ПИШЕ: ИСИДОРА СТАМБОЛИЋ, МА ФИЛОЛОГ СРБИСТА
Дани су летели, док сам размишљала о моћи жене у савременом друштву. Схватила сам да је у тим мислима врло често изаостајао веома важан елемент, а то је мисао шта жена јесте. Ко је жена данас? Како је видимо? Како је доживљавамо и дефинишемо? Пролазница у маркету са пуном корпом за своје домаћинство, радница на шалтеру, жена у црном дугом мантилу са актовком, жена са специфично кројеним хаљинама и великим наочарима, жена на штиклама и писмо-торбом, бака, мајка, службеница, секретарица, учитељица… У бескрај… Ко је жена? Тако често је видимо, а сви мало знамо о њој, без обзира на пол. Најприсутнији је „мушки“ поглед на жену – видимо шта су обукле, како су наместиле фризуру, њихове физичке карактеристике, али дубље не. Увек сам осећала да ликови жена у српској књижевности себе виде мушким очима, јер су их стварали мушкарци. Исто мислим и за савремени маркетинг. Унурашњи свет жене је претрпео велики утицај друштва, које је дуго имало искључиво „мушки“ поглед. Борбе за женска права су нам донела слободу избора, али не и укидање старих очекивања од жене. Жена себе доживљава као низ обавеза, које треба испунити у сваком сегменту свог живота. Жена није парцијално одређена својим послом, као што је често у нашем региону случај за мушкарце. Она покушава да пословне обавезе испуњава на што бољи, иновативнији, креативнији и успешнији начин, али је то не спречава да се врати кући, припреми ручак, брине о деци и целокупном домаћинству. Уз све то, ни посао, ни кућне обавезе, не спречавају је да брине о изгледу, посети козметичара, фризера и оде на тренинг, као и да се након тога осећа незадовољна собом.
Жена је врло често притиснута питањем оснивања породице. Њој је одређен „рок трајања“, у коме је она дужна да нађе партнера и роди дете. Уколико то не учини, сматра се ветропирастом, неозбиљном, или просто „неспособном“. Учимо девојчице од најранијих дана да треба да се удају, али је добро питање зашто не учимо и наше мале дечаке да требају да се ожене и заснују породицу. Нисам једном чула да се мушкој деци наглашава да они „имају времена“, док се девојкама врло често поставља питање кад ће и зашто се нису удале.
Ако прелистате неки женски магазин, можете наћи савете за мршављење, кување, улепшавање, васпитање деце, задовољавање мушкарца. Уколико прелистамо мушке часописе, осим рада на мишићима, говори се о напретку у каријери, добрим, брзим колима, луксузним одморима и прелепим женама. Ко одређује распоред занимања? Ко је одредио да жене више треба да интересује хороскоп и кување од напретка у каријери и добрих кола?
Ко је жена и ко је дефинише? Зашто је још увек њен рад мање вреднован и плаћен од рада мушкарца? Зашто говоримо о „слабијем полу“, који се носи са много више тешкоћа и препрека? Опште је познато да је напредак у каријери жени оспораван и врло често приписиван неким другим факторима, а не њеном труду. Према статистикама, веома мали проценат жена има имовину на своје име. Још је мањи број предузетница са послом на свом имену. Када ћемо променити ту статистику? Да ли се довољно боримо за себе? Да ли довољно поштујемо себе?
Мислим да је веома велики проблем што су саме жене несигурне и попустљиве, што су усвојиле слику о себи, коју су други насликали. Самосталност, самопоуздање, храброст и одлучност су особине које морамо да научимо како да користимо. Свака од жена која је оставила трага у историји их је „упражњавала“.
Моћ жене није ни у њеном напретку у каријери, ни у професионалној остварености, ни у успешном вођењу породице, већ у могућности да одлучује о томе шта жели да чини са својим животом и на који начин. Моћ ћемо упражњавати ако успемо да се издигнемо из обрасца који нам је наметнут и посветимо се себи и својим тежњама без осећаја кривице. Жена не сме да буде жртва, нити талац било ког система. Однедавно сам и сама мајка, а уз то покушавам да одржим и љубав према својој професији. Оно што сам до сада научила јесте да ћу бити успешна на свим пољима само ако застанем и размислим о себи. Ако дозволим да будем опуштена и срећна, не осврћући се на туђа правила и очекивања. Свака од нас је јединствена, свака од нас има ритам који нас води и чини посебном. Ту нема исправности, нити правилности. Бити слободан да распоређујеш своје обавезе и задовољства, новац и имовину, успехе и одморе, оно је чему морамо тежити. Стога је наша моћ је још увек потенцијалу и биће то заиста величанствен успех када је будемо остварили!
