ŽIVOT KAO IGRA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

PAVLE NOVAČIĆ, ČOVEK KOJI VOLI MAKETE. SA VELIKOM STRAŠĆU I LJUBAVLJU IH PRAVI. MA­KETE KAO HOBI, ZABAVA, NAČIN ŽIVOTA. ONO ŠTO PONESETE IZ DETINJSTVA, ŽIVI U VAŠOJ SADAŠNJOSTI, PA TAKO I PAVLE, KOMAD PO KOMAD, SASTAVLJA SVOJE „IGRAČKE“. KO JE REKAO DA ODRASI NE MOGU DA SE IGRAJU?

KAKO JE NASTALA LJUBAV PREMA MAKETAMA?

Ljubav prema maketama je počela krajem 70-ih godina prošlog veka, pojavom prvih plastičnih maketa letelica, u tadašnjoj robnoj kući, u rod­nom Gospiću. A ljubav prema letelicama još od malih nogu, sećam se da sam satima znao da gledam u nebo i divim se pticama, avionima i oblacima, kako mogu da lete. Kao dete sam, pre pojave plastičnih maketa, provodio ne sate, nego dane, u radionici komšije, deda Nikole, praveći avione od drveta. Sećam se da sam sakupljao pare od užine tokom nedelje, ne bih li sakupio dovoljno para do vikenda, i trk u robnu kuću da bi se kupila nova kutija sa maketom. Nekad se moralo strpiti malo duže ne bi li se kupila kutija sa novom maketom jednog od omiljenih aviona. Bile su to plastične makete, u to vreme čehoslo­vačkog proizvođača KP, posle toga se pojavlju­ju i engleske makete Airfix i Matchbox. Sećam se da sam trčao kući sa kutijom, sedao za radni sto i počinjao novi projekat, koji bi bio završen do kraja vikenda. Nije se tu mnogo pazilo na estetiku, koja je sada jedna od najbitnijih stva­ri u ovom divnom hobiju. Makete su se farbale svim i svačim, sećam se da sam uzimao mami­ne lakove za nokte i razređivao ih acetonom da bi bile ređe, ali je aceton bio isuviše agresivan za plastiku i tako su makete, nažalost, završavale u kanti za đubre, ali što bi rekli – svaka škola košta. Još jedna od anegdota je kad se pojavila make­ta nama tada, a nekima i sada, omiljenog aviona Mig-21, koji je bio u sastavu Ratnog vazduho­plovstva i protivvazdušne odbrane SFRJ i bio obojen u srebrnu boju. Razmišljajući kako ga ofarbati, zapala mi je za oko boja za čunkove u maloj staklenoj flašici, koju je baka čuvala kao oči u glavi, ali pošto je boja bila prilično retka, to se sve prosulo i posledice su bile loše po moj maketarski rad, naravno sa bakine strane (prut je odradio svoje vaspitno delovanje). To su bili neslavni počeci, ali sa svakom novom maketom, sve je bilo bolje i bolje. Tokom 90-ih godina, sta­jem sa maketarenjem, da bih početkom 2000-ih, tokom života u Velikoj Britaniji, opet počeo da maketarim, i sa malim pauzama, bavim se ovim hobijem do danas.

KADA I GDE SU NASTALE MAKETE?

Sa istorijske strane, ne bih išao u daleku istoriju, misleći na drevne civilizacije, jer bismo sigurno i tamo našli neku vrstu maketarenja, nego ću se zadržati na plastičnim maketama.

Prve plastične makete su se pojavile 1936. go­dine u Velikoj Britaniji, u izradi kompanije FROG, u razmeri 1/72, popularno nazvane PINGVIN, što bi značilo da je maketa umanjena 72 puta od stvarne veličine objekta (avion, oklopno vo­zilo, brod…), ali postoje i druge razmere, 1/144, 1/48, 1/32, 1/35… Do 50-ih godina prošlog veka, pojavljuje se mnoštvo novih proizvođača, dok je tokom 60-ih godina bio vrhunac kompanija koje su proizvodile plastične makete, mnoge od njih danas ne postoje, ali neke od njih rade, kao što su britanski Airfix, Tamiya, Hasegawa iz Japana, Trumpeter iz Kine, Revell iz Nemačke, italijan­ski Italeri i mnogi drugi. Međutim, danas primat preuzimaju češki proizvođači (Eduard, Special Hobby…). Treba napomenuti da se maketa pra­vi ubrizgavanjem rastopljene plastike u metalne kalupe, koji reprezentuju zadati objekat (avion, vozilo, tenk…). Sama maketa se sastavlja leplje­njem plastičnih delova u gotovu maketu, koja se posle toga farba, postavljaju se nalepnice, ma­keta se lakira, ostaruje i doteruje da bi prikazala zadatu referencu.

