NAŠEM SVETU TREBAJU NOVE VIBRACIJE

PIŠE: CHRISTINA CZETTL
FOTOGRAFIJA: ZLATKO ĐORĐEVIĆ

Ljudi koji me poznaju bi me opisali kao osoba koja misli pozitivno, koja uvek ima osmeh na licu i traži rešenje ako nešto ne funkcioniše kako bi trebalo ili čini dobre stvari. Ja koja sam sebe poznajem od rođenja rekla bih da nije baš uvek tako, što je u redu – nisam monahinja, niti zen budista, nego običan čovek koji se suočava sa dnevnim izazovima.

A onda postoje posebni dani kad skrolujem kroz Facebook i primećujem šta se dešava u ovom našem svetu. TV ili novine već godinama ne gledam ili čitam, što me ponekad dovede u situaciju da ljudi pričaju o politici, a ja nisam ni svesna da su se na primer ministri u Austriji promenili. Ali mogu da živim sa tim. Ipak, postoje svetske teme koje se pojavljuju na Facebooku koje uočavam i počnem da čitam o njima. Koje su to svetske teme? Migracija, izbeglice, ratovanje na Bliskom Istoku i u drugim delovima sveta, glad i bolesti, životinje koje više nemaju prostor za život, droge, ubistva, korupcija, ljudi koji moraju da rade u nehumanim uslovima i tema broj jedan: emisije CO2 i naš ekološki otisak.

Često čitam komentare ispod članaka, ali nikada ne stavim svoj komentar pošto ne želim da se upetljam u neku bezveznu diskusiju, a najčešće baš i nemam reči da bih pisala po jednu ili dve rečenice. Samo razmišljam i pitam se u kom svetu ja sad živim? U kom svetu rastu moja deca? Šta će biti kad moje devojčice porastu i budu odrasle osobe? Šta će dočekati njihovu decu? Da li će videti neke životinje samo u zoološkom vrtu pošto u prirodi ih više nema? Da li će voditi rat oko vode? Šta će im Facebook, Instagram ili da prate nekog influencera, kad nemaju više da piju čistu vodu? Pitam se gde će nas kapitalizam odvesti? Mnoge od gore navedenih tema su posledica kapitalizma, u kom – bar meni se tako čini – ljudsko biće sve manje vredi i u kom ljudi koji već imaju puno žele još više. Šta će im toliki milioni ili milijarde? Zdravlje ne mogu da kupe, sreću ne mogu da kupe i na kraju dana – kad moraju da napuste ovaj svet – ne mogu ni da odnesu sve te milione sa sobom. U momentima kad mislim o zlu, osećam se kao mala mravica i sve je oko mene toliko zastrašujuće veliko da imam utisak da ne mogu da utičem ni na kakvu promenu.

Ima ljudi koji veruju u predviđanja raznih vidovnjaka (Alois Irlmaier je jedan od njih), koji predviđaju smak sveta i to u skorijoj budućnosti. Ti ljudi već sada skupljaju konzerve, lampice i potrebne alate i potpuno su spremni za dolazak mraka koji će trajati nekoliko nedelja. U određenim Facebook grupama ljudi ozbiljno diskutuju gde je najbolje mesto za život i kuda se preseliti da verovatnoća preživljavanja bude veća. Tvrdi se da će čovečanstvo skoro nestati. Samo oni koji veruju će da prežive i zajedno sa Božjim sinom, koji će ponovo doći na ovaj svet, gradiće novu svetliju budućnost u kojoj vladaju ljubav i mir.

Jednoga dana sam bukvalno sela i počela da se pitam kako je moguće živeti srećno u ovakvom svetu, jer kad malo bolje sagledamo sveukupnu situaciju na našoj planeti, verujem da bi se mnogo ljudi složilo da ne idemo ka nekoj baš savršenoj budućnosti.

A onda sam jednu stvar shvatila: ako ne nađemo ljubav i mir u spoljašnjem svetu, moramo da ih nađemo u našem unutrašnjem svetu tako što se povezujemo sa našem unutrašnjem bićem, našim srcem. Bitno je da nađemo Božju svetlost u srcu, koja je oduvek povezana sa Božjom ljubavlju. To je to mesto na kome se osetimo voljeni i gde smo u miru sa sobom. Ja verujem da svaki čovek može u meditaciji, transu ili u molitvi da pronađe ovo mesto, samo da sebi dâ dovoljno vremena. Marko Aurelius je već rekao: „Zagledajmo se unutra. Unutra je temelj svega dobroga i ono će uvek bujati samo ako budeš kopao.“ Taj osećaj povezanosti i ljubavi nam daje sigurnost kad se izgubimo u haotičnom svetu u kome ima dosta problema.

Ako već ne možemo direktno da menjamo političke okolnosti, sistem kapitalizma ili druge sisteme u kojima smo se rodili, onda makar možemo sebi da ulepšavamo život tako što:

– smo svaki dan zahvalni na tome što imamo (dve noge da šetamo, dve ruke da normalno jedemo ili krevet u kome spavamo),
– se puno smejemo,
– sebi dozvolimo da se u nekim situacijama ponašamo skroz ludo (kad čujemo omiljenu pesmu na radiju, pojačamo ga i igramo i/ili pevamo. Isprobamo čudnu garderobu ili šta god nam pada na pamet, samo da dete u nama igra i bude srećno),
– rezervišemo vreme za stvari koje su nam važne i ispunjavaju naše srce (prijatelje, rodbinu, putovanja, knjige, radionice i sl.),
– usrećimo druge ljude tako što se smejemo ili ih grlimo, pomažemo im ili im poželimo ugodan dan,
– se molimo za druge ljude, za bolju budućnost i za više svetlosti na ovom svetu,
– pitamo anđele za pomoć i da nam budu partneri na našem putu.

Kad to sve učinimo, počnemo da emitujemo druge frekvencije, druge i nove vibracije, koje ljudi u okolini osećaju i uzimaju kao primer. Sa zadovoljstvom vam govorim da nema samo grupa na Facebooku u kojima ljudi diskutuju o smaku sveta, nego ima dosta grupa u kojima se sreću ljudi koji zajedno žele da učine nešto dobro za ovaj svet, koji žele da menjaju svet na bolje i koji se mole zajedno za svetlu budućnost.

Januar je početak nove godine kad puno ljudi razmišlja o tome šta mogu bolje učiniti sada, šta mogu drugačije da rade ili šta bi mogli da promene u životu. Kako bi bilo da svi počnemo da se vraćamo sebi, da pronađemo Božju ljubav u nama? I da dodatno radimo nešto za bolji ekološki otisak, na primer da počnemo da recikliramo ili kupujemo manje plastičnih kesa ili plastičnih proizvoda. Da više kupujemo sezonsko voće i povrće proizvedeno u zemlji gde živimo. Ako je organsko, još bolje. Takođe možemo da kupimo kozmetiku koja je ručno pravljena. Ako ima sve više ljudi koji tako razmišljaju i žive, onda možemo svi zajedno da povećamo dobru energiju, jer ovom svetu zaista trebaju nove vibracije.