“ZID TAJNI”

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Ljiljana Šarac, rođena je u Smederevu. Za­vršila je Filološki fakultet u Beogradu, smer srpska književnost i jezik sa opštom književ­nošću. Profesor je srpskog jezika u osnovnoj školi “Stefan Dečanski” u Železniku.

Izdavačka kuća Evro Book objavila je njen prvi roman „Opet sam te sanjao“ 2015. go­dine, drugi roman „Gde sam to pogrešila?“ ugledao je svetlost dana 2016. godine, i ak­tuelni treći roman „Zid tajni“ 2017. godine. Inspirisana i uvek spremna za lepu reč, Ljilja­na Šarac nas i ovaj put vodi kroz priču protka­nu istorijskim sadržajem i ljubavlju. Tu gde se prepliće prošlost sa sadašnjošću, okosnica je njenog pripovedanja.

Posegnula je za perom tragajući za mirom i ispunjenjem, i u tome je uspela. Njeni romani se čitaju u dahu i pamte dugo.

“ZID TAJNI“ JE NOVI ROMAN, NOVA PRIČA, NOVA SUDBINA, PROTKANA KROZ ISTORIJSKI OSVRT. ŽIVOTNI OSVRT JEDNE ŽENE. KAKVU TAJNU OTKRIVA ČITALAC ROMANA?

Tek kada sam počela da pišem, shvatila sam šta znaši sintagna ,,domino efekat’’. Jedna priča inicirala je drugu, i tako redom… Niz se nastavlja na moju veliku radost. Neki se žale na nedostatak inspiracije, a ja na to da ide­ja imam i previše! To me ponekad ometa, jer strahujem da će neke da sagore dok ne dođu na red!

Tri romana ,,Opet sam te sanjao’’, ,,Gde sam to pogrešila?’’ i ,,Zid tajni’’ ne čine trilogiju. Oni prate svaki svoju temu i imaju neku un­utrašnju logiku, koja ih čini posebnim i samo­stalnim. Pa, ipak, u njima je došla do izražaja moja ljubav prema istoriji i ličnostima koje se nalaze na njenim marginama. Neki kritičari kažu da sam neko ko ispravlja istorijske ne­pravde. Nisam to imala na umu, ali je divno ako je tako.

Otuda treći roman donosi jedan novi biser, koji u rukama čitalaca treba da zasija punim sjajem.

Priča o životu Jelene Karađorđević, ćerke Petra Prvog Karađorđevića, čekala je dugo, strpljivo, da bude ispričana. O njoj se jako malo zna. Mene je zasenila, očarala! Treba­lo je samo izmestiti je iz senovitog mesta na kom me je čekala na videlo dana.

PRE NEGO ŠTO SI PRISTUPILA SAMOM PISANJU ROMANA, KOLIKO TI JE TREBALO DA SE ISTORIJSKI DOBRO PRIPREMIŠ ZA PISANJE? ISTORIJSKE LIČNOSTI U SAVREMENOJ KNJIŽEVNOSTI.

Smatram da pisac nema prava na materijal­nu grešku. Poverenje čitalaca se stiče sporo i mukotrpno, a gubi za jedan tren. Mislim da me je taj stav obavezao, ali i sačuvao. Slovo jedno nisam napisala dok u glavi nisam re­konstruisala epohu, porodičnu lozu, biografi­je, važne podatke i događaje, i na ličnom i na istorijskom planu. Bilo je potrebno ukrstiti opšte i pojedinačno, uklopiti istorijske detalje u romanesknu priču, a da se vezovi ne prim­ete. Da sam u toj nameri uspela, shvatila sam onda kada su me čitateljke, na brojnim pro­mocijama, pitale šta je fikcija, a šta istorijske činjenice.

Onog trenutka kada su se one isprepletale i stopile, roman je oživeo i samostalno za­koračio u svet.

DA LI SI ZADOVOLJNA SVOJOM IZDAVAČKOM KUĆOM EVRO BOOK? GDE TREBA DA SE NAĐU IZDAVAČ I PISAC?

