TITO I JA

O SEĆANJIMA I NOVIM IZAZOVIMA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ ARHIVE JOŽEFA OSELIJA

U prelepom ambijentu čuvenog hotela „Slon“ u Ljubljani, razgovarala sam ovog majskog proleća sa Jožefom Oselijem, Titovim batlerom.

Jožef Oseli, skroman, diskretan profesionalac, kuvar, batler svetskog glasa. Slovenački kuhinjski majstor, član Francuske kulinarske akademije, bio je oficijelni kuvar finala Mis sveta na Sejšelima.

Iz sebe ima par ključnih reči koje su mu odredile život: BATLER – KUVAR – JOSIP BROZ TITO – BRDO KOD KRANJA – METKA – SVET.

Jožef Oseli je bio lični batler Jopisa Broza Tita na Brdu kod Kranja.

U protokolu dvorca kod Kranja, sa svojom suprugom Metkom, počeo je da radi 1973. godine. Bio je Titov batler do kraja predsednikovog života 1980. godine. Uživao je apsolutno Titovo poverenje i poštovanje. On i supruga Metka, pre samog dolaska u Titovu rezidenciju, bili su školovani hotelijeri, zaposleni u Protokolu Republike Slovenije. U okolnostima u kojima se našao, započinje za njega jedno novo životno pogavlje.

Imao sam 3-4 puta sreće u životu, bio sam na mestima na kojima sam morao da budem da bih bio ovo što danas jesam. Preživeo sam svoje rođenje sa 1 kg i 55 gr. Šest meseci mi je život visio o koncu. I preživeo sam. Dva puta sam bio na pravom mestu – ističe Oseli. – Sa Metkom sam sasvim slučajno počeo da radim za predsednika Tita, jer je tadašnji radnik Vinko Slapšak išao na godišji odmor i on nas je preporučio upravniku Graga Brdo Miru Dobriloviču rečima da smo mladi, školovani i puni znanja. S obzirom na to da smo bili zaposleni u Protokolu Republike Slovenije, vrlo brzo smo počeli da radimo na Brdu kod Kranja. Treći srećan splet okolnosti odnosio se na moj rad za Miss World na Sejšelima, na koji sam jako ponosan, a do kojeg je došlo sasvim slučajno – objašnjava Jožef.

KOJI JE BIO NAJOSNOVNIJI JELOVNIK MARŠALA TITA?

Hrana je ranije bila ekološka, prirodna, bila su jednostavna jela. Predsednik je jeo hranu domaćina gde je bio, nije bio izbirljiv. U Sloveniji je voleo žganjce, goveđu supu je Tito jeo za doručak, voleo je krvavice, pečenice, zelje, šta god smo mu dali, jeo je. Odbio je samo jednom puževe u salati, koje sam napomenuo da se tamo nalaze. Jako se jednostavno tada kuvalo.

Sada, kada sam uporedio jelovnike predsednika Tita sa jelovnikom Džona Kenedija kada je bio u poseti Americi, pa ni tamo nije bila neka vrhunska kuhinja. I kada smo imali gosta u Levu, došao je švedski kraljev par i tada je sve bilo jednostavno. Kada se setim Južne Afrike, kada je došla kraljica Elizabeta u hotel u Port Elizabeth, imali smo jednostavan jelovnik: goveđi biftek midium pečen, sa malo krompira, i onda je to bilo wow, i svi su to hvalili.

KAKO JE IZGLEDAO VAŠ PROFESIONALNI PERIOD NAKON TITOV SMRTI?

Metka i ja smo bili veoma mladi. Morali smo nastaviti dalje. Vodio sam dve vile na Bledu i u Strunjanu (kod Portoroža), fantastične protokol vile. Ja sam ih kroz posao i ljubavlju oživeo. Naši gosti, njih 26, sve su jeli kod nas. Vila je bila uvek rasprodata dve godine unapred (od Uskrsa do novembra). Tamo je dolazio Vaclav Havel, mađarski predsednik Genz, nisam imao mesta za njih da ih smestim, ali sam goste preselio u Portorož oni su mogli dođu svaki dan da se sunčaju i jedu a predsednici su bili u vili u vreme godišnjih odmora.

NA VAŠ ROĐENDAN, KRENULI STE SA DALJEM EDUKACIJOM U KULINARSKOM SMISLU.

Za moj 50. rođendan, 04.03.1999. godine, odlučio sam da krenem u školu u Lionu, na Paul Bocuse Institut na 6 meseci, ali sam čekao godinu i po dana da dođem na red. Predavanje je bilo na engleskom jeziku, platio sam 10.000 dolara u francuskim francima, i nakon toga sam dobio posao na Sejšelima. Vrata sveta sa ovom diplomom su mi se otvorila. U 26 zemalja sveta sam radio, učio, trenirao. Gledao kako drugi rade i prenosio svoje znanje.

PIŠETE KNJIGU.

