VIPASSANA MEDITACIJA KAO DAH, OSEĆAJ, ŽIVOT

PIŠE: PROF. DR SPOMENKA MUJOVIĆ, 75 GODINA, FORMER PROF. HISTOLOGIJE I EMBRIOLOGIJE NA MEDICINSKOM FAKULTETU U BG I DRUGDE

Upražnjavam vipassana meditaciju, po učen­ju svetovnjaka S. N. Goenke, od avgusta 1995. godine. Tada sam, oduševljena prezentacijom u SKC-u, sakupila i hrabrost i novac da odle­tim u Francusku na moj prvi desetodnevni kurs. Nije bilo letova iz BG, nego se išlo kombijem do Budimpešte, pa avionom do Pariza, pa vo­zom do vipassana centra na jugu… ČUDESNO! Pročišćavanje UMA kroz svoje fizičko telo (kroz svoje meso!). Za mene, kao lekara i naučnika, ta mogućnost je bila šokantno otkriće, kao i ono što sam konkretno doživela!

Od tada sam SKORO sve svoje godišnje odmore i slobodno vreme posvećivala vipassani. Sedela sam preko 25 desetodnevnih kurseva, nekoliko tzv. satipathana kurseva, nekoliko specijalnih + 2 x 20 dana; 2 x 30 dana, 2 x 45 dana! Služila sam kao volonter na preko 30 raznih kurseva, jer u ovoj tradiciji se SVE odvija na DOBROVOLJNIM PRILOZIMA i VOLONTERSKOM radu. Učitelji su svetovnjaci i novac za SVOJ život zarađuju svo­jom profesijom, a „učiteljuju“ volonterski pošto su sami prošli „sito i rešeto“ mrakova sopst­venog UMA. Oni tako daju svoju donaciju.

Zamislite kanadskog lekara koji svojih 15 slo­bodnih dana poklanja „studentima vipassane“, novim i starim, kao svoj POKLON njima, a pre svega DHAMMI – Budinom dragocenom učen­ju. Ovde nema klanjanja, ni kipova Buddhe. Prva tri dana nastojimo da koncentrišemo pažnju na SVOJ prirodni dah, da posmatramo prirodni dah na ulazu u nozdrve i u nosnim kanalima. Krajem drugog dana posvećujemo pažnju i osetima, os­ećajima, u regionu nosa i iznad gornje usne.

Poenta je da pripitomljavamo svoj UM da radi ono što mu „kažemo“. Taman počneš da pos­matraš, a UM ode sa grane na granu u prošlost ili budućnost… Eeee, onda ga nežno, strpljivo, kao da treniramo divlju životinju, vraćamo na posmatranje prve fiziološke funkcije koja nas prati od rođenja do smrti, koja se inače odvi­ja automatski, a koju MOŽEMO i posmatrati… ŽIVOTODAVNI DAH!

Četvrtoga dana kursa uvodi se VIPASSANA = sistematsko posmatranje prirodnih osećaja na svome telu. OSEĆAJI, dakle, kao što su bol, pritisak, toplota, dodir, pulzacije, vibracije, žmar­ci, trnci, itd. generišu se NON-STOP bez našeg svesnog učešća, kontaktom čulnih utisaka sa AUTONOMNIM nervnim sistemom i bunar­om podsvesti, postoje tokom celog nam živo­ta na SVIM delovima tela i ODREĐUJU NAŠE PONAŠANJE! Mi smo ROBOVI osećaja na sop­stvenom telu – oni mogu biti a) PRIJATNI, b) NEPRIJATNI i c) NEUTRALNI. Ti osećaji zapravo imaju zadatak da nas spašavaju, jer preko njih naša duboka podsvest (automatika koja nas drži u životu) STALNO komunicira sa našim te­lom i svesnim delom UMA. Mi toga normalno, neutrenirani, nismo svesni. I onda kada svesni deo UMA SPAVA, osećaji čine da se pokrivamo noću kada telo oseti hladnoću, ili se češemo na ujed komarca, a da se uopšte ne probudimo na primer.

Tokom 6 dana, studenti koji „sede kurs“, posma­traju prema preciznim instrukcijama, zatvorenih očiju, svaki delić svoga tela, ustanovljavajući koja vrsta osećaja postoji na tom delu tela. Počinje se od vrha glave i PREGLEDA se (skeni­ra) kosmati deo glave, pa polako od čela naniže lice, pa rameni pojas, ruke i šake, pa prednji deo tela, zadnji deo tela, donji deo pa karlični pojas sa nogama i stopalima… Nastojimo da se NE IDENTIFIKUJEMO sa svojim osećajima. Samo „golo“ posmatranje i prihvatanje PRIHVATANJE realnosti takva-kakva jeste. Kao da smo naučni­ci ili lekari koji pregledaju nekoga, sasvim neu­tralno – MIRNODUŠNO. Održavamo SVESNOST I MIRNO-DUŠNOST, ma šta se događalo. Zna tu da bude i UŽASNIH bolova, grčenja u nekim de­lovima, povišene temperature itd., ali i perioda blaženstva.

Instrukcije često ponavljaju da SVI osećaji ima­ju istu karakteristiku: a) nastaju, b) traju neko vreme i c) nestaju – i zato nema smisla pridava­ti im ma kakav značaj. Takođe se često čuje da nijedan osećaj nema zapravo nikakvog bitnog značaja i da nas obavezno vodi u PATNJU ako se poistovećujemo, vežemo i pravimo od njih dramu… JER, skloni smo da potpuno nesvesno ŽUDIMO za prijatnim osećajima (daj mi još!) i da kao kugu odbacujemo, MRZIMO neprijatne os­ećaje. Tu kreće naše ljudsko ROBOVANJE: loše osećanje, pohlepa, zavist, nezahvalnost za sve što već imamo, preterano pridavanje značaja fizičkim i „duševnim“ bolovima, strah i briga, zla volja, neprijateljstvo i ZABLUDE SVIH vrsta.

Naši stavovi prema životu, prema sebi, dru­gim ljudima i pojavama su najčešće IZOPAČE­NI zabludama. Brzo se vređa naš mili EGO, pa čak i ubijamo zbog toga. Vipassana trening nam daje prostor za sagledavanje PRAVE istine neke situacije. „Passana“ na pali jeziku Budinog vre­mena znači „gledati običnim očima“, a Vi-pas­sana znači sagledavati PRAVU ISTINU bez onih uslovljenih naočara, prekoncepcija, podrazume­vanja, krutih stavova, ličnih naučenih „istina“ i slično. EMOCIONALNO SAZREVANJE par ex­cellance! Poimanje celine svoga bića, ogromno poštovanje prema sebi i drugima, ljubav prema životu. Usidrite se! Proučite SVE detalje na www.dhamma.org i krenite u mnogo smisleniji LIČNI život.

Voli vas vaša profesorica Spoma!