ZEN – BALANS

AUTOR: JASNA LOVRIĆ, KOUČING PSIHOLOG
NASLOVNO FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM

Kako se boriti protiv stresa na dobar način

Većina ljudi se obraća lekaru radije nego psi­hologu. Kod lekara idemo u potrazi su za olak­šanjem zbog nekog simptoma ili grupe simp­toma koji nam izazivaju tegobu u svakodnev­nom životu. Ljudi traže medicinsku negu zbog bolova, kašlja, nazeba, nesanice, malaksalosti i drugih problema. Pregled lekara može da identifikuje probleme kojih pacijent nije sve­stan, kao što je povišeni krvni pritisak, što je dobro, ali zanemaruje druge značajne aspekte pacijentovog života kao što je, na primer, koli­čina stresa kojoj je pacijent izložen i način na koji se bori sa stresom. Ista količina stresa ra­zličito utiče na različite ljude. Svako će različi­to definisati šta je za njega problem.

Poznato je da telo i um utiču jedno na drugo. Ono što se negativno odražava na telo takođe će proizvesti prateće emocionalne tegobe. Fi­zičko oboljenje stvara emocionalni stres, ali i obrnuto, emocionalne smetnje doprinose tele­snim simptomima kao u slučaju somatizacije depresije.

Ima mnogo vrsta stresa, koji mogu da utiču na nas: psihološki stres, nedostaci u ishra­ni, zagađivači, fizička iscrpljenost, geopatski stres, preterana upotreba lekova itd. Psihološ­ki stres je možda najprisutnjiji. Međutim, važ­no je shvatiti da, u izvesnoj meri, posmatrač vidi stres i tamo gde ga nema. Stresna reak­cija se često bazira na percepciji da je nešto potencijalno neka vrsta pretnje našem ličnom blagostanju. Pretnja može da bude realna, a može da bude i nešto što svesno ili nesvesno posmatramo kao pretnju.

Preporuka je da se ukoliko definišemo da imamo problem psihološke prirode, obratimo stručnjaku pre nego što taj problem počne da utiče na naše svakodnevno funkcionisanje.

Stepen simptoma stresa zavisi od efektivnosti naše strategije borbe sa stresom. Da li ima­mo svoju strategiju? Da li ja strategija zdrava za nas? Oni koje se dobro snalaze u borbi sa stresom imaju manje fizičkih simptoma koji su povezani sa njim. Ta sposobnost odoljevanja stresu ima direktno uticaja na nivo imunološ­ke funkcije. Što bolje radi imuni sistem, manja je verovatnoća oboljevanja. Svi znamo za si­tuacije kada nas veliki stres ili napor dovede do stanja iscrpljenosti, kada nas prva prehlada obori u krevet.

Suočeni sa stresom, kao loš metod redukova­nja stresa, neki od nas beže u unutrašnji život, pa u drastičnijem obliku imamo slučajeve bla­ge psihoze. Drugi uzimaju velike količine hra­ne kako bi se oslobodili stresa. Neki odaberu da piju, jer alkohol dobro suzbija strah. Neki kao „elegantniju“ varijantu borbe protiv stresa uzimaju droge. Popularnost droga govori, pre svega, o količini stresa kojem smo izloženi u današnje vreme. Neki postaju izrazito promi­skuitetni. Neki se muče neurotičnim fantazija­ma u kojima vrte filmove preuveličane pretnje i patnje. Ovakvi načini suočavanja sa stresom uglavom pogoduju stanju neprilagođenosti i njihove posledice su destruktivne.

Zdrave tehnike redukcije stresa su one koje nude opuštanje, fizičku aktivnost i zdravu ishranu. Mnogo ljudi zapravo ne zna kako da se opusti. Tehnike relaksacije, meditacija na­ročito, možda su najbolje što možete naučiti kao preventivni pristup u negovanju psihološ­kog i fizičkog zdravlja.

Sistema relaksiranja ima mnogo. Od meditaci­je, postepenog vođenog opuštanja mišića, do verbalno vođenih tehnika vizuelizacije.

Još jedan metod zdravog redukovanja stresa je intenzivna fizička vežba. Vežba je priznati me­tod oslobađanja napregnutosti mišića napetih od stresnih misli i aktivnosti prethodnog dana. Sama vežba ne otklanja dalje brige i anksio­znost, ali svakako pomaže da stvari vidimo u zdravijoj perspektivi. Vežbanje povećava nivo seratonina, „hormona sreće“ u organizmu, što je bolja početna tačka u nalaženju dalje ener­gije i motiva da izađemo na kraj sa problemom koji nas muči. Vežbanje čini da budemo zado­voljniji sobom i svojim izgledom i da znamo da smo za sebe učinili nešto dobro.

