SVE ŠTO MAŠTA I TALENAT ZAMISLE, RADOM OSTVARUJE

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: JOVANKA VIŠEKRUNA JANKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: MARINA LOPIČIĆ, MILOVAN ĆIROVSKI

JOVANKA VIŠEKRUNA JANKOVIĆ, PIJANISTKINJA IZ BEOGRADA, OSNIVAČ I UMET­NIČKI DIREKTOR ARTLINKA I ARTLINK FESTIVALA, ČLAN BORDA EVROPSKE ASO­CIJACIJE FESTIVALA, ŠKOLOVALA SE U BEOGRADU, GDE JE ZAVRŠILA DIPLOMSKE I MAGISTARSKE STUDIJE KLAVIRA NA FAKULTETU MUZIČKE UMETNOSTI. POSLE­DIPLOMSKI PROGRAM ZAVRŠILA JE I NA MUZIČKOJ AKADAMIJI FERENC LIST U BUDIMPEŠTI, KOD PROFESORA LASLA BORONJIJA (LASZLO BARANAYAY). TOKOM STUDIJA, OSVAJALA JE NAGRADE NA NACIONALNIM I INTERNACIONALNIM PIJA­NISTIČKIM TAKMIČENJIMA, MEĐU KOJIMA I DRUGU NAGRADU NA TAKMIČENJU FRÉDÉRIC CHOPIN ZA MLADE MUZIČARE U RIMU.

PIJANISTKINJA, IZVRŠNA I UMETNIČKA DIREKTORKA ARTLINKA I DOBITNICA OR­DENA UMETNOSTI I KNJIŽEVNOSTI U RANGU VITEZA MINISTARSTVA KULTURE RE­PUBLIKE FRANCUSKE, OSVOJILA NAS JE SVOJOM MUZIKOM I ŠARMOM.

KAKO JE NASTALA IDEJA ARTLINK FESTI­VALA?

ArtLink festival je prirodno izrastao iz ArtLink Letnje umetničke škole, koja je nastala 2005. godine kao multidisciplinarna umetnička škola za mlade umetnike iz različitih vidova umetnosti, koji su kroz te programe razvijali svoje talente i pripremali prezentacije u radu sa mentorima i kroz interakciju sa publikom. Inače, inspiracija za taj multidisciplinarni umetnički koncept, koji Ar­tLink neguje od osnivanja, iako je prirodno muzi­ka uvek u centru pažnje, nastala je prilikom mog boravka u čuvenom Banff centru za umetnost u Kanadi. Tamo sam imala priliku da budem Artist in residence godinu dana, i da steknem divna i nezaboravna profesionalna iskustva i kontakte sa umetnicima iz celog sveta. Mislim da je Srbiji i Balkanu potreban jedan Banff. Od tada je ArtLink realizovao na desetine umetničkih projekata, naj­više iz oblasti muzike, ali i iz vizuelnih umetno­sti i filma. Mislim da je prožimanje umetničkih disciplina i interakcija umetnika različitih profila danas nužna i vrlo poželjna, s obzirom na pravce razvoja umetničkog izražavanja i načina komuni­kacije sa publikom.

PROGRAM ZA OVOGODIŠNJI FESTIVAL – DA LI SI ZADVOLJNA REAKCIJAMA?

Program ovogodišnjeg i svakog prethodnog fe­stivala, pre svega, stavlja u fokus mlade talente iz Srbije i sa Balkana, koji na festivalu imaju pri­liku da zajedno kreiraju zanimljive muzičke pro­grame, u saradnji sa gostujućim umetnicima iz različitih evropskih zemalja.

Ono što naš program čini atraktivnim jeste go­stovanja mladih evropskih zvezda u usponu, kao što su, ove godine, italijanska violinistkinja rumunskog porekla Anna Tifu, zatim divni mladi pijanista iz Izraela Adik Nojhaus, potomak najču­venije pijanističke porodice, portugalska pijani­stička zvezda Vaško Dantaš, ali i majstori svog instrumenta poput prvog fagota Pariskog orke­stra – Italijana Đorđa Mandolezia, koji će raditi sa mladim umetnicima.

Imaćemo prvi put na programu portugalsku kla­virsku muziku u izvođenju pijanistkinje Sofije Laurenso, kao i nastupe mladih ansambala – Ar­tLink Balkanskog seksteta i Tria, koje čine najper­spektivniji mladi umetnici iz regiona.

I ove godine, kroz saradnju sa našim partnerima iz Višegradske grupe – čuvenom Betoven aso­cijacijom iz Poljske, Kapoš festom iz Mađarske i Kameratom Janaček, dobijamo njihove najbo­lje umetnike mlađe generacije, ali i mogućnost da pošaljemo mlade umetnike iz Srbije i regiona na njihove festivale, od kojih će prvi biti već ovog leta u Tirani u julu i u Mađarskoj u avgustu.

