SRBIJA – ZEMLJA MINERALNIH VODA

PIŠE: PROF. DR OLIVERA KRUNIĆ – UNIVERZITET U BEOGRADU, RUDARSKO GEOLOŠKI FAKULTET, DEPARTMAN ZA HIDROGEOLOGIJU

Evropljani su dugo putovali do čuvene banje San Pellegrino na odmor, relaksaciju i da bi ve­žbali veštinu dobrog življenja. Za njih je čaša San Pellegrino penušave prirodne mineralne vode ili Acqua Panna prirodne izvorske vode bila savršen dodatak finim jelima i svakoj druš­tvenoj prilici. Danas svi ljudi koji traže najbolje mogu uživati u onome što sofisticirani Evroplja­ni poznaju od davnina – čista prirodna izvorska voda osvežava vaše telo i duh tako da možete u potpunosti uživati u životu. Pored navedenih i mnogih drugih tradicionalno poznatih brendo­va flaširanih voda diljem sveta, istu ulogu mogu odigrati i brojne, istina malo poznate, čak i u do­maćoj javnosti, pojave mineralnih voda u Srbiji.

Koliko je voda značajna u ljudskoj ishrani i ko­liko doprinosi zdravlju čoveka, dovoljno govo­ri podatak da najzdraviji i najdugovečniji ljudi najčešće žive u predelima gde su čiste i kva­litetne vode. U tim predelima je priroda u veli­koj meri očuvana od industrijskih zagađenja, a istovremeno savremene tehnologije masovne proizvodnje instant hrane još nisu stigle, pa su mnoge bolesti “savremenog čoveka” nepozna­te. Prirodni resursi i nezagađenja sredina sve više dobijaju na ceni i velika su prednost nad masovnom industrijskom proizvodnjom u sve­tu.

Ako se nekima od prirodnih bogatstava može­mo kao zemlja dičiti, to su brojni izvori razno­vrsnih mineralnih voda. Govorimo o oko 300 izvora mineralnih voda i preko 600 izvora obič­nih, malomineralizovanih voda. U odnosu na površinu teritorije Srbije (88.361 km2) svrsta­vamo se među vodeće zemlje u svetskim raz­merama. Da bi jedna zemlja bila proglašena za “zemlju vode”, pored postojanja velikog broja pojava, treba da ih karakteriše i znatna izdaš­nost (količina). Kada je u pitanju broj pojava i njihova raznovrsnost, Srbija je srazmerno svo­joj površini najbogatija na Balkanu i u Evropi, po nekim analizama verovatno i na svetu.

Mineralne vode su lekovite, blagorodne i ve­oma profitabilne, a kada je reč o našoj zemlji predstavljaju nesumnjivo pravi biser prirode, koji je nažalost još uvek nedovoljno istražen i eksploatisan. Mineralne vode su obnovljive ukoliko se ne zagađuju, i ako se ne iscrpljuju preko maksimuma, mogu neograničeno da se koriste. Imaju širok spektar mogućeg višena­menskog korišćenja (za flaširanje, kao lekovite vode, za rekreaciju, akva parkovi, u industrijske svrhe za dobijanje gasova, mineralnih soli, me­taloida, u kozmetičkoj industriji, za korišćenje hidrogeotermalne energije).

VODOM SE TRGUJE OD DAVNINA – FLAŠIRANE VODE

S obzirom na sve manje količine pitke vode na svetu, industrija flaširane vode neprestano je u porastu i u mnogim zemljama predstavlja zna­čajnu industrijsku delatnost.

Na tržištu ima mnogo vrsta flaširane vode sa ogromnim rasponom cena. Eksperti, međutim, tvrde da skupa voda nije automatski bolja, nego jeftinija. Troškovi punjenja su uglavnom svuda isti, a ono što kupac kod skupe vode dodatno plaća je brend vezan za tradiciju, marketing i transport.