Evro Book je izuzetna izdavačka kuća. Pos­toji decenijama na našoj književnoj sceni i iznedrila je mnoge domaće pisce. Biti deo njene prve postave je veliko zadovoljstvo, ali i obaveza. Ekipa Evro Booka funkcioniše kao jedna velika, dobro organizovana porodica. Svoje pisce dočekuju srdačno, neformalno, radoznali za nove ideje i projekte.

Zajednički imenilac izdavača i autora je knji­ga. Nju združenim snagama pripremamo da ugleda svetlo dana, a kada izađe iz štampe, pomažemo joj da ode što dalje u što više ruku.

Veliku pažnju poklanjaju sajamskim nastupi­ma, pa se svi radujemo Sajmu knjiga u Beo­gradu u oktobru. Sve ljubitelje dobre knjige pozivam da nam se pridruže na našem štan­du!

ZASLUŽILA SI POVERENJE SVOJIH ČITALACA, KNJIGE SU PRIVUKLE PAŽNJU. KAO PISAC, IMAŠ UVID U SVOJ RAD. DA LI SI ZADOVOLJNA?

Pisanje sam započela sa namerom da st­varam onakve romane kakve bih i sama rado pročitala. To znači da svaki mora da zadovolji mnogobrojne kriterijume: da bude zanimljiv, uzbudljiv, dinamičan, informativan, s neočekivanim obrtima, obaveznom ljubav­nom pričom i logičnim krajem… Čitanje treba da bude kao spust na skijama, ubrzanje treba da bude sve veće…

Da je to dobra formula, govore zadovoljni čitaoci, čije sam poverenje osvojila, i koji me posle svakog pročitanog romana pitaju kada će sledeći!

Teško je opisati zadovoljstvo koje osećam! Za mene je sve to duhovna igra, izazov, ispi­tivanje ličnih mogućnosti i granica. Ja živim svoj san i ne želim da se iz njega probudim!

PRONAŠLA SI ZLATNU ŽICU I SJAJNE TEME KOJE IMAJU ČITANOST. DA LI VEĆ RAZMIŠLJAŠ O NEKIM NOVIM PISANJIMA I TEMAMA?

Kod mene je uvek jedan rukopis aktivan. On mi služi kao vremenska kapija kroz koju vo­lim da prođem kako bih pobegla od stvarnos­ti, obaveza, nervoze…

Dok se vozim autobusima, ja pletem svoju priču, pred spavanje mi iskrsavaju nove ideje, dobra muzika ima snažno podsticajno dejst­vo.

Svesna sam da moja zlatna žica nije ni prib­ližno iscrpljena. S vremena na vreme, čituck­am o novoj istorijskoj ličnosti koja me je zain­trigirala, i o čijem životu ću pisati kad-tad. No, spremna sam na hazard i krupan zaokret. Trenutno radim na savremenom, ljubavnom romanu, koji je toliko nalik našim životima, pričama naših komšija i prijatelja, da mi se ponekad čini da virim kroz ključaonicu naše svakodbnevice dok ga pišem! Uživam u novoj tematici, priči o ljubavi, strasti, preljubama, dilemama koje je imao svako od nas bar jed­nom u životu.

Svojim čitaocima nudim osveženje, i jedva čekam da oslušnem reakcije!

PRETHODNI NASLOVI SU ČITAVE REČENICE – „OPET SAM TE SANJAO“, „GDE SAM TO POGREŠILA?“. KAKO SI DOŠLA DO TREĆEG NASLOVA? DA LI NAM NASLOV KAZUJE SVE?

Naslov i korica su neprocenjivo važni. U moru knjiga, oni namiguju čitaocu i skreću mu pažnju. Prvim naslovima sam pričala priču u jednoj rečenici, a trećim sam je sakrila, zata­jila, zaklonila zidom, pozivajući radoznale da zavire iza njega, da se malo pomuče, kako bi nagrada bila slađa.

