TAJ ČUDESAN BARI

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

Putujući ovog leta po Kritu i jugoistočnoj Italiji, odlučila sam da vam ipak predstavim sjajni lučki grad na Jadranskom moru, Bari u Italiji. Još od malena slušala sam priče kako ljudi uzimaju trajekt na relaciji Bar–Bari, dva grada koje razlikuje samo jedno “i” i deli more.

Bari nije samo luka, on je više od toga. On je koloritni grad, u kojem buja život, kako to on ume na samom jugu. Znači dinamičnije, jače, svetlije. Za mene, koja je žudela što pre da se izgubi na ulicama, u Bariju dominira više stvari: Crkva svetog Nikole, osnovana 1087. godine, u kojoj se nalaze mošti ovoga sveca, koje su pod sumnjivim okolnostima donesene iz Mire u Likiji. Mošti svetog Nikole privlače mnoge hodočas­nike širom sveta.

Bari ima i Normansku tvrđavu iz 12. veka, uz nju su prelepi Giardini Isabella d’Arag­ona (napuljska princeza koja je tu živela), nešto manja tvrđava Fortino Sant’Antonio, ruska crkva, stara i nova luka.

Ono što me je osvojilo jeste široka promenada u novom delu grada, prepuna ljudi, radnje sa obe strane, koje predstavljaju raj za kupoholičarke. I sve je nekako mirisalo na neki stari italijanski film.

Espressino i apperitivo se pio na svakom ćošku, fokaća, pizze i špagete su mirisale iz svakog lokala, a italijanski stil se video iz aviona.

Da, to je ta Italija, to je Bari veličanstven u svojoj arhitekturi, boji, stilu i jedinstvu.