USPON NAKON SVAKOG PADA

PIŠE: ALEKSANDRA CIMPL
FOTOGRAFIJE: PRIVATNA ARHIVA

MILORAD MIŠKOVIĆ SE RODIO U BEOGRADU, GDE JE I ODRASTAO. U PRAG JE OTIŠAO 1993. NA STUDIJE I U TOM MOMENTU NIJE BIO SIGURAN DA ĆE TAMO OSTATI. DEO SVOJE DUŠE I SVOG BIĆA JE, KAKO I SAM KAŽE, ZAUVEK OSTAVIO U BEOGRADU. I ZATO GA BEOGRAD STALNO PRIVLAČI I VRAĆA MU SE MINIMALNO DVA PUTA GODIŠNJE, POKUŠAVA DA NAPRAVI NEKI MOST SARADNJE, KAKO BI ŠTO ČEŠĆE DOLAZIO U SVOJ GRAD I KAKO BI I NJEGA OPLEMENIO KAO I PRAG.

MIŠKO JE WORKOHOLIK, ČOVEK KOJI SE NIJE LIBIO DA U TOKU STUDIJA PRODAJE SREBRO NA ULICI, NA SAMOM POČETKU SVOJE KARIJERE, KAKO BI NJEGOVA ŽENA I ON IMALI ZA ŽIVOT, KOJI SE NIJE PREDAO I PRESTAO DA RADI NI KADA GA JE NAPALA OPAKA BOLEST (RAK), KOJU JE USPEO DA SAVLADA DVA PUTA U TOKU POSLEDNJE ČETIRI GODINE, SVE VREME RADEĆI.

NA POČETKU KARIJERE, STICAJEM SREĆNIH OKOLNOSTI, ZAPOŠLJAVA SE U KARLIN GROUPU I POČINJE DA RADI PROJEKAT VREDAN PAŽNJE. NAIME, NAOČIGLED SVIH PRAŽANA, KARLIN DOBIJA POTPUNO NOVO RUHO, INTERESANTNO I NESVAKIDAŠNJE. DANAS MIŠKO IMA SVOJU FIRMU KOJA SE ZOVE KARLIN PORT.

KAKO SAM KAŽE, PRAG JE ZA NJEGA BIO IZAZOV U SVAKOM SMISLU. TO JE JEDAN OD NAJLEPŠIH GRADOVA EVROPE, KOJI JE USPEO NA PRVI POGLED DA OČARA I MIŠKA, KAO I MNOGE KOJI SU BILO KADA KROČILI U PRAG. STARI DEO PRAGA JE PONEKAD RIM, PONEKAD PARIZ, ONDA ODJEDNOM FIRENCA, BARSELONA, A IMA I BEOGRADA, KAŽE MIŠKO.

MIŠKO JE BORAC KAKVOG RETKO SREĆEMO. PORODIČAN ČOVEK, KOJI VOLI UMETNOST, ČOVEK KOJI POBEĐUJE, ČIJE IDEJE POSTAJU STVARNOST.

ŽIVIŠ U PRAGU VIŠE OD 20 GODINA. USPEŠAN SI SAVETNIK, INVESTITOR I DEVELOPER DANAS, ALI KAKVI SU BILI TVOJI POČECI?

Pre nešto malo više od 24 godine, sa još par drugova, došao sam u Prag da završim studi­je na Američkom univerzitetu u Pragu. Nakon završetka studija, svi drugovi su se vratili na­zad u još uvek Jugoslaviju u to vreme, svako u svoje rodno mesto, svako u svoj rodni kraj. Ja sam odlučio da ostanem u Pragu, nađem posao u međunarodnoj kompaniji, dobijem nekakvo radno iskustvo i, nakon maksimalno godinu dana, vratim se nazad u Beograd. Ali, kako to obično biva, život je otišao u drugom smeru. Nakon 24 godine u Pragu, nekoliko menadžerskih pozicija u međunarodnim kom­panijama, 2011. godine sam osnovao svoju firmu, i od tada ujedno postao i savetnik par vodećih čeških, ruskih i kineskih kompanija.

KAKO SI SE UKLOPIO U ČEŠKO DRUŠTVO I ŠTA TI NAJVIŠE NEDOSTAJE SVE OVE GODINE?