KOLIKO VREMENA TREBA DA SE SASTAVI JEDNA MAKETA?

Da se sastavi maketa, treba par sati, ali da se sastavi, tj. napravi referentna umanjena verzija aviona, vozila ili nečeg drugog, potreban je dug i naporan rad. Sam početak ne počinje skida­njem delova sa rama i sastavljanjem, tj. leplje­njem istih. Početak je pronalaženje referentnih fotografija, na primer aviona, nakon toga odluka koja verzija, ili iz kog je vremena avion, da li je to početak upotrebe, kad je avion čist i očuvan, ili nakon dugotrajne upotrebe, kad je izgreban, kad je boja malo posvetlila od atmosferskih uticaja (sunce, kiša…), i još mnogo stvari da bi se na­pravila verna umanjena kopija referentnog avi­ona. Nakon toga, počinje sastavljanje makete, konkretno maketa aviona se sastavlja “iznutra”, najpre kabina aviona, nakon toga se boji, pa se sastavljaju “polutke” aviona, ili leva i desna stra­na trupa, šmirglaju se spojevi, pa se farba, da bi sve to na kraju izgledalo kao pravi avion. Ako se pogreši, kreće se sa ispravljanjem grešaka, tako da za realističnu maketu treba između jed­nog i tri meseca laganog rada, a to je, na kraju krajeva, i čar ovog hobija. U izradi takmičarske makete, treba daleko više vremena da bi maketa u očima sudije zadovoljila sve ono što je potreb­no, ali ipak ćemo ostati na hobiju.

GDE NABAVLJAŠ MAKETE I ŠTA NAJRADIJE SASTAVLJAŠ?

Makete nabavljam, odnosno kupujem u radnja­ma namenjenim maketarima, nažalost u Srbi­ji postoje samo dve, u i jednom velikom lancu prodavnica igračaka, koji prodaje makete, boje i većinu materijala koji su potrebni za izradu ma­keta. Sve ostalo čega nema kod nas, kupujem u inostranstvu putem online naručivanja, ili na takmičenjima koje posećujem. Najradije sa­stavljam sve, još uvek je na prvom mestu lju­bav prema avionima i helikopterima, da li zbog neostvarene želje da budem pilot vojnog vazdu­hoplova ili zbog savršenstva tehnike, mehanike i aerodinamike, koje omogućavaju avionu i heli­kopteru da poleti i leti. Sastavljam i oklopna vo­zila, civilna vozila i ostalo što me zainteresuje. Što se tiče aviona, sastavljam avione sa prope­lerskim pogonom iz drugog svetskog rata, kao i moderne mlazne vojne avione.

NAKON SASTAVLJANJA MAKETE, ŠTA RADIŠ SA NJIMA? POSTAJEŠ KOLEKCIONAR?

Nakon što sastavim maketu, stavim je u vitrinu – one koje su mi drage ostavljam za sebe, a ve­ćinu poklonim drugima da im krase vitrine, pa oni postaju kolekcionari.

Gledajući u kutije sa nezapočetim maketama, koje su svuda oko mene, izgleda da postajem “kutijaš”, a ne kolekcionar, ali to je valjda dru­ga strana maketarenja, kad se zainteresuješ za neki model aviona, kupiš nekoliko kutija, pa se zbog raznoraznih prioriteta projekti “stopiraju” i čekaju svoj red. Ali polako, sve će to doći na svoje.