Da je zaista tako govore i sledeći podaci koji su vredni pažnje: Nemačka sa 840 izvora mineral­ne vode i izgrađenih 450 brendova se kupuje u Švajcarskoj, SAD u Kanadi (sa 100 domaćih brendova flaširane vode, dok se ostatak uvozi iz celog sveta), Danska u Norveškoj. Čak je dav­ne 1281. godine, u Nemačkoj, otkriven jedan od ukupno četiri izvora firme Kondrauer, koji se i danas zahvata sa dubine od 282 m. Francuska ima više od 200 brendova flaširanih voda, sa­čuvala je tradiciju i brendirane flaširane vode, zahvaljujući dugoj tradiciji u korišćenju istih. Prema nekim podacima, istina ne od oficijelnih proizvođača, često je to i poslovna tajna, stati­stika govori da u Italiji postoji čak 600 lokalnih brendova flaširanih voda i da su Italijani vodeći u evropskim razmerama u konzumiranju flaši­ranih voda (piju oko 155-170 litara godišnje po stanovniku). Italijanska firma San Pellegrino u blizini Bergama, koja je u godini osnivanja 1899. prodavala 35.000 flaša, poslednjih godina puni čak jednu milijardu. U Srbiji je potrošnja flašira­nih voda oko 70 litara godišnje po stanovniku. Ali i kod nas raste potrošnja flaširanih voda u proseku za 10-20 % godišnje (zvanični podaci Udruženja industrije mineralnih voda). Nama tako geografski daleka Indija, sa realno pri­sutnim problemom vodosnabdevanja stanov­ništva, u opticaju ima 200 brendova flaširanih voda, 80 % su lokalni. Vredan pažnje je podatak da Japan sa 500 različitih brendova ima udeo od 50 poznatih svetskih brendova. Mnogo bro­jeva i podataka na jednom mestu.

Zajedničko za sve je da su flaširane vode više nego očigledno odraz standarda i udobnosti življenja širom sveta. Takođe, iz navedenog se zaključuje da su tržišta flaširanih voda u Evropi definisana. Kod nas se beleži porast potrošnje, kako bar navodi zvanična statistika, ali je oči­gledno da se tržište falširanih voda nije stabi­lizovalo.

Šta reći za Srbiju – potrošnja i tržište? Spočitava se o tome da se može govoriti o 32 punionice vode na oko 7 miliona stanovnika, da potroš­nja flaširanih voda raste, da se očekuje rekor­dna prodaja od čitavih 700 miliona litara, da se izvoz skupio u malih 17 miliona litara. Šta je sa izvozom? Da li ne ispunjavamo evropske stan­darde, da li ne znamo da izgradimo i napravimo dobru kampanju za brend, ili da li je to ekonom­ski isplativo? Zatim pitanje koncesija, na koliko se daje koncesija – brojne su nedoumice. Tako­đe, kod nas se dozvola za eksploataciju dobi­ja pošto se uradi Elaborat o rezervama vode, kao dokument kojim se verifikuje neko ležište mineralnih voda, kojim se prati količina i kva­litet vode i on se na svakih pet godina obnav­lja. Na jedno eksploataciono pravo ne može da bude više korisnika, niti voda sme više da se koristi od prirodnih rezervi. Najvažniji posao dr­žave jeste da zakonom zaštiti izvorišta vode u Srbiji. Neophodno je da se dopuni i Pravilnik o kvalitetu, kao i da zaživi Zakon o koncesijama (Udruženje industrije mineralnih voda Srbije). Uz zdravu hranu, ova važna mineralna sirovina mogla bi postati strateška sirovina za izvoz. Ali da bismo postali deo sveta i okrenuli se svetu, moramo da uradimo harmonizaciju naših pro­pisa i u domaćoj regulativi još dosta toga izme­nimo. Uz napomenu da u nekim segmentima imamo strožije kriterijume.

Dakle, mnogo godina se na ovakav način go­vori o flaširanim vodama u smislu otvorenih i nerešenih pitanja.

PRIMENA NAUČNIH METODA

Mislim da su daleko važnija pitanja gde, kako, zašto, zbog čega, na koji način, koliko mine­ralnih voda imamo, sa željom za opstankom u smislu ekološke očuvanosti. Zakonska, admi­nistrativna pitanja će se rešiti. Ali ako bogat­stvo u raznovrsnosti i različitosti mineralnih voda kao osnovu da je svaka od njih neponovlji­va izgubimo, nismo postigli ništa. Očigledno se može govoriti o najraznovrsnijim i najrazličiti­jim vodama koje je Zemlja kao planeta iznedri­la. Hemijski sastav pojedinih mineralnih voda čini ih jedinstvenim ne samo kod nas, nego i u svetu.

