in

ANTKVARNICA VASILION – STECIŠTE ANTIKVITETA I SJAJNIH LJUDI

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: SRĐAN STANKOVIĆ

SRĐAN STANKOVIĆ, ANTIKVAR, SUOSNIVAČ UDRUŽENJA VASILION, U SKLOPU KOJEG JE I ANTIKVARNICA VASILION U BEOGRA­DU. UŠUŠKANA JE NA DEDINJU, NA ADRESI BULEVAR KNEZA ALEKSANDRA KARAĐOR­ĐEVIĆA 20B. KADA OTVORITE VRATA AN­TIKVARNICE, ZAKORAČIĆETE U SVET ČU­DESNOG, LEPOG, SA MIRISOM PROŠLOSTI I ESTETIKOM KOJA PRIPADA SVIM VEKOVI­MA.

SRĐAN STANKOVIĆ JE NETIPIČAN MLA­DI ANTIKVAR. U ANTIKVARNICI SE SLUŠA MUZIKA ITALIJANSKIH TENORA, ISPIJA SE DOBRO VINO I PRIČAJU NAJLEPŠE PRIČE BEOGRADA. O UMETNOSTI, UMETNINAMA, SRĐAN JE UVEK RASPOLOŽEN DA RAZGO­VARA. ČOVEK OD AKCIJE, STILA I ZNANJA.

Odakle ljubav prema antikvitetima?

Završio sam Četvrtu beogradsku gimnaziju, društveno-jezički smer, te sam se već tada de­klarisao u kom smeru će ići moje obrazovanje i moja interesovanja. Dosta sam čitao o istoriji umetnosti, išao na izložbe, iako je devedesetih godina, dok sam se školovao, sve to više bilo neka improvizacija, iz dobro poznatih razloga. Mada, te devedesete, dale su mi i vetar u leđa, jer sam razmišljao o sticanju spostvenog dina­ra. Taj dinar je morao, u mom slučaju, da dolazi od nekog posla u kojem se nalazim i u kojem uživam, pa sam sa prijateljem otvorio radnju za uramljivanje slika. Tako je sve počelo. U prvo vreme smo se bavili isključivo uramljivanjem. Kakvih je tu prelepih slika bilo, različitih autora! Želeo sam da budem informisan, pa sam se uključivao i u procene, komunicirao sa razno­raznim kolekcionarima, preprodavcima, ljubite­ljima umetnosti. I čitao, čitao, čitao… Klijenti su donosili slike, a zatim i skulpture, nakit i druga umetnička dela radi davanja saveta o eventual­noj prodaji, zameni i slično. Moja ljubav prema starinama je samo rasla, sve dok konačno nije zaživela ova antikvarnica na koju sam posebno ponosan i koja predstavlja konglomerat svega onoga što sam godinama prikupljao – materi­jalno i intelektualno.

Koji su antikviteti u 21. veku u modi?

Ono što je interesantno je komadni nameštaj, koji se može lako uklopiti i u moderno opremlje­ne enterijere. Bidermajer komode, koje svojim svedenim i jednostavnim dizajnom dominiraju, idealne su za svaki prostor. Rustične fotelje, sa podnom lampom, kao kutak za čitanje, često su tražene. Uvek su aktuelni komadi baroknog nameštaja – ogledala sa masivnim, zlatnim ra­movima, zlatne konzole, kao i starinski, kristal­ni lusteri.

Kako spojiti komad antikvarnog nameštaja sa novim, savremenim dizajnom?

Individualna je stvar i stvar ukusa kako uopšte spojiti dva potpuno različita pravca umetnosti. Uglavnom se klijenti opredeljuju za stručno mi­šljenje arhitekata. Iskreno volim to kombinova­nje i spajanje nespojivog. Isprojektovati mode­ran stan, svedenih linija i boja, a ubaciti samo komad stilskog nameštaja – bilo da je to fotelja, sto, sofa, to je za mene vrhunac dobro osmi­šljenog prostora. Postavljanje stuba, odnosno kašpola jakih boja u modernom enterijeru može oživeti taj prostor, koji generalno izgleda hlad­no. To je trend, mada mislim da tu hladnoću treba razbiti, ali ne preterati sa detaljima, nego se odlučiti za određeni komad koji će dominirati čitavim volumenom.

