ŽENE KOJE MENJAJU REALNOST

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: MILICA LAUFER, MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ, SANJA STEFANOVIĆ

FOTOGRAFIJE: SANJA STEFANOVIĆ I ANIMA MUNDI

ŽENE KOJE MENJAJU SOPSTVENU REALNOST, KOJE SE OKREĆU SEBI I SVOJIM IDEJAMA, OSMIŠLJAVAJU SVOJE ONLINE MAGAZINE KO­JIMA SE TRUDE DA MENJAJU SVET I ČITAOCE. MADA, NAJPRE SU PROMENILE SEBE. JEDNOG DECEMBARSKOG JUTRA 2018. NA DORUČKU U RADISSON COLLECTION HOTELU U BEOGRADU OKUPILE SMO SE DA ISPRIČAMO NAŠE PRIČE.

MILICA LAUFER, UREDNICA „MILICA MAGAZI­NA“, SANJA STEFANOVIĆ, UREDNICA MAGAZI­NA „INTRO-DUCING.COM“ I, MOJA MALENKOST, UREDNICA MAGAZINA „REFRESH YOUR LIFE“, MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ, ILITI ANIMA MU­NDI.

SANJA JE IZ VELIKE PLANE, MILICA IZ NOVOG SADA, MIA IZ SUBOTICE – A SVE TRI ŽIVE I RADE U BEOGRADU.

NA BOGATOM ŠVEDSKOM STOLU U HOTE­LU IZABRALE SMO SVAKA SVOJ UMETNIČKI OBROK, KAFU, SOK, I KRENULE U RAZGOVOR U PRIJATNOJ ATMOSFERI, ZAKLJUČIVŠI DA SE NAJBOLJE OSEĆAMO BAŠ U OVOM HOTELU.

ŠTA VAS JE POKRENULO DA ISTRAŽITE SOPSTVENI POTENCIJAL I KRENETE U SVET ONLINE MAGAZINA?

MILICA: Milica magazin ima kontekst još iz mog detinjstva. Vratila sam u modu igranje lastiša kada smo išli u 8. razred. Onda su nam se deča­ci priključivali i postalo je dobra zabava. Uvek sam volela dečake i devojčice zajedno. Kada smo se svi poženili i poudali, muškarci su nasta­vili da se okupljaju, a žene nisu mogle da izlaze, jer su ostajale kod kuće sa decom. I nastavlja se matrica naše prošlosti, gde žena ne stiže, po­red posla i dece, još i da izlazi, i onda nastaje taj ženski front kao ravnoteža. Osmislila sam da se okupljamo nedeljom popodne na čajanci i to smo zvale „Ujež“. Taj „Ujež“ je moj privatni mali kružok, koji sada radim javno na društveno od­govorne teme. To je bio razlog i način da moje prijateljice izvučem iz kuća. „Milica magazin“ je nastao po mom povratku iz Švajcarske, u kojoj je planinski–mačo mentalitet izuzetno izražen. I ja sam tamo bila majka, domaćica, supruga. To sam prihvatila. Kada smo se vratili u Srbiju, raz­mišljala sam da otvorim neki prostor za žene, da nastavim sa kružokom. Prostor u kojem su svi aktivni i gde svi možemo da budemo ravnopra­vni je zapravo taj online prostor. Sada okupljam što različitije žene. Magazin je Milica ne zbog mog imena, već što je to ime najrasprostranjeni­je ovde. Milica nosi simbol jačine, carice, nečeg tradicionalnog. Ja sam htela upravo značenje toga imena i pogleda na ženu da pomirim pod tim nazivom.

SANJA: Ja sam krenula u priču magazina kada je iz bolnice izašla moja ćerka Mia, koja je bolovala od težeg oblika raka, i kada nam je trebalo da potpuno promenimo pravac posma­tranja, razmišljanja u životu. Prvo zbog sebe, a onda i zbog ćerke, koju sam uvela u priču kako bi se, pored škole i svakodnevnih stvari, usmerili na kreativno razmišljanje. Želela sam da se oseti bitnom, da ima neku dobru ulogu. Posle dve i po godine, imamo sjajne rezultate. I cela priča oko njene bolesti je ostala iza nas. Nismo je zabora­vile, ali joj se ne vraćamo. Uspešne smo i imamo svoj biznis. Pored Mie imam i divnog sina.