S obzirom na to da sam bio svestan da moj poslovni uspeh zavisi i od brzine moje asimi­lacije u tkivo češkog društva i brzine učenja češkog jezika, rekao bih da sam ‘prihvatio ve­ćinu pravila’ u relativno kratkom vremenskom periodu. Naravno, kod je kod, i on se ne može promeniti, što znači da sam još uvek privržen i nekim ‘drugim’ vrednostima, koje su u mene ‘ugradili’ moji dragi roditelji, moje drage bake, moj Beograd, moja Srbija i Crna Gora.

Najviše mi nedostaje ona ‘naša’ neposrednost, jedinstvena energija, predusretljivost, gosto­primstvo i otvorenost. To što sam vrlo otvoren i često direktan mi, na neki način, ponekad, još uvek stvara problem u mojim poslovnim an­gažovanjima i izazovima u Pragu i Češkoj.

KADA SI POČEO DA RADIŠ U KARLIN GROUPU, KOJA VAM JE BILA IDEJA VODILJA VEZANA ZA MENJANJE IZGLEDA KARLINA? I DA LI SU SE ČESI BUNILI?

Za Karlin Group sam počeo da radim sada već daleke 2000. godine. Vizija mog kolege, pri­jatelja i poslovnog partnera Serge Borenste­ina, finansije našeg glavnog investitora Mar­ca Richa iz kompanije Marc Rich Real Estate GmbH iz Zuga, kao i moja proaktivnost, upor­nost, marketinški i komercijalni pristup, i re­kao bih, ne baš skromno, dar za identifikujem jedinstven poslovni slučaj, upravo su bili ta ‘ubitačna’ kombinacija, tj. glavni razlog našeg uspeha. Danas, nakon skoro 18 godina, mogu reći da smo jedan od glavnih aktera uspešne revitalizacije, odnosno regeneracije Karlina i njegove totalne transformacije iz ‘obične’ in­dustrijske lokacije u tzv. Soho Praga. Danas je Karlin jedna od najatraktivnijih lokacija u Pra­gu, što se tiče poslovnog, odnosno izložbenog prostora, kao i tzv. Waterfront Living-a.

Česi se nisu bunili, oni su se uzbunili. Svakako im nije bilo lako da prihvate da bi industrijska lokacija, iako prilepljena uz sam stari grad, uz reku Vltavu, mogla da se transformiše u jednu od najsexy lokacija u Pragu. Da budem iskren, s obzirom na to da smo mi u Karlin Group uglavnom bili stranci i da nismo imali nikakve predrasude prema Karlinu i njegovoj najbližoj okolini, nismo imali taj ‘teg’ na leđima, tako da smo sloboodno i bez pardona svoje ideje pretvarali u stvarnost. Danas je za mene čast i pravo zadovoljstvo biti deo istorije revitaliza­cije čitavog kvarta u Pragu.

DA LI SI VIŠE SARAĐIVAO SA ČEŠKIM ILI SA STRANIM ARHITEKTAMA?

Imao sam to zadovoljstvo da u toku moje ka­rijere u Karlin Group i nakon nje, uz moj Karlin Port, sarađujem sa velikim brojem renomi­ranih i poznatih stranih i čeških arhitekata. Pomenuo bih ovde par njih, od Ricarda Bofi­lla, Claudia Silvestrina, studija Baumschlager Eberle, preko Jakuba Ciglera, Josefa Pleskota, Richarda Dolezala, do poznatih svetskih ime­na Forster + Partners, Hadi Teherani, Santiago Calatrava, sa kojima smo ‘samo direktno ko­ketirali’ o zajedničkoj saradnji na našim pro­jektima u Karlinu.

Mislim, odnosno znam, da je zaista vrlo malo naših konkurenata u Pragu u to vreme, ali i u današnje vreme, imalo, odnosno ima, sličan pogled na svet što se tiče arhitekture i urba­nizma. Sa zadovoljstvom mogu da konstatu­jem, i da ujedno zadovoljim mog konja (čitaj: ego), da sam imao tu sreću da radim u Karlin Group i da budem živi svedok svih naših činje­nja i poslovnih uspeha. I kada se za 30 godina okrenem, moći ću da vidim rezultate našeg, odnosno mog rada. To može da vam pokloni malo koja profesija.

KOLIKO JE ZA TEBE BITNA ARHITEKTURA U DEVELOPMENTU?