Ljude najviše zanima jelovnik predsednika Tita. U januaru sam počeo da pišem knjigu, ali sam samo napravio izbor kako će ona izgedati. Smatram da će biti potrebno da napišem dve knjige, jedna će biti biografija, od rođenja, pa do hotela Lev, gde sam završio kao menadžer, i do penzije. I tu je i Tito i posete. Moja priča o predsedniku Titu je u osnovi – predsednik kao čovek. To su one priče koje niko ne zna, a mi smo ih doživeli. To je bitno, jer se tada vidi kakav divan čovek je bio Maršal. Puno priča koje su se dogodile između predsednika, mene i Metke, moje supruge, i gostiju. Kao crvena nit. Nisam mogao iz toga da izađem. Ubacio sam malo istine koje znam. Druga knjiga sadržavaće moja putovanja po svetu i puno recepata iz svih država. Radio sam i za sultana od Bruneja, 3-4 recepta. Imam 1500 recepata i još 500 recepata, od egzotike do Japana, da izaberem, i da 80% bude jednostavnih, kako bi svako mogao da ih spremi kod svoje kuće. Radio sam za Miss World na Sejšelima. Ja pišem rukom moju knjigu. Tek sada je prebacujem na računar, pa popravke slede. Na dobrom sam putu da je polako završim. Ima uvek posla. Uvek se nešto otvara.

VI STE ČLAN WACS – WCWB KOMITETA.

Komitet je osnovan pre 8 godina i zasniva se na humanitarnom radu. Mi radimo kao što rade i lekari, kuvari bez granica. Tamo gde se desi prirodna nepogoda, nevolja, posebno ako u toj državi njihova asocijacija zamoli za pomoć, dolazimo mi. Kada su bile poplave u Hrvatskoj i Srbiji pre par godina, ja sam lično predao ček koji smo skupili – 4000 evra smo dali za Hrvatsku i 4000 evra za Srbiju. Mislim da sam jedan od aktivnijih, jer sam zadužen za Evropu, to je WACS-a sa sedištem u Parizu. Imamo 106 članova država i 12 miliona šefova po svetu. Jaka i moćna asocijacija. Kada sam postao član, odmah sam uradio na Brdu kod Kranja jednu humanitarnu večeru za posledice nesreće koje su se desile na Filipinima, zemljotres u Nepalu, skupili smo za jedno veče 4000 evra, pa smo u Beogradu kuvali ceo dan za autobus dece iz Zavoda za napuštenu decu, radili smo pizze, tiramisu Sofije Loren, njoke, tako da su deca uživala jedan dan u radu sa mnom. Puno radim sa decom sa posebnim potrebama, zajedno spremamo uskršnji doručak i božićnu večeru, ili sa decom pečemo, kuvamo. Radio sam i humanitarnu večeru za poplave u Peruu, i sve su to države članice WACS-a. Najviše pomažemo u Aziji, oni se najviše odazivaju akciji, jer nikada ne znaju kada će im se šta od prirodnih nepogoda dogoditi.

VRLO RADO RADITE ZA DECU SA POSEBNIM POTREBAMA.

Prošle godine sam bio na Malti i radio sam za decu sa posebnim potrebama i sa predsednicom Fondacije. Napravili smo večeru za 116 gostiju, na kojoj je 9 dece sa posebnim potrebama pomoglo da se sve pripremi. Sada bih trebao opet da odem na Maltu da napravimo jednu večeru i večeru za predsednicu Malte, ali zaista nemam vremena, eventualno krajem septembra i početkom oktobra.

ZA KOGA BISTE VOLELI DA KUVATE, A DA NISTE KUVALI DO SAD?

Voleo bih da uradim večeru za nominovane za Oskara. 3, 4 godine sam radio prijem za Viktora u Sloveniji. Bio sam na Brionima, kada sam sreo Radeta Šerbedžiju. On ima sve kontakte u Holivudu ali ga nisam pitao da mu perdložim da ja napravim večeru. Moja slabost je što vrlo malo pitam.

SA 68. GODINA, SA SVETOM I ISKUSTVOM KOJE IMATE IZA SEBE, ŠTA JE ONO ŠTO VI VOLITE DA POJEDETE?

Punjeno pile koje sprema moja žena Metka. Jedanput je napravila lazanju, pa sam se pitao šta se to događa. Punjeno pile sa hlebom. Ja samo spremim hranu, možda je malo probam i vrlo malo jedem po kuhinjama i hotelima. U Japanu sam spremao gala večeru. Kada završim sa spremanjem hrane, krenem u hotel i svratim do jednog malog italijanskog restorana, gde pojedem pastu i popijem pivo, i to je oko 5 evra.

ANEGDOTA KOJU VOLITE.

Jednom prilikom, došao je novi ađutant Nikola na Brdo, i Tito i on razgovaraju, i Tito kaže: „Znate šta valja, Nikola, na ovom brdu? To je zamak i Metka i Jožef.“

Na kraju mog intervjua, gospodin Oseli mi je spremio božanstvenu hranu: karpačo sa jastogom baziranu na rukoli, kavijaru, račićima, mangu. Ukusniji obrok nisam jela i takvu vrhunsku poslugu nisam imala. Gospodine Oseli, hvala vam što sam se za trenutak osetila kao kraljica na Balkanu. A vi ukoliko imate neki dobar kontakt u Holivudu, hajde da učinimo to da Jožef Oseli napravi večeru za nominovane za Oskara.