MIA: Moja priča me nekako podseća na Miličinu – ja sam u Frankfurtu shvatila da su žene Balka­na vezane nevidljivim nitima tradicije i matrica, koje vuku iz prošlosti svojih majki, baka i praba­ka. Shvatila sam da prvo moram da promenim sebe kako bih mogla, polako, svojim primerom, da utičem i na druge. Refresh Your Life je nastao po našem povratku iz Frankfurta. Oduvek sam bila u medijima i pravu. U Srbiji, ako ti neko ne otvori vrata u medijima ili bilo kojoj drugoj ob­lasti, jednostavno ta vrata za tebe ostaju zat­vorena. Odlučila sam da ih otvorim sama i zah­valim Cukerbergu za FB kao platformu na kojoj sam pokrenula magazin, menjajući svoj život, osnažujući sebe i koristeći sopstveni potencijal. Iz broja u broj, shvatala sam da smo zaista kre­atori sopstvenog života i da, ako se oslonimo na sebe i svoje ideje, možemo daleko stići. Naziv magazina je ustvari ideja da prvobitno osvežim svoj život, a potom i živote svih naših čitaoca kroz adekvatne rubrike i reči psihologa, life coa­cheva, nutricionista, umetnika.

U KOM SEGMENTU ŽIVOTA SE OSEĆATE DA ŽIVITE 100% SEBE?

MILICA: Ima više segmenata u kojima osećam 100 % sebe. Moj osnovni zadatak je da uspost­avim neke balanse. Pre nego što sam posta­la majka, bila sam u potpunosti akademski tip, izučavala sam kulturu, pozorište. Sva sam u tome bila. Kada mi se desio brak, ljubav, dete, onda sam potpuno bila mama. I otišla u drugu krajnost – mesila sam krofne za decu u zaba­vištu, kiselila kupus zato što sam htela da po­kažem švajcarskim gostima šta je srpsko i pot­puno se posvetila kuhinji. I onda sam shvatila da to nisam ja, nešto mi fali. Meni fali profesionalni nastup, izlaženje u javni segment. Ali mi nije bilo jasno gde ću da napravim mesta kada moram da skuvam tri ručka, da ugostim goste, napra­vim zimnicu, kada ću ja to stići. Nemam mesta za to. Kada sam to shvatila, počela sam i da pra­vim to mesto. Pravim neku vrstu balansa, imam par projekata, profesionalno sam aktivna, Milica magazin se ponaša kao neka meduza koja ide u mnogim pravcima, mada me to i pomalo plaši, jer mi oduzima onaj segment život u kom uži­vam – volim svakog vikenda da odem na Frušku goru, u vikendicu, da kuvam paprikaše, skupl­jam goste, imam bašticu. I tada i tamo osećam da sam baš svoja, ali ne smem samo tome da se posvetim, jer se posle izvesnog vremena osećam prazno. Tako da je to neki balans. A sve se harmonizuje kada je dobro organizovano.

SANJA: Vidimo iz svega da život nije ravna linija. Ne možemo raditi samo jedno i dolaziti do boljih rezultata, jer se trudimo da budemo i dobra majka, roditelj koji daje dobre primere, i onda su to veliki izazovi u našem životu. Onda su to baterije koje nas pune. Ja sam 100 % ja u svom poslu i majčinstvu. Ono što je dobro jeste da sama organizujem svoj posao i dete je u priči sa mnom. Tu smo okupljene i to dobro ide. Mia dobija dobre primere za budućnost. Ja sam počela kao komercijalni modni fotograf, ali nakon nekih životnih izazova, videla sam da mi jako prija da prodrem u dušu čoveka, ali na neki svoj način. Neinvazivno, kroz fotografiju, da uh­vatim psihologiju kroz spontanost. Ljudi misle da se radi o običnom intervjuu, fotografijama, ali se u stvari prodire duboko u dušu. To me sada jako inspiriše. I inspirišu me prilazi ka njima da se otvore i da pokažu sebe. Taj bitan segment u Intro-ducingu zapravo je rubrika intro people, gde prikazujemo modni kontekst određene os­obe, ali on nije samo modni, jer moda odražava psihologiju, karakter tog čoveka. Moda kroz ot­krivanje tebe. Ko si ti?

