TRAGOVI NAŠIH DUŠA

PIŠE: PROF. DR THOMAS PETSCHNER

Zdravlje nije samo odsustvo bolesti ili samo ono što se vidi kao manifestacija nekih fizičkih problema i neuravnoteženosti. Zamislite da neko ima odlične rezultate krvi, urina, sjajnu koordinaciju ruku i nogu, jake mišiće ili bespre­koran rendgenski snimak. Da li biste na osnovu takve dijagnostike tu osobu proglasili zdravom? A sad zamislite da se tu radi o ubici. Da li bi se i tada moglo reći da je to zdrava osoba?

Da bismo došli do pravog izlečenja bolesti, a ne samo do tretmana koji otklanjaju simptome ne dodirujući uzroke, moramo našu situaciju gle­dati kao nerazdvojivu vezanost tela i duha, te da svaka naša misao i dela ostavljaju neizbrisive tragove na našem biću, kao i na svakom sa kim smo stupili u kontakt. Imajući u vidu zakone kvantne fizike u oblasti lečenja, može se reći da i određeni nivo jona u atmosferi (o čemu smo pričali u pretprošlom broju RYL magazina) ima jak uticaj na naše “materijalno” telo, a samim tim i blisku korelaciju na naš emocionalni, men­talni i duhovni život. Evo samo nekoliko uočl­jivih činjenica o korelaciji između duha i tela i najčešćim simptomina poremećene ravnoteže.

PHOTO: DENIZ ALTINDAS UNSPLASH.COM

Kroz dugododišnje posmatranje je ustanovl­jeno i statistički potvrđeno da su ljudi male duhovnosti u većini slučajeva nezainteresovani za bilo kakvu vrstu ozbiljnijeg i dubljeg obra­zovanja. Njihovo neznanje, već i o osnovnim životnim pojmovima, kao i nezainteresovanost za lični napredak, pokreće negativne misli, zlu volju, ljutnju, nezadovoljstvo, nemir, osećan­je manje vrednosti, ljubomoru, pesimizam i mnogo drugih negativnih manifestacija. To ih ogromnim delom dovodi do patološke vezano­sti za ljude sa sličnim energetskim poljem, što je osobenost grupe pod jakim uticajem pozi­tivnih jona.

Takve osobe se kreću uglavnom u okolini koja je slično polarizovana i time ih energetski privlači. Najčešći zajednički sadržatelji su: oro­nule kuće ili stare zgrade sa neurednom i zaras­lom okućnicom, neraspremljen stan, zatvoreni prozori i neprovetrene sobe. Slična energetska okruženja su prisutna u blizini bolnica, groblja, fabrika, otpada i slično. Takva mesta obično zadržavaju veliku koncentraciju pozitivnih jona u svojoj bližoj i široj okolini – stvarajući idealne uslove za manifestaciju lutajućih duhova.

To znači da sopstveni duh, kao i duh ljudi koji se kreću i žive u neposrednoj blizini, može izazvati teške glavobolje, mučninu i letargiju u našem fizičkom telu, što je očigledan znak velike gust­ine pozitivnih jona u tom energetskom područ­ju. Drugim rečima, čovek koji je već pogođen mentalnom ili fizičkom bolešću hroničnog tipa ima tendenciju da privuče duhovne “blizance” koji su na vrlo sličnoj talasnoj dužini – i svi oni su uvek suočeni s velikim prisustvom pozitivnih jona u telu i okolini.

Tema naše duhovnosti je veoma kompleksna, jer se preliva između religije, vere i verovan­ja, nauke, medicine, umetnosti, sociologije i mnogih drugih oblasti. Njoj se ne može prići na linearan način, a uz to ne postoje prave reči koje bi verbalno mogle opisti i objasniti nešto skoro neobjašnjivo, nešto što je lakše doživeti: videti, udahnuti, osetiti… Nažalost, i uvid u kvantnu teoriju (kao pomagača za dublja objašnjenja) ostao je veoma ograničen i koncentrisan na mali broj stručnjaka – iako je dokaz ove teorije potvrđen pre više od sto godina. Ali gledano sa neke druge strane, postavlja se pitanje: “Šta ja imam od toga, čak i kad bi mi neko dao pravo objašnjenje kako duša funkcioniše?”

FOTO: MARKO ORADOVIĆ – EDGE

Mi smo svi svesni toga da svakodnevno doživl­javamo mnogo više od onoga što možemo sebi da objasnimo. Puno puta dolazimo do granica naših intelektualnih mogućnosti da racional­no preradimo i postavimo na pravo mesto naš “unutrašnji” život. Mnogi pitaju sami sebe koji deo našeg bića je pod kontrolom genetskih osobina, a koji pod uticajem emocija, šta je naša mentalna ravnoteža ili kako se doživlja­va i definiše duhovnost. Puno ljudi se oslanja na svoju intuiciju, ubeđujući sebe (a ponekad i sve oko sebe) da je duhovnost stvar religije i da nema potrebe za naučnim objašnjenjima. To je možda u nekim delovima sveta sasvim dovoljno, ali iako živimo u veku baziranom na neograničenom dostupu informacijama, velika većina ljudi u takozvanim “razvijenim zemlja­ma” je žedna duhovnog prosvećenja.

Naša civilizacija polazi od toga da se stvarnost može postaviti između uzročnih i posledičnih energija, kao i zakonitostima između nekoliko jednostavno vezanih elemenata. Iz toga proizi­lazi arogancija ljudskog roda da je već ta mr­vica racionalnog znanja dovoljna ne samo da se svetom manipuliše, nego čak i da se vlada planetom. Puno toga što se danas u većini in­dustrijskih oblasti smatra kao veliki napredak, donosi sa sobom uglavnom nove probleme i vodi nas dva koraka unapred, a onda tri unazad.

Mi, kao gosti na ovoj planeti, ne možemo op­stati u brzini svih promena ukoliko ne razume­mo sopstvenu strukturu, ko smo i kako funk­cionišemo. Utoliko je važnije da pokušamo na što jednostavniji način objasniti osnovne postavke i značaj razumevanja o našem (ne­materijalnom) telu, našoj duši, duhu i duhovno­sti. Prvi korak u tom pravcu je da zamislimo kakvi želimo da ostanemo ljudima u sećanju i kakav trag ćemo ostaviti za sobom kad nas više ne bude.