U POTRAZI ZA SREĆOM

Maja Fotka

Maja Stoparić, psiholog i psihoterapeut

Nova godina. Nove odluke. Novi počeci. Sve što počinje u januaru, februaru često počinje baš na ovaj način, a jedna od želja većine ljudi je da budu srećni i zadovoljni. Novi vek je preplavljen literaturom kako da češće osećate sreću.Takođe i odgovorima na pitanje: Kako živeti, a da to bude dobar život? Kako vaspitavati decu da budu kreativna i zadovoljna kada odrastu? Kako pronaći partnera sa kojim ćemo ostvariti kvalitetnu vezu? Pitanja o sreći su pitanja kojima se ljudi bave vekovima, a pojedinci i dalje tragaju za univerzalnim receptom za osećanje sreće. No, rezultati svih istraživanja u psihologiji ukazuju na jedno te isto – univerzalni recept za sreću ne postoji. Svako je kovač svoje sreće, kako kaže i poznata izreka. Ili, svaka osoba na svoj način gleda stvarnost. To je kao u indijskoj priči o pet slepih ljudi i slonu kojega opisuju – svako na drugačiji način iz svoje perspektive.

Prvi korak ka kvalitetnijem životu u ovoj godini je da prepoznamo razliku između osećanja sreće i zadovoljstva, a ta razlika je razlika u vrednovanju želje koja nam je ispunjena. Zadovoljstvo osećamo kada nam je ispunjena značajna želja, a sreću kada je ispunjena neka najznačajnija želja koju imamo, ili ostvarena neka naša visoka životna vrednost. Dakle, zadovoljstvo možemo osećati mnogo češće, čak svaki dan, time što primećujemo svoj kvalitet života – lep dan, dobar film, sladoled, kafa sa prijateljima, zagrljaj nekog bliskog, dobra šala. Povećanjem svesnosti kod sebe, čime smo svakog dana dana zadovoljni u svom životu, povećavamo i doživljaj sreće. A zašto je to bitno? Savremena psihološka istraživanja ne mogu da pronađu univerzalni recept za sreću, ali se slažu u sledećim podacima: ljudi koji češće umeju da prepoznaju kod sebe osećanje sreće i zadovoljstva su puni energije, kreativni su i društveni. Vide čašu polupunu, a ne polupraznu, kada je u pitanju viđenje neke životne situacije. Sem toga, tolerantniji su na različite frustracije. Razdvajaju sebe od svog ponašanja i umeju da prihvate kritiku. Umeju da odlože trenutno zadovoljstvozbog nekog važnijeg cilja koji ih čeka u budućnosti (Dakle, imaju oformljene radne navike). Kada su u kontaktu sa drugim ljudima, skloniji su da im pomognu, a i manje su neprijatni prema ljudima uopšte. Malo li je? A da li sreća dolazi spolja i od drugih ljudi? Ako se vratimo na početak, i na izreku da je svako kovač svoje sreće, njena mudrost je baš u tome da smo sami odgovorni za ostvarenje svojih želja, pa i za „dioptriju“ kako gledamo na svet oko sebe, druge ljude i nas same. Ako pasivno čekamo da nas neko drugi usreći, može se desiti da čekamo predugo okrivljujući druge, svoju okolinu, kao i mesto u kojem živimo, za svoj doživljaj nezadovoljstva i nedovoljne sreće. Tako će osoba koja čeka da je „usreći“ partner, čekati godinama dok se to ne desi, a za to vreme će živeti u nezadovoljstvu. Ako neko čeka da se prvo ostvare svi uslovi kvalitetnog života da bi bio srećan, onda će svakog dana propustiti „male sitnice koje život znače“. Ali, ljudi oko nas su ipak bitni za doživljaj naše sreće iz drugog razloga. Istraživanja pokazuju da osobe koje su okružene članovima porodice i prijateljima, češće sebe procenjuju kao srećne osobe. Razlog tome je što družeći se sa prijateljima i porodicom, dobijamo podršku, osećamo emocionalnu bliskost, razumevanje, ali i pronalazimo „vezu“ kada je to potrebno. Sem toga, oni nam pomažu oko čuvanja dece, tu su da nam čestitaju rođendan ili neki praznik, a i da nam dobronamerno kažu kritiku da bismo imali realniju sliku o sebi.

Ponekada je sreća baš tu, “ispred nosa”, čak i onda kada vam je teško da je vidite od svojih problema i nezadovoljstva. Da biste je primetili, možete uraditi jednu vežbu koju je još davno osmislio poznati psihoterapeut Viktor Frankl. Odgovorite na pitanje: „Koliko procenata sam ja srećan u svom životu?“ Kada se odlučite za procenat, zapišite na papir koje su to stvari zbog kojih osećate sreću, i zbog kojih ste se i odlučili na ovaj procenat. Papir stavite na neko vidno mesto u svom prostoru da biste svakodnevno podsetili sebe da svako u životu ima nešto zbog čega se može smatrati srećnim. Srećan život nije stvar sudbine, već stvar izbora svakog pojedinca!