Ko su klijenti Antikvarnice Vasilion i šta naj­više traže?

Klijenti naše antikvarnice su uglavnom osobe koje ne drže toliko do striktne forme, već ima­ju hrabrosti da naprave iskorak ka nečemu što nije standard, oni koji imaju mašte, koji teže da izađu iz nametnute zone komfora i klišea. Vrlo često su to i arhitekte, oni koji se profesional­no bave uređivanjem enterijera, te kolekcionari koji su sve ređi u današnje vreme, a teže ka vr­hunskim komadima nameštaja. Ne zaostaju ni oni slučajni prolaznici koje zaintrigira sam izlog antikvarnice, pa bojažljivo koračaju našim pro­storom, vraćajući se u neka davna vremena, a izađu, kako kažu, puni pozitivnih utisaka.

Gde nabavljate stilski nameštaj, predmete, slike?

U ovom poslu najbitnije je poznavati jako puno ljudi i imati kontakte u svim sferama umetnosti. Trudimo se da širimo naš krug poznanstava i osoba sa kojima sarađujemo u Srbiji i inostran­stvu. Nameštaj uglavnom nabavljamo na aukci­jama i van zemlje. Dešava se da neko hoće da otuđi nameštaj koji je generacijama u porodici, pa to bude posebno zanimljivo – ući u salon­ski stan potpuno opremljen antikom i birati ko­made za koje smatramo da bi bili interesantni našoj klijenteli, a vršimo i procene umetničkih dela. Slike starih majstora ćesto nabavljamo od kolekcionara, a dela savremenih umetnika ne­retko od samih autora.

Šta trenutno imate u ponudi Antikvarnice Vasilion?

Naša postavka je vrlo raznolika. U antikvar­nici možete naći lampe i komade nameštaja mid century, zatim art deco, zanimljive lustere, ogledala, tepihe, ćilime, salone, kao i porcelan, vaze i skulpture. Ono što trenutno izdvajamo iz ponude je bidermajer tabernakla sa početka XIX veka, zidni sat koji sa ponosom izlažemo iz sredine XVIII veka, kao i ampir salon iz XIX veka. Od slika, pohvalićemo se pastelom Save Šumanovića, delima Branka Filipovića Fila, Aleksandra Cvetkovića, grafikama Vladimira Veličkovića, kao i interesantnim i modernim de­lima mladih, ali još uvek neafirmisanih umetni­ka, sa akcentom na autore Tamaru Marinković i Tiju Bajić.

Tvoj prijatelj i suosnivač Udruženja i Anti­kvarnice Vasilion je Predrag Sekulović, vi­šedecenijski antikvar, slikar, ikonopisac reci nam nešto o njemu.

Predrag Sekulović je veliki umetnik koji još uvek radi stare tehnike ukrašavanja enterijera (štu­ko mermer, pozlatarstvo, oslikavanje zidova). Umem da kažem da je on mag koji od najobič­nijih prostora stvori unikatan, bajkovit ambijent koji odiše otmenošću i stilom. Predrag svojim iskustvom i znanjem, uz veliku dozu kreativno­sti i ideja koje plasira klijentima, upotpunjuje i proširuje našu ponudu.

„Strast kao autentičnost“ je tema julsko– avgustovskog izdanja RYL magazina.

Smatram da biti autentičan znači ne odustati od sebe – od onoga ko si zapravo, od svojih merila vrednosti, vizija, snova. Kada biram ono što ću izlagati u galeriji, polazim od svog ličnog osećaja, isključivo od onoga što u meni probudi emociju. I tu počinje strast. Upravo je strast ta koja vodi ka ostvarenju ciljeva i ono za čime žudi naš duh. Ja sam svoju strast pronašao u ovoj vrsti posla i to je velika sreća jer sam apsolutno siguran da iskrena strast i ljubav ka onome što radite vodi ka autentičnosti i origi­nalnosti koju klijenti i te kako umeju da prepo­znaju.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

SREĆAN KRAJ

PONTA LOPUD JAZZ FESTIVAL