VAŽNO JE IMATI NADU

PIŠE: ANIMA MUNDI
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: IGOR IRGE
FOTOGRAFIJE FILMA: WWW.IMDB.COM

ARANČA EČEVARIJA (ARANTXA ECHEVARRIA), REDITELJKA IZ MADRIDA, SVOJ PRVI IGRANI FILM „LOLA I CARMEN“ SNIMILA JE U 49. GO­DINI, S NIMALO LAKOM TEMATIKOM O LJU­BAVNOM ŽIVOTU DVE TINEJDŽERKE LEZBIJKE U ROMSKOJ ZAJEDNICI. PRIČA U NEKIM TRE­NUCIMA IZGLEDA KAO DOKUMENTARNI FILM, U KOJEM NAM PREDSTAVLJA OBIČAJE ROMA, VEROVANJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA. ARANČA RAZBIJA TABUE KOJI SU OSTALI U ROMSKOJ ZAJEDNICI.

FILM JE IMAO VELIKI USPEH U KANU I NA MNO­GIM DRUGIM EVROPSKIM FILMSKIM FESTIVA­LIMA, A NAŠA PUBLIKA GA JE MOGLA GLEDA­TI NA FILMSKOM FESTIVALU NA PALIĆU. OVA ŽENA JE PRAVI BORAC ZA ŽENSKA PRAVA I PUNA JE LJUBAVI.

KAKVA JE BILA REAKCIJA ROMSKE ZAJEDNICE U ŠPA­NIIJI NA FILM?

Imam dva odgovora na ovo pitanje. U društve­nim medijima, gej i lezbijska populacija je bila oduševljena i zahvaljivali su mi se. Stariji ljudi, mnogo konzervativniji, rekli su da sam đavo, da je to najgori film koji su videli u biokopima.

KAKO STE BIRALI GLAVNE GLUMICE U FILMU LOLA I CAR­MEN?

Na kastingu se pojavilo 1000 Roma i bilo je ve­oma teško, mada sam Lolu izabrala jako brzo. Nisam mogla da verujem da sam došla do nje tako brzo, mada mi je za Carmen bilo teško da nađem odgovarajuću devojku, zato što su mno­ge odbijale da puše na filmu, da se ljube sa dru­gom devojkom.

DA LI SU U STVARNOM ŽIVOTU CARMEN I LOLA LEZBI­JKE?

Nisu. Carmen je udata od svoje 15. godine. A Lola je još devica. Njen prvi poljubac u životu je upravo bio sa Carmen. Morala sam da razgo­varam sa njihovim roditeljima, da im objasnim o čemu je film, šta će videti, kakvi će biti karakteri njihovih ćerki na filmu. Ali oni su bili oduševljeni i rekli da se počne sa snimanjem. Lola je tada imala 15 godina i ništa nije znala o životu, ali je bila spremna da ga istražuje. Bila je jako hrabra. Jer posle ovog filma trebala bi da se i uda, da nađe adekvatnog partnera koji će ovo moći da razume. Nadam se da hoće. One nisu u stvar­nom životu lezbijke, mada sam ja pokušala da nađem prave lezbijke i da ih uključim u film. Ali one nisu želele da učestvuju.

KAKVA JE BILA REAKCIJA U EVROPI? U SUBOTICI SU, TOKOM PRIKAZIVANJA FILMA, REAKCIJE BILE SJAJNE, KOLIKO SAM JA U PUBLICI MOGLA DA PRIMETIM.

U Evropi je film prihvaćen sjajno. Bila sam u Kanu sa devojkama i one nisu mogle da veruju kakav su aplauz dobile za film. One nikada nisu bile u inostranstvu van Španije. I kada su dobile toliko aplauza nakon projekcije, one su plakale i plakale. Pitala sam kako se osećaju, a one su bile bez reči. Jedna mi je sedela u krilu i ja sam bila jako tužna, jer se sve završilo.

Upravo sam došla iz Minhena, oni imaju takođe sjajan festival i bili su oduševljeni. Volim ih. U novembru idemo u Pariz.

AKO MOGU PRIMETITI, PUNI STE LJUBAVI I LATINSKE STRASTI.

Jesam.

OVO JE VAŠ PRVI FILM I VEOMA USPEŠAN DEBI. DA LI ĆE BITI I DRUGOG?

Ovo je moj prvi film u kojem sam bila i režiser i scenarista. Radila sam na filmu 15 godina kao asistent reditelja, producent. Ali biti žena je jako teško danas. Kada sam im rekla da imam film i samu ideju, oni su odgovorili: „Ti si mala devoj­čica, ne brini. Pokušaj.” Nakon ovog filma, znam da će snimiti i drugi. Kada su me zvali iz Kana da tamo prikažem film, vrištala sam pola sata od sreće. To znači da mogu da uradim i drugi film.

VAŠ FILM IMA SREĆAN KRAJ KAO BAJKA. ZAŠTO?

Smatram da svi zaslužujemo happy end i da je ova priča toliko magična, lepa, čista, naivna, da zaslužuju srećan kraj. U svakom slučaju, mnogi su reagovali na to što su devojke na kraju filma pobegle u neki svoj svet od kuće. I mnogi su re­kli da, ali posle 5 dana one će morati da se vrate kućama. Ja sam devojkama dala nadu na kraju filma. Dve godine razgovarajući sa njima kako je teško biti gej i deo zajednice koja je zatvorena, morala sam na kraju da im dam nadu.

ŠTA VOLITE DA SNIMATE KAO DOKUMENTARISTKINJA?

Žene. Danas imamo šansu da kažemo nešto o nama, o ženama. Žene su mi najvažnija tema. Ja ih znam i imam pravo da pričam o njima.