PRIČE IZ ČISTA MIRA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

DA LI NJEGA TREBA PREDSTAVLJATI ILI JE DO­VOLJNO SAMO REĆI – SLAVIMIR STOJANOVIĆ FUTRO, DIZAJNER GRAFIČKIH KOMUNIKACIJA. ONO ŠTO DOTAKNE, PRETVARA U UMETNIČKO ZLATO. DOSEGAO JE NAJVEĆA DIZAJNERSKA PRIZNANJA NA BALKANU I U SVETU. ŠAR­MANTAN I DUHOVIT, TRENUTNO NAS OSVAJA KRATKIM PRIČAMA NA SVOM FEJSBUK PRO­FILU. IZ DANA U DAN, POJAVE SE STATUSI UZ KOJE PLAČEMO ILI SE SMEJEMO. NE OSETIMO MIRIS PAPIRA DOK IH VIRTUELNO ČITAMO, ALI ZATO OSETIMO SNAŽNE EMOCIJE KOJE BUDI U NAMA. UPRAVO O TOJ KNJIZI, KOJA ČEKA SVOG IZDAVAČA, PRIČAMO SA SLAVIMIROM.

NA SVOM FEJSBUK PROFILU NAPISAO SI KNJIGU U DELOVIMA, KOJA NAS OSTAVLJA BEZ DAHA. FRAGMENTI TVOG ŽIVOTA, TVOJE PROŠLOSTI, SADAŠNJOSTI. KOLIKO HRABROSTI TREBA DA SE ČOVEK OTVORI I PIŠE O NEČEMU TOLIKO SNAŽNO, SA TOLIKO LJUBAVI?

Imao sam nekontrolisanu potrebu da to iz svog sistema izbacim, da nekako sve te događaje do­vedem u vezu i stvorim kakav-takav red u kome mogu dalje da nastavim da živim, tako da neku posebnu hrabrost nisam ni osećao. Samo neza­drživu potrebu. Pisao sam za sebe. Tek kasnije sam uvideo da bi čitanje tih mojih ličnih priča i njihova međusobna uvezanost, sagledavanje uzročno-posledične prirode događaja, možda moglo da pomogne i drugim ljudima da pronađu neke paralele sa svojim sudbinama, i možda se nadahnu da pokušaju da se suoče sa sobom i nastave da žive bolje živote.

KAŽU DA SVE ŠTO JE UNUTAR ČOVEKA, TO JE I SPOLJA. DA LI U SEBI OSETIŠ LAVINU KOJA KLJUČA, A KOJA SE OSLOBAĐA TEK PIŠUĆI ILI STVARAJUĆI?

Naravno. Tu potrebu sam oduvek osećao, a moj kanal je decenijama bio dizajn. Međutim, dizajn je primenjena umetnost, a lavina o kojoj pričamo ne pravi razliku između naručenog i autorskog, između komercijalnog i ličnog, ona samo hoće napolje. Zato je moj dizajn oduvek obilovao ele­mentima autorstva koje prevazilazi primenjenu umetnost, zato su i usledile tolike nagrade. Ali sada, kada su mi se literarne pertle odvezale, slobodno mogu da nastavim da hodam bos po bilo kakvoj vrsti podloge, pa čak i po lavi koju sam iz sebe izbacio. Za to mi ne treba naručilac.

DOGAĐAJI SE REĐAJU U TVOJOJ TRENUTNO VIRTUELNOJ KNJIZI – OD ROĐENJA ĆERKE NAĐE, SMRTI MAJKE, DIZAJNERSKE NAGRADE U NY, DO KREATIVNOG MRTVILA. REŠIO SI DA NAS POKORIŠ I OSVOJIŠ SVOJIM REČIMA, KAO ŠTO TO ČINIŠ I DIZAJNOM. JEDNOSTAVNO, MINIMALISTIČKI I PRAVO U METU. ČITAMO JOŠ NEOBJAVLJENJU KNJIGU I PLAČEMO ILI SE SMEJEMO. SA LAKOĆOM IZAZIVAŠ EMOCIJE KOD ČITAOCA.