MIA: Ja sam 100 % ja kada sam u konstantnoj komunikaciji sa različitim ljudima, a sa druge strane, da imam balans lične tišine. Dosta sam sama i umem sa sobom u tom kontekstu. Dobro se osećam. Svoja sam ukoliko putujem – moje oči ne mogu da se nagledaju sveta, duša ga je uvek gladna. Jako mi je bitno da ulažem u znanje i putovanje. Otac me je 2002. godine pitao: „Mia, da li želiš da ti kupimo kola ili ideš u Italiju da učiš italijansk?“ Ja sam se već tada odredila i otišla u predivnu Peruđu, na Univerzitet za strance, kako bih učila. To je ono Fromovo pitanje „Imati ili biti“. Mislim da je trend u svetu da se ulaže u putovanje i obrazovanje. Na tim putevima, sebe spoznajem i nemam bolje prilike od sveta koji me uči i oblikuje. Meni životne okolnosti kad nismo ukalupljene, kad smo van zone komfora, prijaju, jer moram da koristim fluidnu inteligenciju koja tada rešava sve zadatke. Kopam u sebi i tražim sebe i dalje. U potpunosti živim sebe kroz ulogu majke koja nije nimalo laka, a fenomenalna je. Imam dečaka koji je moj svemir. Ja sam kada stvaram iz haosa, ali sa dobrom pripremom. 100 % sam ja i kroz fotografiju, kroz kadar koji ugle­dam. Tada više za mene ne postoji ni prostor, ni vreme. Ka tome me vuče neka snažna energija. Iz detalja obnavljam sopstvenu energiju.

KAKO POKRENUTI SVOJU PRIČU?

SANJA: Da li ste vi svesne što imamo ovaj pro­jekat, ne radimo od 9 do 17 u nekoj kancelariji, stvaramo same energiju kroz ovaj naš posao. I to nije umarajuća energija koja iscrpljuje. Odeš kući, pa nisi ni za šta, nego je prosto renew, ob­navljajuća.

MILICA: Ja nemam tu jasnu granicu privatnog i profesionalnog. Ako živiš svoju profesiju pot­puno, onda to živi jedno sa drugim. Onda je to najlakši put osnaživanja žene.

SANJA: Najteže je krenuti u neku svoju priču, mada ne mogu i svi da rade svoje priče. Nemaju svi neke ideje. Žene koje se bave intelektualnim radom u nekom trenutku moraju da se nađu, ni­kada to nešto ne može da ih napusti. Da li će to biti sa detetom u rukama ili pored – to nešto u nama počinje da vrišti, ono što nam treba za sebe.

MIA: Znaš kada čovek krene i kada se probudi? Kada doživi bankrot, ili kada se razboli od kan­cera, ili razvede. Tada nastupa transformacija i put ka sebi.

KOJE VAS KNJIGE OKRUŽUJU, ŠTA IMATE RAZBACANO PO KREVETU, OKO KREVATA, NA RADNOM STOLU?

MIA: Jutros se budim i oko mene ugledam par naslova. „Marreid to a Bedouin“ holandske au­torke Marguerite van Geldermalsen, „Žene koje trče za vukovima“ Clarissa Pinkola Estes, „Nega duše“ Tomas Mur, „Retorika – uvod u besedništ­vo“ Ljube Tadića. I tako, knjige oko mene dolaze i okreću se, u isto vreme čitam više knjiga i kako za koju imam ili nemam koncentraciju.

SANJA: S obzirom na to da sam studirala fran­cuski jezik, čitam francusku literaturu – Volt­er, Montenj, Stendal „Crveno i crno“, kupujem klasike. Trenutno mi ne prija savremena književ­nost. Nisam u toj fazi. Najviše mi odgovara da se vratim u prošlost – pročitanim knjigama ili oni­ma koje su mi promakle.

MILICA: Ja sam ovih dana u razbacanim pa­pirima i stranicama prevoda knjige “Draga Idžeavele, feministički manifest u petnaest predloga” autorke Čimamanda Ngozi Adiči (Chi­mamanda Ngozi Adichie). Čitam drugu knjigu Elene Ferante, odlična je knjiga Lane Bastašić „Uhvati zeca“, a krajem leta sam naletela na ču­venu knjigu „Power“, pa je ona sad aktuelna.

Urednicama sam poklonila knjigu-priručnik na engleskom jeziku „Tips of the Week“, make­donskog izdavača Macedonian Export, u ko­jem autori sa Balkana daju smernice kako da se pokrene sopstveni biznis i kako se oživljava ide­ja, koja je i tema mog članka u istoimenoj knjizi.

Kroz naše magazine, mi stvaramo neku dru­gačiju realnost, sagledavamo je iz svog ugla i bojimo je drugim bojama. Svako ima svoju is­tinu, svoj stav i svoje poglede na svet. Tu smo da osnažimo žene, da budemo pioniri, da svojim primerom pokažemo da je sve moguće ukoliko zaista to želimo i ukoliko nađemo dobar oslonac u sebi.

MILICA LAUFER

SANJA STEFANOVIĆ

MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

ČITAJTE NAS:

www.milicamagazine.com
www.intro-ducing.com
www.ryl.rs