Naslov Zid tajni ima za cilj da zaintrigira i privuče pažnju čitalaca, a s tim je pola pos­la već odrađeno. S druge strane, on je direk­tno proistekao iz sadržaja romana, pa ima dvostruku funkciju.

PORUKA ROMANA „ZID TAJNI“?

Moj treći roman pripoveda o dve snažne, harizmatične i neobične junakinje. Jedna je Lidija Živković, naša savremenica, koja se razbolela od teške bolesti. Od malodušnosti i predaje, spasava je dnevnik, koji pronalazi prilikom renoviranja kuće, koju su ona i su­prug kupili. Na taj način je uvedena u priču i druga junakinja, Jelena Karađorđević, ćer­ka Petra i Zorke Karađorđević, unuka Nikole i Milene Petrović, supruga Ivana Konstati­noviča Romanova.

Dva veka, dve sudbine, dve junakinje otkrivaju nam mnogobrojne tajne.

Poruke romana nije lako prevesti u nekoliko rečenica. On nas uči da ne treba pokleknuti pred preprekama koje život postavlja na naš put. Podseća nas da su nam najveći i najpou­zdaniji oslonci u trenucima iskušenja naša porodica i prijatelji. Nudi izlaz u putovanju, radu, čitanju, i ljubavi! Čini mi se da svako od nas može da posegne za nekim od ovih pred­loga i olakša sebi kada klone i posustane.

Optimizam koji širim u učionici nesvesno sam prenela i na fabulu romana, i sada mi je drago zbog toga.

ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA PISANJE ROMANA? I KAKO ZNAŠ DA JE NEKA TEMA BAŠ TVOJA?

Nekoliko godina sam svoju energiju kanal­isala odlazeći u plesnu školu. Sada pisanje na mene ima sličan efekat. Dok istražujem i pripremam se, plešem bečki valcer, brz, zahtevan, omamljujući… Pisanje menja ritam moje duhovne igre. Ono znači prelaz na sporiji engleski valcer, elegantan, raskošan, otmen… Zadovoljstvo je ogromno, a očekivanja velika.

Svaki novi roman ode korak dalje, otvori mi neka nova vrata i donese nove čitaoce.

Bilo da plešem ili koračam, ja stižem tamo gde do skoro ni slutila nisam da ću biti!

Verujem da kompozitor ima sličan doživljaj kao i ja kada postanem opsednuta nekom temom. Ona se kao lajt motiv javlja u najraz­ličitijim delovima dana, u mojim razgovorima i mislima.

Ne mogu da je se oslobodim dok joj se pot­puno ne posvetim i ne predam joj se cela.

Tada sa mislima o priči i junacima ležem, i sa njom se budim. Iskrsava pred mene dok kuvam, peglam, šetam… Nekada vodi ona mene, nekada ja nju, ali živim u izmaštanom svetu intenzivno, dogod ne stavim tačku koja označava kraj priče. Liči na zaposednutost, ali i na bajku koja se budna sanja.

TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINE JE „E(GO)“ – OSLOBODI SE EGA. KADA SI NAJBOLJA I NAJSREĆNIJA – SA EGOM ILI BEZ?

Moj omiljeni stih Desanke Maksimović je iz pesme ,,Nasleđe’’ i glasi: ,,Ja znam ko sam.’’ Ne zaboravljam da sam u Beograd došla na studije kao već formirana ličnost, a da me je život u Smederevu odredio i utemeljio.

Svesna sam da sam tek započela azbuku pi­sanja i da sam savladala tek treće slovo!

Međutim, ne bih imala hrabrosti da zakucam na vrata izdavačkih kuća, da tražim pomoć kako bih svoja dela afirmisala, da stanem i o svojim knjigama govorim pred svima koji hoće da me slušaju, da nije istog tog ega koji obeležava svakog umetnika…

Sve što sam u životu pročitala, doživela, čula, videla, proputovala, postavilo je temelje mo­jim romanima. Ja moram da verujem u njih, da bi drugi verovali meni!