Mislim da su se događaji poređali tako da, što sam stariji, sve mi je teže da ignorišem njihovu povezanost. Razlozi iz kojih sam počeo da pi­šem o svom životu su, pre svega, u potrebi da objasnim sebi neke od ne tako strašnih, ali za mene veoma bitnih, trauma iz detinjstva, koje sam negirao, pravio se da ne postoje i namerno zaboravljao, potaknut gubitkom pamćenja po­sle potresa mozga u devetoj godini života. Po­sle objavljivanja ovih kratkih priča, zapravo fra­gmenata životne celine, pokazalo se da ima jako puno ljudi koji na to reaguju, imaju neku vrstu identifikacije, osećaju neposrednost i moj po­malo naivni narativ, tako da je publika koja me dobro ili bar delimično poznaje, u stvari, prava publika za ove moje priče. Zato sam odlučio da ih objavim baš na Fejsbuku.

DA LI SI RAZMIŠLJAO DA NAPIŠEŠ SCENARIO ZA PREDSTAVU TVOG ŽIVOTA? BIO BI ODLIČAN!

Provaljen sam! U stvari, ove priče su predložak za hit film koji će se snimiti u Holivudu, samo pod uslovom da ja biram glavnog glumca. I glu­micu.

OTKRIJ NAM TAJNU – KAKO ĆE SE KNJIGA ZVATI KADA BUDE UGLEDALA SVETLOST DANA? ZNAMO KO JE PIŠE, ČITAMO SADRŽAJ, ALI KO ĆE BITI IZDAVAČ I GDE ĆEMO JE KUPOVATI, TO JOŠ NE ZNAMO.

Radni naslov je Devet, ali što više vreme odmiče i što više uviđam koliko sve to bolje funkcioniše u formi autonomnih, ali ipak povezanih priča, moguće je da će ceo projekat dobiti naziv Iz čista mira. Možda će sve ostati zabeleženo samo na internetu, plan je da svaka priča dobije i svoju ilustraciju, koje ću možda sve ja raditi, a možda ću i zamoliti svoje prijatelje ilustratore da daju svoj doprinos. Ako se pojavi neki izdavač koji bi to objavio i u obliku štampane knjige, neću se nimalo buniti.

NAPISAO SI KNJIGU ZA DECU „SINGI LUMBA I DRVO ČAROBNIH OLOVAKA“, INSPIRISAN SVOJOM ĆERKOM, PIŠEŠ KNJIGU ZA ODRASLE, INSPIRISAN SVOJIM ŽIVOTOM, PRE NEKI DAN POSTAVIO SI IZLOŽBU WEARE PERCFET, INSPIRISAN REČIMA. DA LI JE TA INSPIRACIJA BESKRAJNA?

To su stvari koje ne mogu da kontrolišem. Posle objavljivanja Singi Lumbe, lepo sam rekao sebi da ću se narednih godinu dana posvetiti isključivo pro­jektima u domenu brendinga i grafičkog dizajna. Šest meseci kasnije, imam napisanu knjigu i autorsku izložbu. Sva sreća, pa su to sve spojeni sudovi, gde se ista kreativna energija samo preliva iz jednog u drugi.

FOTO: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

KADA BI SVE NAPISANO DO SADA MOGAO STAVITI U JEDNU REČENICU – KOJA BI TA REČENICA BILA?

Život bez strasti, posvećenosti i iskrenosti, nije život.

DONIRAO SI REDIZAJN VIZUELNOG IDENTITETA ZA NAJVAŽNIJU KULTURNU INSTITUCIJU, KOJA SE OTVARA U PUNOM SJAJU – NARODNI MUZEJ. KAKAV JE OSEĆAJ?

Osetio sam potrebu da pomognem. Mislim da svako treba kod sebe da po­kuša da probudi taj osećaj doprinosa široj zajednici u kojoj živi. Mnogo smo zagledani u sebe i svoje perfektne refleksije u ekranima naših svemogućih te­lefona. Projekat redizajna vizuelnog identiteta Narodnog muzeja je velika čast i privilegija, jer na taj način dizajner može da ostavi estetski, kulturni i duhovni trag na monumentalnu kulturnu instituciju od najveće nacionalne važnosti. U dizajnerskom smislu, to je vrhunac karijere.

TEMA LETNJEG BROJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „ŽIVOTNI ZEN“. ŠTA ON PREDSTAVLJA ZA TEBE, DA LI GA ŽIVIŠ ILI JOŠ KOPAŠ U RUDNIKU ZA NJIM?

Kopam, ali redovno izađem po porciju vazduha. Verovatno, baš tada, kada ga nesvesno udahnem, dodirnem i taj famozni zen.