Arhitektura je za mene jako bitna, ali ujedno bitna i u developmentu, kao što je i indentifi­kacija i akvizicija zemljišta, finansiranje pro­jekta, urbanizam, dozvole za gradnju, marke­ting, prodaja, gradnja kao takva itd. Mislim da je greška dati samo arhitekturi tu privilegiju da se po njoj prepoznaju projekti. Iza sva­kog uspešnog developerskog projekta je jako mnogo vrlo bitnih aktivnosti i delatnosti, bez kojih arhitekti ne bi imali priliku da realizu­ju svoje snove, vizije i inpute klijenata (čitaj: developera). To je nešto što vrlo često i rado ponavljam kada predajem na Univerzitetu ar­hitekture u Pragu.

KADA SI OTVORIO NOVU FIRMU I ZAŠTO SI NAPUSTIO KARLIN GROUP?

Karlin Group sam napustio nakon zaista fan­tastičnih 11 godina iz nekoliko razloga. Sva­kako jedan od najbitnijih je da se naš glavni finansijer Marc Rich razboleo, a mene zaista nije zabavljalo da titram njegove potomke i objašnjavam svakodnevno šta i kako treba da se radi, apsolutno iz početka. Uz sve to, bili smo u zastoju zbog globalne finansijske krize. Rekoh, gle, eto šanse da se pokažem u situa­ciji u kojoj bi se većina ljudi ‘učaurila’ i čekala na tzv. bolja vremena… dobro plaćena.

KOJI SU TVOJI UZORI U DEVELOPERSTVU?

Uzor mi je sigurno moj, sada već bivši, kolega i poslovni partner Serge Borenstein, moj sa­dašnji partner Tomas Samii, Omri Sivor, Tamir Winterstein, ali i Radim Passer i Ludek Sekyra, češki developeri. Naravno, u inostranstvu je još par uzora, na skoro svakom kontinentu po jedan, dva ili više.

KOLIKO JE PRAG DOBIO SA IZGRADNJOM KARLINA, A ŠTA JE IZGUBIO?

Prag je samo dobio revitalizacijom Karlina. Ni­šta nije izgubio. Mi smo Karlinu vratili Genius Loci. Danas je Karlin jedna od najatraktivnijih lokaciju u Pragu. Siguran sam da će u skori­joj budućnosti neko izdati knjigu o arhitekturi i urbanizmu od 1990. do današnjih dana, kao i da će u njoj Karlin ‘voditi glavnu reč’.

KOJI SU TVOJI NOVI PROJEKTI I DA LI SE TVOJA NOVA KOMPANIJA USMERILA NA NEKI DRUGI DEO PRAGA?

Moj Karlin Port danas ima ukupno 15 investi­cionih partnera i isto toliko projekata u koje smo uključeni u raznim ulogama i sa raznim učešćem. Vrlo često smo deo projekta sa mi­nimalnim finansijskom obavezom, ali vode­ćom ulogom. To je prvenstveno znak pove­renja naših partnera u našu grupu i, naravno, pokazatelj da je naše iskustvo i odlično znanje tržišta, inside outside, od velikog značaja za uspeh projekata u koje smo uključeni. Danas smo učesnici u projektima i na Smichovu, Zli­cinu, Stodulkama, Holesovicama itd. Ali, i u Karlinu. Karlin je za mene lično ‘never ending story’.

NA KOJI SVOJ REALIZOVAN PROJEKAT SI NAJVIŠE PONOSAN?

Bukvalno na svaki. Od projekta Corso Karlin, preko Corso IIA i Corso IIB, Kotelne, Kollarove 14, River Diamond i River Gardens, preko pro­jekta Docks, do projekta Aalto Cibulka i The Oaks Prague. U svakom od pomenutih proje­kata imamo drugačiju ulogu.

DA LI SARAĐUJEŠ SA SRBIJOM?

Ne sarađujem sa Srbijom. Da budem preci­zniji, ja u Srbiji imam za sada dva projekta u koje sam aktivno uključen. I jako veliku želju da se i u Srbiji dokažem. Vrlo često neracio­nalnu, ali emotivnu želju. Sve je u Srbiji dija­metralno drugačije nego u Češkoj i, naravno, obrnuto. Nebo i zemlja, kao da Prag nije uda­ljen od Beograda svega 900 km.

KADA BI SUTRA DOŠAO U BEOGRAD DA ŽIVIŠ, KOJI DEO GRADA BI ZA TEBE BIO NAJINTERESANTNIJI ZA IZGRADNJU?

