PRIRODNA ISHRANA KAO IZBOR

PIŠE: MARGARETA VESNA AGAPE RADOMIROVIĆ – HOLISTIČKI TERAPEUT, ACCESS BARS FACILITATOR, AUTOR KNJIGE PRESNA HRANA ZA POČETNIKE, UREDNICA SAJTA SVESNIZIVOT.COM, ODRŽAVA JAVNA PREDAVANJA I SEMINARE. ZALAŽE SE ZA PRIRODNI STIL ŽIVOTA U RADOSTI I LAKOĆI I TO SVEDOČI LIČNIM PRIMEROM, SVOJIM ŽIVOTNIM STILOM I STALNIM PROMENAMA KOJE JE USKLAĐUJU SA ENERGIJAMA PRIRODE.
FOTOGRAFIJE: DIMITRIJE STOJŠIN

„UPITANA SAM JEDNOM PRILIKOM ČIME SE BAVIM, ODNOSILO SE NA PROFESIJU – I BEŠE MI TEŠKO DA, OD SVEGA ŠTO RADIM, IZDVOJIM NEŠTO ŠTO BI ME ZAISTA PREDSTAVILO, SVE ŠTO BIH REKLA IZGLEDALO JE NEPOTUPNO. KAKO IZ CELINE IZDVOJITI JEDNU ILI DVE OBLASTI, A DA NE UMANJIMO PUNOĆU I KOMPLETNOST SAME CELINE? I ONDA REKOH: SAMO ŽIVIM ŽIVOT NAJBOLJE ŠTO ZNAM I TO DELIM SA LJUDIMA I SA SVOJOM OKOLINOM, I SVAKO OD TOGA UZME ŠTA MU JE POTREBNO.“

(O)živimo ideju Prirodne ishrane o kojoj se sve više govori i piše, a još uvek je nedovoljno za­stupljena u svakodnevnoj praksi većeg dela po­pulacije, naročito gradske. I kako oživeti i doča­rati čaroliju prirodne ishrane i kako je što više sa lakoćom i radošću, kroz zabavu i igru, uvesti u svoje svakodnevne obroke?

Šta je, zapravo, Prirodna hrana? Kako je prepo­znati? Koja je to prirodna i optimalna hrana za čoveka kao vrstu? Da li ste se to ikada zapita­li? Šta optimalna, prirodna hrana podrazumeva, koje namirnice će da nas „namire“?

Osvrnimo se, samo na kratko, kako sa lakoćom da prepoznamo prirodnu hranu za ljudsku vrstu, a onda ćemo da prikažemo nekoliko varijete­ta i raznovrsnost upotrebe samoniklog, divljeg, jestivog i zdravog bilja koje nam je dostupno – BESPLATNO.

FOTO: PIXABAY.COM

Zdrava i besplatna hrana iz Šumskog Restora­na. Uz zabavu, igru i druženje, izaberite za lepe majske dane odlazak u prirodu u kojoj O-živi­mo i Živimo, i probudimo sva čula, povežemo se sa samima sobom, sa svojim telom, na najbolji, najprirodniji mogući način. Uđemo u šumu, na­zovemo „Dobar dan“, izujemo se, jer tako do­likuje, da gazimo bosi po zemlji, travi i rosi, da osetimo zemlju, da nam zglobovi rade i koža da slobodno diše, da se stres eliminiše. Da se la­koća i radost u srcu, telu i duši akumulira i kul­tiviše.

Prepoznavanje optimalne hrane iz pozicije da smo samo sa ovim što imamo i što nam je ro­đenjem dato. Da bi hrana bila hrana, neophodno je da zadovolji sledeće kriterijume:

  • Lako dostupna – da je lako uberete svojim rukama
  • Zavodljiva na prvi pogled, miris i ukus – bez dodatih začina i „popravljanja“
  • Jestiva – da se lako i sa zadovoljstvom konzumira našim divnim šakama i zubima
  • Svarljiva – da je naš digestivni sistem svari sa lakoćom, bez napora
  • Usvojiva – da je naše ćelije lako usvajaju, skoro pa bez ostatka, da iskoriste sve hranljive materije
  • Ugodna eliminacija – da ono što je ipak za „otpad“ i eliminaciju putem mokraće i fecesa, ide napolje potpuno prirodno i bez napora, bez laksativa, sa lakoćom.