Stvarni hemijski sastav izvorske vode je re­zultat starosti vode, tj. vremena koje provede u podzemlju, vrsti stena u kojima je formiran hemijski sastav, puta kojim se kreće podzemna voda ka površini, uslova i procesa u podzemlju kojima je izložena, temperaturama, pritiscima i gasovima koji vladaju na različitim dubinama zemljine unutrašnjosti, što je predmet istra­živanja naučne discipline hidrogeologije, i na osnovu svega toga, na kraju, za koje potrebe se može koristiti. S tim u vezi, podzemne vode su podložne promenama. Ali i promenama tokom eksploatacije, pa je za utvrđivanje stabilnosti kvaliteta neophodan stalni monitoring, tj. pra­ćenje svih parametara tokom eksploatacije na­vedenih u Pravilniku. Ono što nas u nauci plaši jesu promene koje nastaju kao posledica razli­čitih akcidenata i ljudske nemarnosti. Praksa pokazuje da se ono što se jednom zagadi vrlo teško, skoro nikako, ne može vratiti u pređaš­nje stanje.

Višedecenijska hidrogeološka istraživanja i tre­nutno dostupni podaci govore u prilog činjenici da nekoliko stotina pojava mineralnih i izvor­skih voda u Srbiji predstavljaju potencijal koji se može koristiti za flaširanje. Teritorijalno kao potencijalni regioni za iznalaženje visokokvali­tetnih izvorskih voda pogodnih za flaširanje su zapadna i istočna Srbija.

Probematikom istraživanja, iskorišćavanja i zaštite flaširanih voda bave se brojne nauke i naučne discipline. U svakom slučaju, na delu je multidisciplinarnost.

VREDNOST NEKE MINERALNE ILI IZVORSKE VODE

O vodi se govori kao o jednom od najjednostav­nijih jedinjenja, ali po funkcionalnim osobina­ma to je jedno od najkompleksnijih jedinjenja, nezamenljiva je i neponovljiva – ne postoje dve iste mineralne vode.

Voda nema alternativu za ljudski organizam. O tome govore lekari. Napitak za svakodnevnu upotrebu, tu pre svega mislim na unošenje bilo kakve druge tečnosti koja nije voda – čaj, kafa, sok itd. Ne sadrži aditive, alkohol, šećer, kalorij­ska vrednost je nula, mikrobiološka ispravnost i brojne druge prednosti. Ali ovde se otvara vrlo široko polje nedoumica, pogotovo kod kupca koji ispred police sa flaširanom vodom stoji zapitan – koju vodu odabrati? Gazirani napici bogati šećerom su sve prisutniji. Ne zaboravi­mo i negativne parametre kvaliteta pijaćih voda javnih vodovoda, od povišenog sadržaja jona gvožđa i mangana, amonijum jona, organskih materija itd. Sve su ovo pitanja koja traže odgo­vor. Lično, uvek sam za konzumiranje flaširanih voda, naravno ako to standard dozvoljava. Tre­ba se zapitati šta ako standard ne dozvoljava, a zdravstveno stanje zahteva korišćenje odre­đenog tipa vode, ili smo u oblastima gde su vo­dovodske vode pod znakom pitanja u pogledu kvaliteta (a postoje, i znaju se koje su), a treba na primer napraviti hranu bebi itd.

Osnovni zahtev kod utvrđivanja vrednosti neke mineralne vode ili izvorske vode je promena kvaliteta i stabilnost kvaliteta tokom eksploa­tacije. Te promene mogu biti prirodne u zavi­snosti od sezonskih promena. Uzimaju se u obzir i predviđene su Pravilnikom o kvalitetu. Možda je pravi momenat da se ukaže i da su donošenjem Pravilnika i njegovom primenom, što je malo poznato široj javnosti, neki proizvo­đači došli u poziciju da su, prilagođavajući se propisima, doveli do nestanka nekih originalnih tipova mineralnih voda. Dodatno su ih prerađi­vali da bi bile usklađene sa Pravilnikom. Išlo se toliko daleko da su neka izvorišta sa vekovnom tradicijom zatvorena.

PITALI BISTE ME KOJA VODA?

