SREĆNA OSTRVA

PIŠE: JASMINA PAPIĆ
FOTOGRAFIJE: PIXABAY.COM

Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača.

Ibn Batuta

Srećna ostrva.

Ako putujete negde daleko, onda ne nosite mnogo stvari.

Ponesite samo udobnu obuću i nekoliko knjiga.

Upravo je to rekla moja prijateljica iz detinjstva Zorica: – Dugo i mnogo ćemo hodati i da imaš šta da čitaš u avionu i na plaži.

Tako sam se početkom avgusta našla na letu od Budimpešte do Las Palmasa na Kanarima, koji traje skoro 6 sati.

Kao u ekskurzijskom, Niš expresovom, crvenom autobusu – možete se šetati po avionu u belim zoknicama i ćaskati sa ostalim putnicima. Naravno ako tečno govorite mađarski.

Dok se avion spuštao, pomislila sam: Ovo je neki drugi svet.

Možda i zbog neobične vulkanskosive boje zemlje, prizor koji ugledate je kao da se spuštate na Mars. Iako je sve tako evropski – Srećna ostrva, kako su ih nazivali Rimljani, deca su velikog okeana i majke Afrike.

Maroko, koji se nalazi preko puta, 10 puta je bliže od Iberijskog poluostrva.

A ni obe Amerike nisu predaleko.

Lako je pomisliti da su Kanarska ostrva dobila ime po ptici, ali nisu – ime im potiče od latinskih reči Insula Canaria – ostrva pasa.

Dogo Canario. Stočarski, pas čuvar.

Kao što Dalmacija u svom grbu ima tri leoparda, tako Kanari imaju dva psa.

Ostrvo Gran Kanarija nosi nadimak „mini-kontinent“ zbog neverovatnih razlika u pejsažu na maloj teritoriji. S jedne strane bujna vegetacija, s druge strane deonice koje podsećaju na pustinju – peščane dine, s treće strane planinski vrhovi i litice.

Od 1483. postaju deo španske krune. Od tada su veoma važna polazna tačka za španske osvajačke pohode ka Novom svetu, pa je tako i Kristifor Kolumbo tu proveo neko vreme na svom prvom putovanju 1492. godine.

Na to nas podseća Kolumbova kuća, tj. muzej koji se nalazi u starom delu grada – Vegeti.

Javni prevoz koji povezuje Las Palmas sa ostalim odmaralištima je jeftin i odlično organizovan i svuda se može stići i bez automobila, a ni taksi nije preskup. Možete se otisnuti i u unutrašnjost ostrva i posetiti mala mesta, kao što su Teror i Arucas. Čarobna mesta sa obaveznom katedralom ili crkvom, decom koja igraju fudbal na trgu, starcima koji sede na klupama i ćaskaju, botaničkim baštama i ulicama sa tipičnim starim kućama i uskim drvenim rezbarenim terasama.

Ono što je mene fasciniralo su opušteni i zadovoljni ljudi. Kanari imaju klimu večnog proleća, s temperaturama od 18 do 24 C preko cele godine.

U stanu vam nije potreban ni radijator, a ni klima uređaj.

Što bi rekli mi u Vojvodini – baš sve potaman.

Najpopularnije plaže su Maspalomas i Playa del Ingles na južnom delu ostrva, s kompleksima hotela i peščanim plažama beskrajno čistim, koje smo bukvalno prepešačile.

U Las Palomasu je često veoma oblačno. Ovaj fenomen stanovnici nazivaju „Magarčev trbuh” (Panza de burro ) i zato se turizam iz glavnog grada preselio na jug ostrva, u Maspalomas i Costa Mogan, a sve fotografije iz mog albuma obojene su sivim i tmurnim oblacima utopljenim u okean.

Gastronomija je prijatno iznenađenje.

Dočekala me je „Supa dobrodošlice“ – od dinje, sa šunkom, kozji sir, bademi i masline.

Domaća kuhinja se sastoji od kombinacije tradicionalnih španskih jela, s afričkim i latino-američkim uticajima. Papas arugadas (neoljušteni mladi krompiri kuvani u slanoj vodi), servirani sa Mojo picon (sosom od ulja, luka, čilija i paprike), služe se uz vino ili pivo.

Voća i povrća ima u izobilju, naročito onog koje ranije nikada niste probali.

Ukus i izgled banana sa Kanara nema veze sa onim na koje smo navikli, a posebno iznenađenje je bodljikavo ukusni plod kaktusa koji se naziva tuno.

Ni okean nije more na kakvo smo navikli. Nije kao Jadran plav, topao i bezazlen.

Više siv nego plav, jak i nepredvidljiv.

Za hrabre je ovo jedno od najboljih mesta na svetu za surfovanje.

Kad nekud krenemo, svi imamo slična očekivanja i predviđanja kako (ili kakvo) je to nešto novo što idemo da vidimo i upoznamo. Nešto ispuni naša očekivanja, nešto razočara, nešto iznenadi.

Nešto nas podseti na neka druga mesta.

A nešto nas natera da više cenimo mesto kojem ćemo se vratiti.