 

Ako stvarno govorimo o uživanju u hrani – po­gledajte ceo proces svoje ishrane od nabavke, preko pripreme, do konzumacije i eliminacije, nakon filtracije. Pogledajte da li uživate u svim delovima tog procesa? Da li imate vitalnost, zdravlje, volju i životni elan, uravnoteženu tele­snu kilažu, lakoću i radost življenja u telu? Ako vam se neki deo procesa ne dopada, imate loše varenje, nadimanje ili neredovnu stolicu, ili pre­više retku, ili previše tvrdu… Zapitajte se šta je potrebno da promenite u svojoj ishrani i stilu ži­vota, kako bi ceo taj paket koji zovemo Život, bio zaista čist Hedonizam (da, veliko H!) i uživanje za Življenje. Šta je to što vi znate o sebi u vezi svog zdravlja i ishrane?

Jedan od načina da o-živite ideju hedonizma u svim procesima svoje svakodnevne ishrane i ži­votnog stila je predlog da posetite okolne grad­ske proplanke i livade, šume i planine. Maj je idealan mesec za to.

U mesecu maju, sve zime konačno prestaju. Ako zađete po okolini svakog velegrada ili do obli­žnjih livada, videćete kako sitno cveće diže gla­ve iz trave i obaveštava – evo, stiglo nam prole­će. Već zdravo-za-gotovo uzimamo kad vidimo maslačke, hoću-neću rusomaču, tratinčice, bele rade i ljubičice. A jagorčevina, među prvim ve­snicima proleća, eno je kraj potoka i izvora, gde joj najviše odgovara da se široko razbokora. Da li ste se ikada zapitali, osim što krase livadu, i što se pčele tu napasaju, i leptiri jedni drugima udvaraju, šta još nude ti cvetići i široko raspro­stranjeni raznovrsni zeleni listići?

FOTO: PIXABAY.COM

Oživimo i živimo Prirodnu ishranu, koliko nam mogućnosti i uslovi gradskog života dozvolja­vaju. Ukoliko ste u prilici da gajite svoju, doma­ću hranu – povrće i voće – vi ste pravi srećnik. Ipak, i za ovdašnji gradski soj ima spasa – za uzgoj domaće hrane, dobra je i svaka terasa. Pi­jace su „zadnja šansa“ da za svoje obroke na­bavite prirodnu, biljnu hranu, i najčešće tamo gradski ljudi i idu da se snabdeju.

Ovoga puta, umesto na pijacu, vodimo vas na besplatnu tržnicu – šumu i livadu, gde hrana zdrava drema i čeka, veselo društvo i (bez)briž­nog čoveka.

Maj je mesec koji je stvarno bogat svežom, sa­moniklom biljnom hranom, koja nam je dostup­na, ako znamo šta i kako da uberemo. Samoni­klo, divlje, a ipak jestivo, bilje je bogato nutrijen­tima, nekoliko desetina puta više nego uzgajane kulture. Što znači da je i manje hrane količinski potrebno, jer je nutritivno bogatija i telo više iskoristi kada prepozna svoju optimalnu hranu. Postoje biljke koje se veoma lako prepoznaju i većinu ih znate. Uostalom, to znanje o prirodnoj hrani nam je urođeno, sve što treba jeste da se malo „podsetimo“ da o-živimo ideju da možemo da se hranimo, ili bar da u svoju svakodnevnu ishranu dodajemo super-hranu – u obliku sa­moniklog, jestivog, superdostupnog, besplatnog BILJA iz livadskog i šumskog Izobilja.

Mesec maj je bogat rastinjem koje većina vas već poznaje. Ističem one koje i sama koristim i volim. Pod ovim nazivima ćete ih lako naći na internetu sa slikama. Udružite se u neko plani­narsko društvo koje ima svoje vodiče u ovakve priče.