Da pojasnim – izdvajaju se dva osnovna tipa flaširanih voda: prirodne mineralne i prirodne izvorske vode. Izdvojene su na osnovu tzv. hi­drohemijskih parametara (rastvorene mine­ralne materije, ugljen-dioksid, hidrokarbonati, sulfati, hloridi, kalcijum, magnezijum, natrijum, fluoridi, gvožđe) u skladu sa Pravilnikom. Za one znatiželjne, detalje naći ćete na većini saj­tova koji tretiraju flaširane vode.

Smatram vrlo važnim podatak da udeo izvor­skih voda prelazi dve trećine ukupne realizaci­je flaširanih voda u Srbiji. Šta je uzrok takvom trendu? Svakako pridavanje kvalitetu života kao i zdravstvenom aspektu, ali i pojačanoj obaveštenosti potrošača o kvalitetu i značaju konzumiranja određenih vrsta voda. Zanimljiv je i podatak o promeni starosne strukture po­trošača ka mlađem dobu. Osvrnite se oko sebe i videćete da mladi ljudi nose u ruci bocu vode. Uz napomenu da je flaširana izvorska voda jedini napitak za svakodnevnu upotrebu. Na­ročito izražena potreba za flaširanim vodama je prilikom zagađenja velikih vodovodnih siste­ma, imali smo taj slučaj u skorije vreme (grad Užice), pri pojavi elementarnih nepogoda, kada znamo koliko su stare vodovodne cevi i u ka­kvom su stanju itd.

Obično odgovorim da ih ima na stotine dobrih, ali to može reći neko ko se više desetina godi­na bavim istraživanjem mineralnih voda. Vrati­mo se na onih sto. Najveći deo nije priveden nameni. Pojave na Zlatiboru, Zlataru, Goliji, Kučaju, Staroj Planini, Jastrepcu itd. U svakom slučaju, od onih ponuđenih na tržištu malomi­neralizovana, negazirana. Zapravo ona koja čo­veku najviše odgovara, ali uz važnu napomenu da se ne sme dozvoliti zanemarivanje lekarske terapije ako je koristite.

Malo se zna i govori o tome da kozmetička industrija vrlo sofisticirano koristi mineralne vode. Podsetila bih na dva svetska brenda – Vi­chy i Evian. Zasnovani su na izuzetnim derma­tološkim vrednostima mineralnih voda i vešto ih koriste, što ukazuje na sve veći značaj koji se svakim danom pridaje estetskom momentu – zatezanju lica uz pomoć, tj. na bazi prirodnih sastojaka iz mineralnih voda.

OTVORENA PITANJA – VEČITA DILEMA FLAŠIRANA ILI VODA SA ČESME?

Pođimo od činjenice da postoji potencijal (broj pojava i količina), kvalitet (fizičko-hemijske ka­rakteristike), tradicija, ekonomska i društvena vrednost. Zatim, u eri sve češćih apela u vezi sa klimatskim promenama, globalnim zagre­vanjem planete, sve većoj zagađenosti povr­šinskih voda, svako od nas treba da se zapita zašto je istraženo samo 5 % od svih mineralnih voda na teritoriji Srbije

Šta označava pojam prirodna mineralna voda?

Prefiks prirodna zaslužuje ona mineralna voda na kojoj se nisu obavljali tehničko-tehnološki postupci bilo koje vrste.

Evidentno je da se u Srbiji prodaje veliki broj različitih flaširanih voda. Šta je razlog tako re­lativno velikom broju brendova flaširanih voda?

Dugogodišnja svetska iskustva u pakovanju i distribuciji flaširanih voda uslovila su da u na­šoj stručnoj i široj javnosti iz godine u godinu raste interesovanje za istraživanje i eksploata­ciju kvalitetnih malomineralizovanih i mineral­nih voda. Ovaj svakako unosan posao razvio je krupnu mrežu svetskih proizvođača flaširane vode koja ostvaruje visok prihod. Uloga naše zemlje je dosta skromna i u potrošnji i u proi­zvodnji, iako su, kako je već istaknuto, moguć­nosti daleko veće. Zanimljivo je npr. da smo sa aspekta klasifikacije mineralnih voda bliži važećim u SAD-u, gde su vode podeljene na mi­neralne, izvorske, bunarske – arteske, prečišće­ne, penušave, neg klasifikaciji koja postoji u EU, prosto iz razloga što Srbija ima široku paletu različitih tipova prirodnih mineralnih voda.

