TAMO GDE ISTORIJA PIŠE STRANICE

PIŠE: MIODRAG TOMIĆ, VIŠI KUSTOS, ODELJENJE ZA RAD SA PUBLIKOM I ODNOSE SA JAVNOŠĆU NARODNOG MUZEJA BEOGRAD
PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

Znamenite žene koje su svojim dolaskom u Srbiju u XIX i XX veku bile odlučne u nameri da budu tu. Dolazile su i u najtežim vremenima koja mogu da zadese jedan narod, deleći sudbinu u novoj sredini koju su prihvatale kao svoju.

Elodi Loton, Amerikanka iz Bostona, izvesno je, ni slutila nije da će otići u Srbiju 1863. godine.

Takvoj odluci zasigurno je doprineo izvesni Čedomilj Mijatović, kojeg je upoznala te iste godine u Lajpcigu. A kako i ne bi?

Susret se dogodio kod Brokhauzena, izdavača leksikona i istorijskih časopisa.

Čedomilj Mijatović je iz Srbije, student političkih nauka u Cirihu i Minhenu, obrazovan i već vešt u bankarskim poslovima. Budući ministar finansija.

Elodi, otmena i učena dama, u svom poznanstvu sa Mijatovićem u Lajpcigu, imala je prilike da sazna mnogo o prošlosti srpskog naroda iz studija i prevoda, koje je Mijatović prilagao Brokhauzenu. Godinu dana kasnije venčavaju se u Ruskoj crkvi u Lajpcigu. Te, 1863. godine, njemu je navršena 22. godina, a gospođi Loton Mijatović 39.

Po dolasku u Srbiju, postaju glavna tema čaršijskih priča. Govorilo se da je Teozof, kako su Čedomilja zvali po pseudonimu, oženio i doveo u Beograd ženu godinu dana stariju od svoje majke. Ipak, razlika u godinama nije bila prepreka za zajedništvo. Naprotiv.

Udajom za Čedomilja i svojom posvećenošću Srbiji, Elodi je svuda u svojoj novoj domovini prihvatana sa velikim poštovanjem, kako su beležile tadašnje Beogradske novine.

Brzo je naučila srpski jezik i, kao svoj prvi prevod, objavljuje zapažanja o brizi pacijenata o kojima je pisala čuvena Florens Najtingejl, po kojoj se 12. maj, datum Florensinog rođenja, obeležava kao Međunarodni dan medicinskih sestara.

Takođe, zahvaljujući gospođi Loton Mijatović, Englezi su dobili izvor podataka o Srbiji iz perioda od 1843. do 1871. na svom jeziku, koje je publikovala 1872. godine u svom delu „Istorija moderne Srbije“.

Dve godine kasnije, objavila je zbirku srpskih narodnih priča pod nazivom “Srpski folklor”. Svoj književni rad završava 1881. godine, kada je priredila i prevela nacionalne pesme o boju na Kosovu, u kolekciji pod nazivom „Kosovo“.

Zahvaljujući knjigama koje je objavila Elodi Mijatović, čitalac zainteresovan za Srbiju mogao je da dobije prilično sveobuhvatnu sliku tadašnje savremene srpske istorije i kulture.

FOTO: BOJAN DŽODAN

Objavljivanjem knjiga o Srbiji na engleskom, Elodi Mijatovićje bila od značaja u Britaniji, sličnoj onoj koju su imala braća Grim i Leopold fon Ranke u otkrivanju srpske istorije i kulture na nemačkom jeziku.

Elodi je takođe bila veoma aktivna i u društvenom životu ondašnjeg vremena, a zasigurno i nezaobilazna u diplomatskim krugovima, kojima je bilo stalo do poznavanja prilika i običaja Srba druge polovine XIX veka.

Poznato je da je, pored pomaganja Društvu srpskog Crvenog krsta, bila aktivna u prikupljanju pomoći nastradalima u ratovima za oslobođenje od Turske. Zajedno s kneginjom Natalijom, Elodi Loton Mijatović doprinela da se u Beogradu podigne Engleski zavod za ratnu siročad.

Treba pomenuti da su u svemu tome imale podršku i učešće italijanske konzulke, gospođe Joanini, osim toga i pomoć ruskih misija i tadašnjih žena ruskih diplomatskih predstavnika u Beogradu.

Sve ove akcije engleskih, ruskih i italijanskih žena, uvek su vođenje s nacionalnim Beogradskim ženskim društvom. Naravno, ne treba posebno naglašavati da su pomenute gospođe, kao i mnoge koje ne pominjemo, pored značajnih odlikovanja, bile i počasni članovi najstarijeg ženskog društva u srpstvu.

A evo šta kaže o svemu ovome kaže Čedomilj Mijatović, Elodijin muž:

“Doista, ja sam se u Lajpcigu upoznao s mojom ženom Elodijom Loton, koja je tada došla iz Bostona, iz Amerike, da prevodi na engleski jedan nemački roman. I iako je ona bila 17 godina starija od mene, ja se, po proročanstvu nekog Jevte, venčam sa Elodijom.“

„Može biti da nije suvišno reći, da sam se sa Elodijom upoznao kod slavnog izdavača nemačke enciklopedije, Brokhauzena, čiji sam saradnik bio, i da sam od nje naučio engleski jezik još dok sam bio u Lajpcigu. Uzgred da kažem i to, da sam sa Elodijom živeo 45 godina. Nagrada mome životu je njena iskrena ljubav za srpski narod, koji je iskreno zavolela i služila mu, pišući o Srbima po mnogim engleskim novinama, i tako upoznavala englesku javnost o našem narodu”.

Za svoje zasluge, Elodi Loton Mijatović je odlikovana Takovskim krstom III reda, Krstom sv. Save i Medaljom kraljice Natalije.