Kopriva – žara – berite samo vrhove, prva 3-4 reda mladih listova (gledano od vrha). Pogod­na je za salate i čorbe i zelene kašaste sokove. Preukusna i hranljiva, naročito sirova. Čim je iz­blendirate ili malo izgnječite u salatu, nema ža­renja. Žarne ćelije se nalaze na vrhovima listova, površina listova je bezbedna.

Maslačak – mladi listovi su najbolji za jelo. Iz li­sta odstranite srednju žilu, jer ona najviše gorči. Potopite listove u limunov sok da se izvuče gor­čina i dodajte ih u miks zelenih salata. Cvetovi­ma maslačka možete ukrasiti salatu, jer su i lepi i jestivi. Mladi pupoljci cveta maslačka mogu se koristiti slično kao kapar, ukiselite ih i dodajte u salatu ili sirove čorbe.

Slez crni – listove crnog sleza koristite za salatu i čorbe, kašaste voćne i povrtne blendirane šej­kove. Imaju veoma pun ukus, utisak je da je list mastan. Uvek birajte mlade, čiste i cele listove. Cvet sleza je takođe dekorativan za salatu i je­stiv.

Vodopija ili cikorija – i za jelo i za lek. Od cve­ tova se pravi čaj za oslobađanje vode iz orga­nizma (vodopija – „vodu pije“ i oslobađa nas vode iz organizma), a od korena se pravi čuvena „kafa“ cikorija. Listovi su lepi za salatu, cvetovi dekorativni i jestivi.

FOTO: PIXABAY.COM

Ljubičica, jagličica (jagorčevina) i tratinčica (bela rada) – cvetovi za dekoraciju i jelo. Kod ja­gorčevine, odstranite zelenu kapicu cveta. Ukra­site salatu i povrtnu i voćnu.

Češnjača, možda malo manje poznata – blagog ukusa i mirisa na beli luk – jestiv je i list i sitni beli cvetići, odlična za salatu.

Vlašac – divlji luk, mirisom asocira na crni luk, kao tanke vlati trave, vrlo dekorativan i aroma­tičan za sve koji vole miris crnog luka, a „pravi“ im ne prija.

Sremuš – medveđi luk, jači je od češnjače ukusom i mirisom na beli luk. Vodite računa da listove ne zamenite sa listovima koje liče na đu­rđevak. Razlikuju se jasno prema mirisu.

Vodite računa da bilje berete u šumi i livadi da­leko od ulice kojom prolaze automobili, na što je moguće čistijem mestu. Sremuš vam je za to odličan pokazatelj, jer on bira da raste samo na čistom mestu.

Izaberite sunačan i blag dan i krenite na iz-Let iz stana i kancelarije van. Ponesite korpe i platne­ne torbe za nabrano bilje (mogu i biorazgradive kese, radi očuvanja duže svežine), mali nož, za svaki slučaj, rukavice za branje (zbog koprive), mada nije obavezno, jer kad ste pravi prirodnjak, znate da je malo „žare“ da vas ožari zapravo le­kovito i zdravo. Ponašanje u livadi i šumi: nabe­rite za sebe koliko vam je potrebno, ali ostavite nešto i za druge stanovnike; korenje uzimajte samo kad stvarno morate za lek, i opet ostavite dovoljno da se biljka dalje razmnožava i da vas opet puna dočeka; naravno, ako pravite smeće, obavezno ga iznesite iz doma koji zovemo Li­vada i Šuma. I da, setite se da nazovete Dobar dan i Doviđenja za pozdrav Šumi, te se zahva­lite šumskom življu što vas prima u svoj dom i što vam nudi hranu i lek. Zauzvrat, dovoljno je da Šumi i njenim redovnim stanovnicima, koliko god da ih ima, insektima, životinjama, patuljci­ma i vilama, i svim pečurkama i biljkama, uputite Ljubav i Zahvalnost. To je dovoljno, besplatno je i imate ga u izobilju, kao što i Šuma za vas u izobilju ima lek, hranu, utočište za razbibrige, i srećno i mirno bivanje, bitisanje i duboko di­sanje. Povežite se sa Prirodom, povežite se sa Životom. Oživite Prirodu u Sebi. To je ono što vam je po rođenju dato, besplatno je i dostupno – dovoljno je samo da to IZABERETE.

FOTO: PIXABAY.COM