Svakodnevna meditacija je izvanredno delo­tvorna, kako u opuštanju, tako i u smanjivanju verovatnoće ispoljavanja fizičkih i emotivnih posledica psihološkog stresa. Aktiviranje tele­snih životvornih energija višegodišnjom sva­kodnevnom meditacijom je mehanizam oslo­bađanja od stresa, koji je uvek i u svakoj prilici dostupan. Takođe, meditacija nam pomaže da oslobodimo i iskoristimo izvore kreativnosti, znanja i inspiracije, koji su skriveni duboko u nama.

Pored fizičke aktivnosti i meditativnih i re­laksacionih tehnika, pravilna ishrana je važan činilac. Iako su vitaminske dopune oblast ne­slaganja između holističkih i tradicionalnih stručnjaka, ovaj aspekt ishrane može dosta da pomogne kako bi se telo i um bolje nosili sa stresom. Visoke doze C i B kompleksa vi­tamina, i uravnoteženo unošenje multivitami­na, mogu da budu od velike pomoći u jačanju nervnog sistema, čime se sprečava preterana reakcija na stres.

Jedan deo kontraverze oko vitamina potiče od suprotstavljenih shvatanja holističkih i tradici­onalnih lekara u pogledu njihove upotrebe. U klasičnoj medicini, dugo se održao stav da sve vitamine, koji su neophodni ljudskom organiz­mu, obezbeđuje uravnotežena dijeta. Dopunski vitamini su do skoro smatrani nepotrebnim.

FOTO: PIXABAY.COM

Tradicionalni lekari citiraju famozno RDA (Re­commended Daily Allowance – Preporučena dnevna doza) kao izvor informacija, gde se kaže kako uravnotežena ishrana obezbeđuje sve hranljive sastojke neophodne za zdrav­lje. Do RDA se došlo na osnovu proučavanja u kojima je utvrđena minimalna količina sva­kog vitamina koja sprečava pojavu nedostatka vitamina. Ako se uzima 50 mg vitamina C na dan, osoba koja to praktikuje, na primer, neće oboleti od skorbuta. Stanje „isključenosti po­jave skorbuta“ je, međutim, veoma daleko od stanja optimalnog zdravlja i blagostanja.

Nasuprot tome, holistički praktičari prepisuju mega doze vitamina kako bi postigli farmako­loške efekte. Drugim rečima, vitamini koje se daju u velikim dozama su poput konvencional­nih lekova. Ako je pacijentu data previše mala doza leka, terapeutsko dejstvo toga leka neće biti postignuto. Tako je i sa vitaminima. Me­đutim, u poslednje vreme i klasična medicina počinje da menja svoj „RDA pristup“. Na pri­mer, dr Čarlsa Batervort, šef odseka nutricioni­stičkih nauka Univerziteta Alabama, sugeriše „da se abnormalna kultura ćelija ispljuvka kod pušača i predkancerozni nalazi Papanikolau testa, vraćaju u normalno stanje ako pacijenti redovno uzimaju 10 mg folne kiseline i 500 μg B-12 na dan“. Ove količine su drastično veće od vrednosti koje sugeriše RDA.

Da li ćete uzimati velike doze vitamina ili ne, na vama je da odlučite, ali svakako možete da svoju ishranu obogatite nekim od čarobnih do­dataka, kojih kod nas ima u svakoj prodavnici zdrave hrane, kao što je čija seme ili kurkuma.

Razmislite kako se borite protiv stresa. Da li to činite „činjenjem“ ili „nečinjenjem“? Da li se borite tako što se povlačite od života ili tako što zdravije živite? Ovo je sezona odmora, sva­kako ćete imati više vremena za sebe. Možda je sada trenutak da naučite neku od tehnika meditacije ili da počnete da vežbate. Meditirati kući je besplatno, a ako vam je fitnes nedostu­pan iz nekog razloga, uvek je tu trčanje ili brzo hodanje.

Kao i za sve drugo, da biste krenuli zdravim pu­tem redukcije stresa – potrebno je da odlučite. Za početak da želite da se opredelite za dobar cilj: da vodite zdrav, srećan i harmoničan život.