Eto, to su reakcije koje meni znače. Pozivi da naši festivalski programi i naši ansambli gostuju van granica zemlje, da se grade partnerski odno­si i zajednički projekti sa evropskim festivalima. Naravno, kvalitet muzičara i radost muziciranja koja prati sve naše programe uvek izazovu i po­zitivne reakcije publike na koncertima, čemu se i ove godine radujem.

ORDEN UMETNOSTI I KNJIŽEVOSTI U RANGU VITEZA URUČEN TI JE 20. SEPTEMBRA 2017. GODINE, NA SVEČANOJ CEREMONIJI U AMBASADI FRANCUSKE U BEOGRADU. ORDEN DODELJUJE FRANCUSKO MINISTARSTVO KULTURE “OSOBAMA KOJE SU SE ISTAKLE STVARALAŠTVOM NA POLJU UMETNOSTI ILI KNJIŽEVNOSTI I TIME DOPRINELI FRANCUSKOJ I SVETSKOJ UMETNIČKOJ I KULTURNOJ BAŠTINI”. KAKAV JE BIO OSEĆAJ? DA LI SI PONOSNA NA SEBE?

Orden koje dodeljuje Ministarstvo kulture Fran­cuske ima posebno važno mesto, ne samo u mo­joj profesionalnoj biografiji, nego i u mom srcu, kao inspiracija i podsetnik u trenucima koji nisu uvek posuti ružama, nego i trnjem, da je moja borba za umetničke vrednosti u koje verujem vredna truda.

Naravno da ovakvo priznanje koje je odraz pre­poznate vrednosti čini da se osećate ponosnim, jer njime ste dobili potvrdu da ste uradili nešto dobro za širu zajednicu, da je vaš rad prenet sa ličnog na širi plan, što i zajednica treba da pre­pozna. U isto vreme, to je podsticaj za dalji rad, a podsticaj, posebno ovakav, mnogo znači.

KAKO IZGLEDA ŽIVETI MUZIKU?

Živeti muziku za mene znači živeti sa inspiraci­jom, a meni je teško da zamislim život bez in­spiracije. Živeti muziku znači puno lepote, u sa­moći, ali i u deljenju muzike sa drugima. Muzika budi emocije, a život bez emocija je prazan.

KAKO ZAPOČINJEŠ SVOJ DAN?

Volim da dan započnem u tišini, sama sa svojim mislima i sa pogledom na svitanje. Volim da ose­tim energiju novog jutra, da pogledam u sunce, nebo ili drvo ispred mog prozora, da imam neko vreme za sebe pre nego što počnem sa uobiča­jenim aktivnostima.

KAKO IZGLEDA PUT USPEŠNE ŽENE NA BALKANU?

Na Balkanu je svaki put trnovit i nikad dosadan, meni se čini.

Za uspeh u poslu potrebna je vizija, doslednost, posvećenost, upornost, postojanost – sve ono što ne karakteriše Balkan. Burna istorija, ali i sa­dašnji trenutak na Balkanu nas stalno podsećaju na to da bez jasne vizije, doslednosti i discipline u njenom sprovođenju, nema napretka i uspe­ha. Balkan je iznedrio izuzetne pojedince u svim oblastima, ali na žalost ti pojedinci kroz istoriju nisu uspeli da utiču na to da svoju izuzetnost ugrade u izgradnju postojanog sistema vredno­sti po kome je organizovano društvo.

Biti uspešan znači praviti mnoge kompromise, posebno ovde, što nije uvek lako i moguće. Tako da je za mene uspeh na Balkanu, a i šire, uspeti dati mali doprinos ugrađivanju pravih vrednosti u društvu za čiji su boljitak i napredak kultura i obrazovanje najpotrebniji.

KOGA BI MOGLA DA IZVOJIŠ OD PIJANISTA MLAĐE GENERACIJE?

Od pijanista mlađe generacije izdvajam goste ovogodišnjeg ArtLink festivala – Adi Nojhausa, Zoltana Fehervaria, Aleksandru Svigut, Vaška Dantaša, kao i našeg mladog pijanistu Pavla Kr­stića, dobitnika ArtLink nagrade za najperspek­tivnijeg mladog umetnika u Srbiji.

KAKO VIDIŠ SEBE ZA PET GODINA?

Sebe i dalje vidim u muzici i muzičkim projekti­ma, koji će se, nadam se, razgranati, umnožiti i postati još zanimljiviji. To je moj put kojim idem, a uz viziju, intuiciju, inspiraciju, sve što mašta i talenat zamisle, radom se ostvaruje.

TEMA JUNSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „OD LJUBAVI SVE RASTE“. NA ŠTA STAVLJAŠ AKCENAT, ŠTA TI JE U FOKUSU LJUBAVI?

Ljubav je najlepše osećanje, čija je lepota u bo­gatstvu i slojevitosti. To je čitav spektar duginih boja, od sreće, zadovoljstva, ispunjenosti, do tuge, bola, sete… Ljubav je nešto što je utkano u mnoge naše aktivnosti i sve što je sa ljubavlju bolje je, lepše, iskrenije.

Ljubav je najveća inspiracija – odnosno, u ljubavi je inspiracija.