PIŠE: DALIBOR NOVAK
Design by humans Krobilad
Facebook Krobilad
Hajde da napravimo jedan mali eksperiment. Otvorite plakar i pogledajte koji vam je artikal najzastupljeniji u garderobi. Veoma su velike šanse da je to upravo t-shirt, iliti po srpskom pravopisu, „majica kratkih rukava“ (u daljem tekstu „majica“). Nezaobilazni deo skoro svakog letnjeg, a bogami i prolećnog, neretko jesenjeg, a samo za nijansu malo ređe zimskog outfita, majica je daleko stigla od svojih skromnih i neuglednih korena, početkom dvadesetog veka. Kad smo kod toga, da li ste ikad razmišljali o tome ko je prvi i kada napravio istu?
Obična majica je originalno napravljena u vreme Prvog svetskog rata kao deo vojne opreme američke mornarice (a ubrzo i vojske), zamišljena da se nosi kada su mornari van dužnosti i u trenucima odmora. Nakon rata, počinje rast popularnosti majice, prvenstveno među radničkom klasom, od mehaničara i rudara, preko farmera i lučkih radnika. U čuvenom filmu Čarobnjak iz Oza iz 1939. godine, pojavljuje se i prva štampana majica na filmskom platnu. Nekoliko godina kasnije, 1942. na naslovnoj strani časopisa LIFE pojavljuje se majica koja se po malo čemu dizajnom (štampe) razlikuje od današnjih. Model koji nosi majicu je, ne toliko iznenađujuće – vojnik. Fun fact: Američki pisac F. Skot Ficdžerald se smatra za prvu osobu koja je iskoristila termin t-shirt u svom romanu Ova strana raja, iz 1920. godine.
Danas je teško zamislivo da je za sveprisutnost majice zaslužna praktično samo jedna osoba. Iako je svršetkom Drugog svetskog rata postalo uobičajeno viđati američke ratne veterane u majicama, tek 1951. godine, sa filmom Tramvaj zvani želja, majica, kao i jedan od najboljih glumaca svih vremena – Marlon Brando, dostiže zvezdani uspeh. Do kraja te godine, tinejdžeri su američkim proizvođačima majica doneli profit od 180 miliona dolara! Paralelno sa usponom obične bele majice, početkom pedesetih godina 20. veka, pojedine kompanije u Majamiju uočavaju širi potencijal i počinju da koriste majice kao pokretne reklame, uglavnom za lokalna odmarališta i druge turističke atrakcije. Tehnologija sito štampe, poreklom iz Kine i stara preko hiljadu godina, pokazuje se idealnom za industrijsku proizvodnju grafičkih majica. Kompanija iz Majamija, Tropix Togs, ubrzo potom kupuje prava na Diznijeve likove, i kako to vole da kažu – ostatak je istorija…
Ko bi rekao da je ovaj tako prilagodljiv deo garderobe star tek nešto više od sto godina? Od svojih skromnih vojničkih početaka, do vrtoglavih visina današnjih modnih pista, majica se izborila za svoje mesto u modi i pop kulturi podjednako. Šetnja ulicama bilo kog grada ove naše plave kugle svedoči o tome. Danas gotovo da nema modnog dizajnera koji se nije oprobao i u dizajnu majica. Neko posvećuje više pažnje krojevima i konstrukcijama, neko ih tretira kao slikarsko platno (ja se skromno ubrajam u ovu grupu), a neko kao političku platformu. Nema bitnije muzičke grupe na svetu čiji značajan deo prihoda ne čini prodaja upravo majica (a manje bitni i bendovi u usponu nedostatak medijskog eksponiraja i finansijskog uspeha nadoknađuju grandioznošću dizajna). Poslednji modni trendovi nas pretvaraju u hodajuće bilborde, koji plaćaju za čast da nosimo upravo njihov logo…
Nije tako loše za artikal koji je započeo karijeru skriven od očiju javnosti, zar ne?
