SVOJA I SAMOSTALNA

PIŠE: JELENA ABRAHAM, LIČNI SAVETNIK

Nedavno me je pozvala Mia (upoznale smo se davno na jednom seminaru Kundalini yoge) da napišem tekst za njen RYL magazin, na temu “Budi autentična”. Ta reč je duboko zapisana u meni i odlično me opisuje. Sa radošću sam prihvatila izazov, jer iskreno, već duže vreme, želim da se nađem među svim tim autentičnim likovima, koje ovaj časopis okuplja. Dakle, želja mi se ispunila.

Po meni, biti autentičan znači da sam, na neki način, drugačija. Sa tom osobinom sam se verovatno i rodila, ali sam je kroz život dograđivala. Mama mi je jednom, dok sam bila mlađa, rekla da su me sigurno zamenili u porodilištu, jer ja ne ličim ni-na-koga. Takođe, znam da to nije osobina, nego način života i priznajem da mi TO autentično nekada baš opasno oteža i poremeti život, ali rezultati su fantastični.

Kako se autentičnost stvara u prvih šest godina? Bila sam mažena i pažena. Roditelji su me obožavali i SVE dozvoljavali. Sada znam da je to bilo presudno za slobodno ispoljavanje moje ličnosti, bez ograničenja i bez kontrole, a naročito bez usađivanja nepotrebnih roditeljskih programa i pametovanja. Lepo su me roditelji pustili da rastem i koristim svoje unutrašnje resurse, a ne njihove. Hvala im na tome.

Već u vrtiću sam primetila da sam drugačija. Vaspitačice i sva deca, svi su me obožavali. Ja sam bila vesela i nasmejana devojčica, koja je pevala i igrala. Nikada se nisam stidela, a i danas je isti slučaj. Polazak u školu i prepoznavanje moje levorukosti je bila još jedna “posebnost“, pa muzička škola, pa sviranje violine, pa solo pevanje i školovanje glasa… Kasnije, u srednjoj školi, košarka je dugo godina bila moja velika ljubav, posebno zbog mog takmičarskog duha, koji je uvek karakterisao moju ličnost.

Pravni fakultet je bio moj pogrešan izbor, nametnut od okoline kao “isplativ” u budućnosti, ali za mene očigledno ne. Nikada nisam funkcionisala u odnosima šef i podređeni, a posebno, nikada nisam trpela mahinacije bilo koje vrste, pritisaka i ucena, radi lične koristi i slično.

Sa udajom, dolaskom dece i željom da što više vremena provedem sa njima, kod mene se iznenada pojavio, do tada skriveni talenat – slikanje. Sledećih 25 godina će mi slikanje ikona biti profesija i velika ljubav. Ikone su u moj život došle sa razlogom. Ta religijska faza u mom životu mi je otvorila neke nove vidike i spoznaje, koje su presudno uticale na moju autentičnost i sadašnji život, gde mi religija, kao vodič, sada više nije potrebna.

FOTO: PIXABAY.COM

Više od dve decenije sam se trudila da budem dobar i poslušan vernik. Bila sam, a onda sam odlučila da svoj život vratim na poziciju slobode i radosti. Za mene je i brak bio lažan odnos, nametnut, u kome sam, u stvari, izgubila sebe, izgubila svoj smisao i autentičnost. Prelomni trenutak, ili okidač, kako god, onaj je kada sam podnela tužbu za razvod braka (bar neka korist od Pravnog fakulteta) i tako ušla u novu, uspešniju fazu mog života. Od tada kreće ekspanzija i vraćanje moje prave autentične ličnosti, moje prave prirode, koja je godinama ostala zaključana pravilima – ograničenjima, koje su mi drugi nametnuli.

Od tada, od oslobođenja, vreme sam provodila na brojnim edukacijama, seminarima, usavršavanjima. Znanja koja sam sticala su iz raznih oblasti, kao na primer: hipnoza, regresija, nlp, rekonekcija, teta healing, razne meditacije, razna lepa i korisna učenja, mnogo knjiga sam pročitala i novih ljudi upoznala. Primenjivala sam i isprobavala mnoge zanimljive tehnike, vežbala mentalnu snagu i strpljenje. Posle svega toga sam uvek izlazila kao pobednik, jer mi moja autentičnost i želja za napredovanjem nisu ostavljale drugu opciju.

Poslednjih 15 godina radim sa ljudima kao lični savetnik, imam svoj blog jelenaabraham.com na kome pišem isključivo i samo ono što mislim i u šta verujem, a na takav način da drugima to može da bude veoma korisno. Ljudi kojima se dopadaju moji tekstovi, prepoznaju sebe u njima, jer su nam zajedničke vera i istina u koju verujemo. Ja ih inspirišem, jer sam autentična i različita, a oni me prate i čitaju, jer su tako bliži sebi i zato što ih ja podsećam na to ko su oni u stvari.

Ako bih još trebala da objasnim zašto sam autentična, rekla bih da ja govorim i radim stvari u koje VERUJEM. Ja ostvarujem svoje želje. Ja vidim svoj život bez ograničenja. Uvek sam videla ono što želim da vidim, dok je većina uglavnom videla samo ograničenja onoga što bi oni želeli. Strast je ono što me vodi, daje posebnu snagu i odlučnost, da budem nepokolebljiva na svom putu ličnog napretka. Ja sam tu da naučim ljude da je sve moguće. Proces ostvarenja zna da bude bolan, ali na kraju, kada dođemo do rezultata, većina shvati da se trud višestruko isplatio. Na moju radost, primećujem da se u mom okruženju sve više i sve češće pojavljuju ljudi koji isto misle, koji isto vibriraju kao ja, taj broj istomišljenika se na obostrano zadovoljstvo povećava. Mi smo na istom putu. Čarobnom putu, koji ima samo jedan smer, smer ličnog napredovanja i ljubavi prvo prema sebi, pa tek onda prema drugima, što je po meni važano znati, jer to je ključ koji otvara vrata lične sreće.

Sve što radim, volim da radim, uživam u tome i radila bih to i besplatno. To je osećaj koji daje punoću i radost životu. To je nešto što niko ne može da mi uzme, jer mi niko to nije ni dao, sama sam do toga došla. Ljudima sa kojima radim pomažem da promene svoja uverenja i verovanja koja ih ograničavaju, da se reprogramiraju, da nauče da problematične situacije gledaju iz potpuno drugog ugla. Svi smo mi različiti i svi mi imamo različitu brzinu napredovanja. Bitno je, za početak, da imamo želju da krenemo na put ka sebi i prihvatimo sebe, da što pre shvatimo da su životi drugih, oko nas, potpuno nebitni i da retko možemo da utičemo na njih. Skoro nikako i nikada. Takođe je jako važno da ljudi, koji su oko nas, budu naši istomišljenici, jer tada će stres i nesuglasice biti svedeni na najmanju moguću meru.

Ja sam Jelena Abraham. Danas sam slobodna, zadovoljna, svoja i samostalna. Ja sam žena koja radi na sebi, a i na drugima, pokazujući im LIČNIM primerom kako treba da izgleda ZDRAV i uspešan život. Ja sam zadovoljna i srećna. Nemoj to da zaboraviš. Promenila sam sebe, svoje telo i svoja uverenja, a pomogla sam i drugima da se promene, onda kada su oni odlučili da im se to desi. Želim i ubuduće da učim i pomažem drugim ljudima da se osećaju i izgledaju bolje, da preuzmu odgovornost za sebe i da počnu bolje da žive, da žive onako kako su u stvari i zaslužili.

FOTO: PIXABAY.COM