Danas su domaćinstvima dostupni različiti načini konzumiranja vode. To su vode iz vodo­voda, flaširane prirodne mineralne vode, preči­šćene kućnim uređajima za prečišćavanje. Za­jedničko im je, kao imperativ, zadovoljavajući kvalitet. I sad onaj prefiks prirodna je odgovor kakvu vodu treba preporučiti prosečnom kup­cu. Zašto prosečnom? Prosečnom u smislu da nije u obavezi da mnogo toga treba i mora da zna o vodi koju će da pije. Ali zato treba da veruje onima koji poseduju stručnost i znanje kada je reč o tome. Odgovorno tvrdim da po­stoji stručnost i veliko znanje kada su u pitanju mineralne vode, kao i njihova različita primena. Voda iz vodovoda se redovno kontroliše, ima širok opseg mogućeg korišćenja, proizvodi se višefaznim prečišćivačima površinskih toko­va i hlorisanjem. Izvorske vode su podzemne vode koje se pojavljuju (ističu) na površinu ze­mlje preko izvora, ili se do njih dolazi uz pomoć bunara. Njihovo formiranje i nastanak za posle­dicu imaju kvalitet koji je daleko iznad onog u površinskim tokovima. Priroda se postarala da one budu maksimalno zaštićene od spoljnih uticaja i hemijskih i bioloških zagađenja.

Nažalost, izvori, tj. podzemne vode, ugroženi su otpadom i deponijama. U praksi se sve če­šće suočavam sa tim problemima. Da ne za­boravim i zastarele tehnologije u fabrikama, a ljudskoj nebrizi nema kraja.

Flaširana, a istakla bih, prirodna mineralna voda, koja se u prometu na tržištu kupuje samo u originalnom pakovanju, poseduje deklaraciju sa istaknutim: opštim karakteristikama, sadr­žajem makrokomponenata na jedan litar vode, kao i opredeljujućih specifičnih mikroelemena­ta, gasova, pH vrednosti, uz odrednicu prirodna, mineralna, izvorska, kao i naznaku referentne laboratorije koja je izvršila analizu, uz rok tra­janja. Izaberite flaširanu mineralnu vodu koja je u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem – u skladu sa savetima svog lekara. Izbegavajte aromatizovane i zaslađene vode, jer sadrže veštačke zaslađivače, kao i aditive. Podsetiću vas ponovo – prefiks prirodna nećete sresti na ovom tipu flaširanih voda.

Za razliku od vode iz česme, flaširane vode se ne dezinfikuju hlorom koji ima produženo – re­zidualno dejstvo. Shodno navedenom, prepo­ručuje se skladištenje flaširane vode u hladnoj prostoriji ili frižideru, s obzirom na to da se na sobnoj ili višoj temperaturi podstiče rast bakte­rija, a iz plastične ambalaže se povećava otpu­štanje štetnih materija u vodu.

Takođe, datum punjenja veoma određuje kvali­tet vode na dan konzumiranja.

Dakle, nizu otvorenih pitanja pridružuje se pita­nje ambalaže, tj. neželjenih dejstava plastične ambalaže – u kojem obimu dolazi do migracije komponenata (acetaldehida) iz plastike u vodu. Ima veze sa dužinom lagerovanja, temperatu­rom u skladištu, količinom UV zraka. Nominalni vek PET ambalaže je šest meseci, nakon čega dolazi do razgradnje i otpuštanja određenih je­dinjenja iz plastike. Taj proces može samo biti ubrzan stajanjem na svetlu i u toplim uslovima. Na drugoj strani je ekološka šteta koju ta am­balaža nosi.

UMESTO ZAKLJUČKA

Potrošačima savetujem da ne nasedaju lako­verno na brojne primamljive reklame o flašira­nim vodama. One moraju biti zasnovane na na­učnim činjenicama i rečima onih kojih se bave i znaju šta je voda. Tržište je preplavljeno broj­nim brendovima flaširanih voda. Treba podvući da ne postoji zdrava i nezdrava flaširana voda, nego zdravstveno ili higijenski ispravna ili neis­pravna, imajući u vidu i druge specifičnosti nje­nog sastava. Nadam se da je umesto zaključka dovoljno reći da u Srbiji postoje mineralne vode koje se mogu meriti sa najpoznatijim svetskim vodama. Verovatno nismo svesni toga čim ih svetu ne predstavljamo tako kako to drugi rade za svoje vode.