DA LI SI, DOK STVARAŠ I SASTAVLJAŠ MAKETE, U NEKOJ VRSTI MEDITACIJE? KOJI I KAKVI SU USLOVI POTREBNI ZA RAD?

Apsolutno da, u meditaciji i zadovoljstvu, pone­kad kao da se smanjim do te veličine da mogu da uđem u maketu aviona i spreman sam za let. Zadovoljstvo je stvarati umanjenu verziju pra­vog aviona ili oklopnog vozila, to je doza zado­voljstva i sreće koja me ispunjava dok maketa­rim. Od uslova za rad su potrebni: ljubav, volja, maketa, dobro svetlo, airbrush, kompresor, boje, četkice, sečice i uvek dobra muzika u pozadini.

ZA MAKETARE POSTOJI PRAVILO – “TRI PUTA GLEDAJ, JEDNOM LEPI”. DA LI BRZAŠ PRILIKOM SASTAVLJANJA MAKETA?

Interesantno pravilo, dodao bih i – tri puta meri, jednom seci. Sada ne brzam, jer što je brzo, to je i kuso.Valjda su za to i krive sve ove godine, nekada jesam, ali na greškama se uči i čovek u nekim zrelim godinama postaje smirenji i sta­loženiji, tako je i u ovom divnom hobiju. Nekad mi je bilo bitno da što pre sastavim maketu da bih sastavljao sledeću, a sada je to lagani rad u pravljenju što vernije kopije pravog aviona ili nečeg drugog.

U SVAKOM PAKOVANJU POSTOJI DETALJNA SHEMA KAKO SE SASTAVLJA MAKETA. DA LI SAM FARBAŠ MAKETE? IMAŠ LI DOVOLJNO STRPLJENJA ZA SVE?

Postoji detaljna shema, ali se uvek sve prove­rava kako je to na pravom avionu ili nekom dru­gom objektu. Makete se, u mom slučaju, detalj­no farbaju, referentnim tonovima i nijansama boja, četkicom ili airbrushem. Strpljenje je tu na prvom mestu, nema žurbe. A svaka greška me vraća nekoliko koraka unazad kao u igri “Čove­če, ne ljuti se”.

DA LI MISLIŠ DA SI U VEČITOJ IGRI BAVEĆI SE MAKETAMA?

Pa, nije li nam život uvek lepši kad se igramo, kakva god to igra bila. Samo treba pogledati decu dok se igraju, ona uživaju, a svaku svađu, kroz igru, lako i brzo prevaziđu. Dok sam živeo u Velikoj Britaniji, čuo sam interesantnu izreku: Koja je razlika između dečaka i odraslog muš­karca? U ceni njihovih igračaka! Dečaci ostaju dečaci, naravno da ta količina igre kod odraslih treba da bude u razumnim granicama, ali tih par sati nedeljno je sasvim dovoljno.

FOTO: PIXABAY.COM

KOJE JE NAJVEĆE TAKMIČENJE I SAJAM U MAKETARSTVU?

Kod nas je to Novogodišnji kup, koji se održa­va svake godine u Muzeju vazduhoplovstva, na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu – ove godi­ne 15. i 16. decembra. Što se tiče regiona, to su Mošonmađarovar u Mađarskoj, Prag u Češkoj, Bratislava u Slovačkoj, i kako bi rekli maketari, “maketarska Meka”- Telford u Velikoj Britaniji, kao jedno od najvećih, ako ne i najveće, takmi­čenje u svetu.

TEMA LETNJEG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV “ŽIVOTNI ZEN”. DA LI SI GA DOSEGAO ILI JOŠ TRAGAŠ ZA NJIM?

Mislim da se “životni zen” može dosegnuti ra­dom na samom sebi, iz dana u dan, kroz edu­kaciju, meditaciju, adaptaciju, odnos sa drugim ljudima – voleti i biti voljen.

Potrebno je mnogo vremena i odricanja da bi se dostigao “životni zen”, ali sa vedrim, sjajnim i pozitivnim ljudima oko sebe, to neće biti teško. Srećan sam da ti ljudi postoje i čine moj život lepšim, a trudim se da i ja njima isto uzvraćam. Hvala što postojite, divni dobri ljudi!