PIŠE: DAJANA VUJČIĆ, ‘DV STYLE THERAPY’
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PRISCILLA DU PREEZ UNSPLASH.COM
https://www.dvstyleconsultant.com/
U modnom svetu, dva slogana su važna: “Less is more” (“Manje je više”) ili “More is more & less is bore” (“Više je više i manje dosadno!”)
Pogledajmo izbliza – počevši od minimalističkog “Less is more” (“Manje je više”), koji je Coco Chanel uvela 1920. godine, kada je debitovala svojom bezvremenskom “malom crnom haljinom” i donela pravu revoluciju u modnom svetu. Kasnije, krajem pedesetih godina, u Londonu, to će postati slogan MODS-a (skraćeno od “modernisti”), gde je moderno značilo biti minimalistički obučen, kao ta njihova mladalačka subkultura, za koju je oblačenje sa “dobrim ukusom” bilo najvažnije.
Nesumnjivo, odeća je veoma važan aspekt, jer gotovo uvek predstavlja ono što jesmo, ili ono što bismo želeli biti; ono što nosimo često nije samo pitanje stila ili trendova koje treba slediti, ili čak «visoke mode», većse doživljava kao oblik komunikacije i želje za integracijom s drugima. A “minimalno oblačenje”, u tom smislu, treba shvatiti kao filozofiju stvarnog života onih koji na prvo mestu stavljaju udobnost, suštinski kroj, moderne i minimalne linije, monohromatske izbore ili trezvene, ali prefinjene boje i odsustvo suvišnih ukrasa. Danas su ulice glavnih modnih prestonica, Njujorka, Pariza ili Milana, prepune minimalnog stila, koji se često povezuje sa Japanom, iako minimalizam ima svoje korene u Evropi, dolazeći iz dva precizna umetnička pokreta: modernizma i Bauhausa.
U modi, ova vrsta estetike počinje da dominira u devedesetim godinama, kad termin ‘’Less is more’’, nemačkog arhitekte Ludviga Mies van der Rohea, postaje pravi slogan za mnoge dizajnere i koji počinje 1998. godine sa kolekcijom Miuccie Prade. Posle obilja i histerije 80-ih godina, estetski kod u ovoj deceniji uživa u minimalnoj filozofiji Martina Margiela, koji predstavlja avangardnu konceptualnost. Calvin Klein, Ann Demeulemeester, Helmut Lang, Jil Sander, zajedno sa dizajnerima koji dolaze sa Istoka, Rei Kawakubo di Comme des Garçons, Yamamoto i Issey Miyake, duboko su obeležili ovaj period svojim minimalnim estetskim, konceptualnim, destruktivnim, prevelikim modelima i doveli modu, više nego ikada, bliže umetnosti.
Minimalni stil je uvek prisutan na modnim pistama i u oblačenju poznatih i uticajnih ličnosti, a oni koji vole ovaj stil znaju da, koliko god to bilo “jednostavno”, nikad ne sme biti banalan, i zato što je sastavljen od samo nekoliko stvari, zahteva mnogo brige i ispravnu selekciju, na neki način prihvatajući duh slogana “Kupi manje – biraj bolje” dizajnerke Vivienne Westwood!
Oni koji spadaju u ovu kategoriju kreiranja nečeg izuzetnog, uvek su u potrazi za detaljem koja pravi razliku, jer mi znamo da je stil veoma povezan sa našom sposobnošću da ciljano biramo između gomile stvari. Tako onaj ko izabere minimalni šik zna da je uvek sofisticiran, monohromatski, crno-bele kombinacije ili neobične kombinacije kao što su teget i crna, ali i urbana siva ili bež su takođe prihvaćene, a što se tiče izbora tkanina, bira se kvalitet: pamuk, vuna, lan, svila i kašmir. Ovaj dress code ne dozvoljava dezene, osim ako to nisu grafičke pruge, a što se tiče nakita, on je često povezan sa dizajnom i neobičnim oblicima.
Igra postaje teška, jer da biste ostaviti trag i da ne završite kao dosadna osoba, morate imati ‘to nešto’ posebno i neobjašnjivo, što je učinilo slavnim toliko poznatih ikona stila, koje su se oblačile gotovo uvek minimalistički ili basic – kao Audrey Hepburn, koja je ostavila trag u istoriji i svojim stilom prevazišla modu i postala ideal.
Slogan “More is more and less is bore” – “Više je više, a manje je dosadno” je osmislila Iris Apfel, ikona njujorškog stila, koja je u 97. godini nedavno potpisala ugovor kao manekenka sa prestižnom modnom agencijom IMG Models i koja nam može biti najbolji uzor. U modernom vremenu u kojem živimo i u kojem postoje manekenke, blogerke, modne influenserke i modne žrtve, niko ili malo njih ima bezgraničnu kreativnost i ne može se porediti sa ovom stilskom ikonom od koje možemo samo učiti!
Uprkos godinama, Iris je jedinstvena i fantastična u svom preterivanju, posebna, prekomerna i ekscentrična, nikad nije smešna i pokazuje nam da se još uvek može preterivati i napraviti trend! Ali ona nije jedina od predstavnica koje vole ‘Sve’ i preuveličano! Još jedan jedinstven primer ove vrste u istoriji mode je Anna Piaggi, koja je godinama potpisivala “DP. duple stranice” Vogue Italije, ekscentrične muze Karla Lagerfelda, koji kada je opisuje kaže da Anna nikad ne izaziva, već evocira i u oblačenju stvara imaginaciju. Jedinstveni način na koji nosi i kombinuje odeću, stvara atmosferu i određenu klimu oko nje i okoline.
Kao što je Koko Šanel govorila: “Da biste bili nezamenljive, uvek morate biti drugačije.”
Ako u slučaju ‘minimalnog izbora’ rizikujete da budete dosadni, ovde je potrebno mnogo veštine da ne postanete smešni. U ovom dress codu nema pravila u oblačenju – gde je sve dozvoljeno, morate znati kako da nosite određene stvari da ne biste izgledali smešno ili skliznuli u maskenbalski stil kao mnogo devojaka koje, da bi bile primećene i fotografisane tokom modne nedelje, postaju modne žrtve.
Veoma je važno znati kako se razlikovati, birajući odeću i aksesoare, koji uvek moraju da izgledaju originalno, nepredvidivo u dizajnu, upotrebi materijala i završnim obradama.
Za one koji pripadaju ovoj kategoriji bez unapred utvrđenih pravila i za one koji ne žele da poštuju pravila je sve dozvoljeno: neočekivani detalj, neobična kombinacija, kontradiktorni dodatak, čudne ili preterane cipele ili čarape, preterani nakit, lude i čudne naočare i, rekla bih, umetnost kombinovanja svega sa neophodnim smislom za humor.
U oba slučaja, ili sa manje ili ‘ništa’, tj. gde oduzimamo, ili sa ‘sve’ gde dodajemo, ispod haljine, potrebna je snažna ličnost da bi sve imalo smisla i da biste ostavili specifičan trag. Zato nam Diana Vreeland, istorijski direktor Vogue Amerike, kaže: “Nova haljina vas nigde ne vodi, nego život koji živite u haljini, život koji ste živeli pre i koji ćete živeti kasnije.”