Kad nije pravo pitanje. Ja ću se u Beograd si­gurno vratiti. Tamo želim da umrem, ni na jed­nom drugom mestu na svetu, pa ni u Pragu. A koju lokaciju bih izabrao za development, to je drugo pitanje. Zasigurno Vračar, donji Dorćol, sve obale Save i Dunava itd. Nas u Beogradu tek čeka developerska revolucija. Nažalost, zadnjih 26 godina se nismo pomerili napred, u svakom slučaju ne što se tiče urbanizma i ar­hitekture. Mislim da vrlo mali broj, kako stra­nih, tako i lokalnih investitora, pokušava da da neki svoj specijalan šmek projektima, odno­sno investira u kvalitetnu arhitekturu (čitaj: ar­hitekta), a nauštrb profita. Tu smo još u pele­nama. Ali, nada postoji. Dok je nade, dobro je.

ŠTA MISLIŠ O PROJEKTU „BEOGRAD NA VODI“?

S obzirom na to da sam pre 4 godine vodio neformalne pregovore sa gradskim vlastima o tome da vodim projekat Beograd na vodi, sa projektom sam dobro upoznat i taj projekat vrlo često i ozbiljno pratim. U svakom slučaju, to je projekat koji će na jedan ili drugi način da promeni lice Beograda. Ideja je odlična, lo­kacija vrhunska, arhitektura i urbanizam ‚nisu loši‘, ali sve to nije toliko bitno kao što je bit­no da se konačno Beograd polako, ali sigurno, približava vodi, odnosno rekama. Beograd na vodi je samo okidač za mnoge druge slične, veće ili manje projekte, koji nam tek predstoje u Beogradu. Beograd to i zaslužuje. Uostalom, koji drugi grad vam je poznat, u Evropi ili svetu, koji je na ušću dveju velikih reka. To je bogom dana lokacija. Samo, iz istorijskih razloga, ni­smo imali ‚vremena‘ da ga ljudski izgradimo. Da nije toliko puta rušen, danas bi Beograd sa pravom bio centar Evrope, i to ne samo centar noćnog života, nego i kulture.

KOLIKO ČESTO DOLAZIŠ U BEOGRAD I VIDIŠ LI NEKE PROMENE?

Dolazim često u Beograd. Vidim pomak. Ali, vidim i mane. Kao što je rekao jedan moj po­slovni partner iz Češke – ‘Beograd je najlep­ši, najumorniji grad na svetu.’ Mislim da dugo neko nije tako precizno definisao moj rodni grad.

KAKAV JE TVOJ PRIVATAN ŽIVOT U PRAGU?

Moj privatan život je isto tako obojen kao i moj poslovni život. Ja vrlo često umem da kažem, pa i da preteram, da je jedan moj dan u Pragu kao mesec dana za neke moje drugove, prija­telje, rođake…

KAKO SE ODMARAŠ? AKO SE UOPŠTE ODMARAŠ.

Odmor, šta je to? Šalim se, naravno. Odma­ram se tako što živim punim plućima. Čak ni dve ozbiljne bolesti (čitaj: rak) u poslednje 4 godine, nisu me u tome omele. Dapače, da­nas idem 300 na sat, sa jednom promenom. Uzimam stvari više sportski i pokušavam da se ‚odreknem‘, odnosno udaljim od ljudi koji imaju negativnu energiju, ljudi koji me optere­ćuju na bilo koji način. Ja sam vrlo pozitivan čovek, uostalom da nisam, ne bih bio danas ovde ispred vas.

ZNAM I DA SI VELIKI LJUBITELJ UMETNOSTI. KOJA UMETNOST TI JE OMILJENA?

Umetnost je sve oko mene, odnosno nas. A s obzirom na to da sam vrlo emotivan i in­tuitivan tip, ponekad ‘pustim lava da izađe iz mene’ i da se prepusti čarima umetnosti. Vo­lim da vidim dobru sliku, crno-belu fotografiju, neobičnu skulpturu (uglavnom žena).

S OBZIROM NA SVE ŠTO SI PROŠAO U ŽIVOTU, ŠTA IMAŠ DA PORUČIŠ MLADIMA? ŠTA SAVETUJEŠ SVOJOJ DECI? ŠTA JE U ŽIVOTU NAJVAŽNIJE?

Glavu gore i hrabro bez straha napred. Pusti svoje slobodno ja da te vodi. I uživaj u svakom trenutku. Nakon svakog pada je uspon. Znači, nije sve tako loše kao što ponekad izgleda.

Volite se i širite ljubav, jer ljubav će na kraju prevladati.