk ili laser, to su aparati koji imaju skupa dve ili tri frekvencije. Istovremeno mogu da imaju mikronidling, frekvenciju, Tesline talase, koji zajedno pokušavaju da probude ćelije da se razmnožavaju. To je ideja u regeneraciji i podmlađivanju. Medicina neprestano produkuje nove kreme i proizvode i to sve treba pratiti i znati.
Živimo u 21. veku kada ne treba ništa da nas boli i kada starost treba da dođe što kasnije. Da li ovaj vek radi za nas?
Nije sve dovoljno iskorišteno koliko bi moglo. Svakodnevni život, finanasije, teškoće u svim državama, veliki stres, trka da budeš bolji i zarađuješ više — teraju da se zaboravlja na sebe, na duh, unutrašnjeg čoveka. Mi smo se odrekli prirode i to je možda najveća greška čoveka.
Ko sedi ispod drveta i sanja ili ko grli drvo? Ko sedi na zemlji da se uzemlji? Ko ide na piknik? Odrekli smo se prirode i uništili smo je. Vazduh smo zagadili, kao i vodu. I da nešto hoćemo, sve je otrovano oko nas. A za sve smo sami krivi. Živimo u toksičnoj atmosferi. Samo povratak prirodi bi spasio savremenog čoveka. I zato što više vremena provodite u prirodi i budite sa ljudima koje volite.
Moramo se vratiti bazičnim stvarima koje su naša osnova, a mi smo otišli u krajnost.
Kako živiš svoju budućnost sa DA?
Moja priroda je takva da uvek mislim i delujem iz DA. Bilo šta da me neko pita, rekla bih — da, može, ili dobro. Ako me neko pita kada da dođem, kažem — danas, sada. Živim u sadašnjosti i trudim se. Ne mogu da kažem da uvek uspevam, ali se trudim. Kada imam malo slobodnog vremena i kada se trudim da uđem u svoj balans, nalazim mir u molitvi, Gospodu. I bez obzira da li neko veruje u Boga, naša vera ima nešto što nema ni jedna druga vera, ona nudi život posle — Vaskrsenje. Postoji večni život bez tuge i bola. I ko u to počne da veruje, stiče shvatanje da postoji dalje.
